Vesti
09. 12. 2013.
Euroslom
Naši slavjanofili, evroazijski entuzijasti, rusofili i nacionalgeopolitikanti vaistinu su smehotresni u svojoj šmirantski glumljenoj serioznosti.
Gotovo je, poručuju nam sa svojih internet stranica. Evropskoj uniji je odzvonilo! Pitanje je dana kada će evropska mast otići u propast! Šta ćemo mi, ovako prosperitetni i berićetni, u toj tamnici narodnih identiteta. Čak se i Koštunica, već decenijama obuzet lenjošću i uninijem, hiperaktivirao, šakom i kapom deli intervjue uokolo, pa čak objavljuje i „autorske tekstove“.
A Panović mu - demokratičan kakav je - rado izlazi u susret, umesto da ga uputi na adresu Večernjih novosti i Pečata. Gde mu je prirodno stanište. Slušaj, more, Panoviću! Vidim ja da si krenuo stopama Ljilje čuvene Smajlovićke. Svaka novina mora da ima jasan profil. A Koštunica se nikako ne uklapa u Danasov. No, dobro.
Dosta o tome. Da se mi vratimo na propast Evropske unije. Gorepomenuta antievropska gospoda nadaleko su poznata po otkrićima epohalnih stvari, poput tople vode i rupa na saksiji, a predskazanije o skoroj propasti EU spada među takva.
Da su složene političke zajednice sklone dekompoziciji, opšte je mesto u političkoj filozofiji, a u praksi - u ličnom iskustvu naše, ex-yu generacije. Ipak, ne treba smetnuti s uma da je Jugoslavija, uprkos tom što je od nastanka bila rastrzana napetostima mnogo žešćom od aktuelnih, evrounijskih, nekako izgurala sedamdeset i kusur godina.
Sledstveno, za očekivati je da se jednoga dana raspadne i EU, što nipošto ne znači da će se raspasti svet, to jest da će na mesto ovog i ovakvog sveta nastupiti jedan drugačiji i bolji svet koji će slepo pokoravati željama i pozdravima Vojislava Koštunice i njegovih sličnomišljenika.
Jok, more. Kakav god da bude, biće kakav je oduvek bio. Gadno i zaguljeno mesto, tirjan tirjaninu, što reko vladika, a kamoli tutumracima, lenštinama i moronima, što reko ja. Da ovo nisu teške, politički nekorektne reči? Može biti. Ali baš me zaboli Crven Ban. Zato što su samo tutumraci, lenštine i moroni u stanju da od bilo kakve i bilo čije propasti očekuju neku korist za sebe.
Kad smo već kod najavljenog Eurosloma, moram primetiti da će za taj slom, kada do njega dođe, odgovornost snositi sama EU. Kao ni vaktile kralj Aleksandar, ni Evropska unija se nije mogla odupreti iskušenju teritorijalnog proširenja.
I kao što, recimo, Koštunica drži da Srbiji puka činjenica da postoji treba d obezbedi prosperitet, a da se secesija može sprečiti ustavnom preambulom, tako su i evroglavešine smatrale da će se evrouređenost magijski proširiti po svim novopridruženim zemljama. Ne ide to tako, cenjeni publikume. Ide, zapravo, obrnutim putem. Loši uticaji uvek nadvladaju dobre. Pa bih u tom smislu gospodi koja priželjkuju slom EU preporučio da svojski zapnu da joj se i Srbija pridruži. Neće EU, u tom slučaju, sastaviti ni godinu dana. Tvrd vam stojim.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.