Vesti
23. 11. 2013.
Taksa iznad pravde
Više od dve decenije novinar Vjekoslav Radović dokazuje javnosti i sudovima da nije kriv za lansiranje izmišljene afere „vukovarske bebe“. Osim što je „obeležen“ u profesionalnim krugovima, ova neistina koštala ga je živaca, para i zdravlja.
Pravdu je potražio na sudu, podneo tri tužbe protiv onih koji su ga „blatili“ i posle četiri godine dobio sve tri prvostepene presude. Simbolično, baš na vukovarski jubilej iz Prvog osnovnog suda stigla mu je neobična sudska naredba - da u roku od osam dana plati odgovor na žalbu jednog od tuženih koji je izgubio spor!
Prema Zakonu o parničnom postupku i drugom o sudskim taksama, odgovor na žalbu smatra se pripremnim podneskom i ne plaća se taksa. Ipak, ovo je samo kap u čaši nepravdi.
U vreme kada je u javnosti lansirana monstruozna priča o masakru 40 srpskih beba od strane hrvatskih snaga, 1991. godine, neposredno pre ulaska JNA u Vukovar, Vjekoslav Radović je radio kao dopisnik Rojtersa.
- Beogradski krugovi, koji se pretežno finansiraju iz inostranstva iznose mojeime kao tvorca afere, lepe mi etikete ratnog huškača - priča on.
- Od tada sam uporno demantovao u svim dostupnim medijima, iznosio dokaze, ali ništa nije pomoglo. Pre četiri godine, posle najnovijeg talasa „kaljanja“ mog imena, tužio sam NUNS, narodnog poslanika Zorana Ostojića i novinara Velimira Ćurgus Kazimira. Sporovi su okončani u moju korist.
Prva presuda pred Višim sudom pripisuje Radoviću za pretrpljeni duševni bol 300.000 dinara, isti iznos dobija i po jednoj presudi Prvog osnovnog suda, a po drugoj ispred ovog suda - 150.000 dinara.
- Iako su to simbolični iznosi za ogromnu štetu, nisam se žalio, tražeći jedino da pravda bude zadovoljena - kaže Radović. - Osim što sam svaku taksu za podnetu tužbu platio iznosom u visini moje penzije, ipak, ne mogu da razumem zašto moj iznuđen odgovor na žalbe tuženih moram ja da platim i to sa 18.000 dinara.
Prema rečima advokata Tihomira Konstantinovića, prema Zakonu o sudskim taksama, odgovor na žalbu se ne plaća.
Posle žalbi na prvostepene presude, što je pravni lek koji su iskoristili tuženi, konačnu presudu po sve tri tužbe doneće Apelacioni sud - kaže Radović.
- Problem je što na jednu od njih čekam devet meseci, na drugu šest, a na treću dva. Po zakonu, Apelacioni sud dužan je da reši predmete u roku od dva meseca. To u praksi nije tako, ali zato se meni i u pismu iz Prvog opštinskog suda nalaže da platim taksu u roku od osam dana.
Ekspert se izvinio
Haški tribunal je u pojedinim procesima koristio ekspertski izveštaj Francuza Renoa de la Brosa u kojem je citiran i slučaj „vukovarskih beba“ sa mojim izmišljenim autorstvom, kaže Radović.
- Pisao sam De la Brosu, dostavio mu dokumente i dokaze i zatražio kontradokaze. Ubrzo mi se izvinio i odgovorio da je informacije o aferi pokolja vukovarske dece dobio od jednog „uglednog“ beogradskog novinara, „uglednog“ nedeljnika, a potvrdu i jedne „ugledne borkinje“ za ljudska prava. O svemu je obavestio i Haški tribunal.
Fotograf u Americi
Cela priča „vukovarske bebe“ potekla je iz krugova koji su je meni pripisivali, kaže Radović.
- Cilj je bio da se diskredituje jedan od retkih stranih dopisnika koji u to vreme nisu apriori prihvatali tezu da su Srbi krivi za sva zlodela u Jugoslaviji. Priču je Rojtersu prodao fotograf Goran Mikić, koji je ubrzo nestao, pobegao u Ameriku. Meni je oduzet profesionalni ugled, zbog čega sam mnogo izgubio.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.