Vesti
03. 12. 2013.
Tijanin novac - pravo javnosti da zna
Osim traženja odgovora na pitanje šta će biti sa parama prikupljenim u humanitarnim akcijama za lečenje deteta, ovaj slučaj otvorio i medijsku polemiku.
U iščekivanju odgovora šta će biti sa novcem preostalim posle smrti osmogodišnje Tijane Ognjanović, a koji su prikupili građani Srbije u na ovim prostorima nezabeleženo velikoj i dobro organizovanoj humanitarnoj akciji, otvorena su nova pitanja, ovog puta ona novinarska – kako bi mediji trebalo da prate ovaj slučaj. Temu je inicirao menadžer Bi-Bi-Sija Dušan Mašić u otvorenom pismu novinarki „Kurira” Sanji Ilić, zamerajući joj na načinu na koji je pisala o ovom slučaju.
Mašićevo pismo preneli su mnogi sajtovi. Uredništvo B 92, ga je posle izvesnog vremena skinulo sa svog sajta, na šta je reagovalo Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS). Oni su u saopštenju taj potez okarakterisali kao cenzuru, pa je ova tema dodatno dobila na zamahu. Veran Matić, glavni o odgovorni urednik B 92, odmah je odreagovao i vratio tekst na sajt, uz izvinjenje i objašnjenje da je to bio nepromišljen potez redakcije, pozivajući na stalnu debatu o kvalitetu i etici novinarstva.
U međuvremenu, novinarka „Kurira” odgovara menadžeru Bi-Bi-Sija, takođe, u otvorenom pismu.
Šta je Dušan Mašić zamerio novinarki ovog tabloida?
„Ono što si ti uradila, čak i da su ti namere bile najbolje, jeste sledeće: 1) Stavila si porodicu Ognjanović na stub srama i izložila ih najgrubljim pretnjama i uvredama, 2) Povredila si sve koji su želeli da zadrže Tijanu u najboljoj mogućoj uspomeni i 3) Prekinula si i obesmislila svaku buduću akciju prikupljanja novca za neko bolesno dete. I sve to na osnovu, kako sada stvari stoje, potpuno pogrešne informacije.”
Mašić nije precizirao koji tekst smatra neprofesionalnim niti koje su informacije „Kurira” potpuno pogrešne. Iz njegovog pisma može se zaključiti da su to tvrdnje da su roditelji podigli pare sa računa. „Politika” je, inače, utvrdila i objavila da je veći deo novca koji se u početku nalazio samo na jednom računu, kasnije prebačen na račun na ime njene majke Jelene Ognjanović uoči puta u SAD i to, kako je rekla, na sugestiju banke. To je potvrđeno na ostavinskoj raspravi. Ognjanovići su tražili da novac sa oba računa bude deo ostavinske rasprave.
Moralne, pravne i druge dileme
„Kurir” je u naslovima objavljivao tvrdnje koje nisu dokazane („Velika prevara: političari oprali milione preko smrti male Tijane!”), ili su samo delimično tačne („Ognjanovići prevarili celu Srbiju: namenski račun za Tijanu nije ni postojao”). Podsetimo, glumac Sergej Trifunović koji je dao odlučujući impuls prikupljanju novca za lečenje devojčice kada se u „Velikom bratu” pojavio sa kartonom na kojem je bio ispisan broj računa, izjavio je nedavno u emisiji „Bulevar” na TV B 92 da je od Tijaninog oca Nebojše Ognjanovića, kada je prikupljeno više novca nego što je trebalo, tražio da se deo sredstava preusmeri za lečenje druge životno ugrožene devojčice. Ovaj je, po
Trifunovićevim rečima, to odbio uz objašnjenje da su sredstva uplaćivana „namenski” i da zbog toga ne može da na taj način raspolaže tim novcem. Ispostavilo se da namenski prikupljan novac nije ostao na namenskom računu, barem ne sav.
Menadžer Bi-Bi-Sija Dušan Mašić, koji je nažalost kao i Ognjanovići doživeo ono što je noćna mora svakog roditelja – smrt deteta, raspitao se među urednicima ovog svetskog medijskog servisa kako bi oni izveštavali o slučaju Tijane Ognjanović. I sami su, navodi Mašić, zaključili da je reč o komplikovanom slučaju koji sa sobom nosi mnogo moralnih, etičkih, pravnih i profesionalnih dilema.
Mašić navodi: „Pošli smo od pretpostavke da si dobila informaciju iz banke da su pare podignute i da sad treba videti šta raditi sa tim. Zadatak novinara jeste da, kada dobije informaciju, istu proveri, a ne samo da je prenese. To znaju čak i oni koji ne rade u Bi-Bi-Siju. Ovdašnji urednici su mi rekli da bi uradili tri stvari: 1) pronašli drugi izvor 2) tražili dokaz za te tvrdnje i 3) uverili se da u dolaženju do tog dokaza nije prekršen nijedan zakon koji bi eventualno mogao čitavu priču da obori na sudu. U slučaju da bilo koja od ove tri stvari nije urađena, informacija o povlačenju para sa računa ne bi mogla da bude objavljena. Šta bi onda bio sledeći korak? Da li bi Bi-Bi-Si kontaktirao roditelje koji su ostali bez deteta? Lagao bih kada bih rekao da me pozitivan odgovor na ovo pitanje nije iznenadio. Javni interes nema kalendar. Naravno, sačekali bi da prođe sahrana, dali malo vremena porodici da tuguje, ali procena je da je četiri meseca sasvim dovoljan period. Pogotovo u uslovima ako bi se pokazala tačnom tvrdnja da je novac povučen.”
Uzgred budi rečeno, naš list je išao putem koji Mašić sugeriše, ali ni mi nismo uspeli da razgovaramo sa roditeljima, a jedino oni mogu da razveju sve sumnje.
Inače, uz pomoć pretraživača na internetu je lako moguće utvrditi da su i u Velikoj Britaniji, koju Mašić navodi kao primer, česti skandali u vezi sa prikupljanjem dobrotvornih priloga i uvek prisutne sumnje u način trošenja tako prikupljenih para. Zato su tamo doneseni zakoni da se ta oblast reguliše, a osnivaju se i komisije da ispituju sporne slučajeve.
Prikupljanje novca javno, a trošenje tajno
Novinarka Sanja Ilić u otvorenom pismu Mašiću odgovorila je da je pitanja uputila svim relevantnim i kompetentnim sagovornicima.
„Advokatima, lekarima, bankarima, ljudima koji su učestvovali u prikupljanju novca za Tijanu. I, što je najvažnije, porodici Ognjanović. Od njih nikad nikakav odgovor nismo dobili. Otac se, međutim, oglasio u drugim medijima, i to tvrdnjom da nema moralnu obavezu da polaže račune o tom novcu”, navela je Ilićeva.
U odgovoru se osvrnula i na kritiku da je trebalo da se drži visokih novinarskih standarda, poput onih koji važe u Bi-Bi-Siju.
„Nisam, eto, priznajem. Ali ne zato što nisam htela ili zato što sam loš čovek ili zato što nisam pokušala ili zato što sam loš novinar, niti zato što je to način na koji mi u „Kuriru” radimo. Nego, Dušane, zato što Srbija nije Engleska, a Beograd nije London. U Londonu, dragi kolega, ne bi ni bilo potrebe da cela nacija skuplja pare za transplantaciju srca teško bolesne devojčice, a pogotovo ne uz pomoć medija... U Srbiji, nažalost, kako se videlo u slučaju Ognjanović, nije se znalo ni koliko je novca uplaćeno, ni na koji račun, ni ko je i zašto prebacivao novac s jednog na drugi račun, ni zašto, ni na šta su pare potrošene, ni koliko je para ostalo posle tragedije, ni koja je sudbina preostalog novca”, navedeno je u odgovoru Sanje Ilić.
I u redakciji „Politike” bilo je polemika povodom ovog slučaja. Tražili smo odgovor od Nebojše Ognjanovića šta će biti sa preostalim novcem, ali ga nismo dobili. Pokušali smo da dokučimo zbog čega ćute pored takvog pritiska javnosti, zašto tu mučnu situaciju ne prekinu izjavom da će novac prikupljen za lečenje jednog deteta biti prosleđen drugoj deci koja se bore za život. Neke kolege su takvo ponašanje pokušale da objasne teškim gubitkom koji su doživeli roditelji, drugi su, kako je vreme prolazilo, počeli da sumnjaju da su roditelji u borbi za život deteta prihvatili nešto što nije trebalo da prihvate. Ognjanovići i dalje ćute. Na novinarima je da i dalje prate ovaj slučaj.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.