Vesti
16. 12. 2013.
Mediji kao oglasne table lokalnih uprava
Medijska strategija u Srbiji kojom se već dve godine dva strukovna udruženja - NUNS i UNS bave, još uvek nije precizno definisana, osim činjenice da su u proceduri donošenja tri medijska zakona. U ovom trenutku lokalne medije najviše interesuju zakonska rešenja njihovog finansiranja rekao je za Radio Užice Vukašin Obradović, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
Danas nezavisnost medija podrazumeva njegovu ekonomsku sigurnost. To je osnovi uslov za njegovo postojanje i za bavljenje novinarstvom u skladu sa etičkim kodeksom. Da bismo bili ekonomski stabilni, pre svega se moramo izboriti za ravnopravan položaj na tržištu, odnosno za to da svi polazimo sa istih startnih pozicija, a da tržište odlučuje o tome ko će biti čitan, slušan, gledan. U ovom trenutku nije tako, jer imamo medije koji se finansiraju iz budžeta i imaju stabilne izvore prihoda sa jedne strane, dok su sa druge privatizovani mediji, koji sav svoj prihod zarađuju na tržištu. Takva situacija nije održiva. Zato mi iz NUNS-a insistiramo na nastavku privatizacije, ali pre svega na drugačijoj raspodeli sredstava na lokalu kako bismo izjednačili pozicije medija.
Kolike su mogućnosti lokalnih medija da se izbore za svoja prava u ovom trenutku, kolika je snaga novinarskih udruženja i sindikata?
Veliki nedostatak srpske medijske scene je to što ne postoji reprezentativan sindikat medijskih radnika. Veliki broj pitanja iz domena radnog prava zapravo se tiču sindikata. Mi imamo rascepkanu sindikalnu scenu, koja nije reprezentativna, pa se ne može ući u ozbiljan dijalog sa poslodavcima, bili oni država ili privatni poslodavci. Sa druge strane, Udruženje je napravilo dobar korak ka pravljenju medijske koalicije, jer tu su UNS, NUNS, ANEM, Nezavisno društvo novinara Vojvodine i Lokal press. Zajedno smo pokušali i verujem dobrim delom i uspeli da putem medijske strategije, a nadam se sutra i medijskih zakona, da utičemo na ono što će definisati medijsku scenu Srbije do 2016. godine. Preduslov za promene na medijskoj sceni je postojanje političe volje da novinari postanu ono što su u celom civilizovanom svetučetvrti stub demokratije, a ne prirepak državnom aparatu.
Problem finansiranja lokalnih medija je izuzetno izražen u poslednje vreme,toliko da vodi ili u propast kvaliteta ili u gašenje medijskih kuća. Kako da opstanemo?
Tamo gde postoje državni mediji na lokalu, najveći problem lokalnog medija je neravnopravnost na tržištu. Sa druge strane, u Užicu i još nekim sredinama, gde je završen proces privatizacije, nailazimo na nerazumevanje lokalnih samouprava koje ne izdvajaju dovoljno sredstava za finansiranje sadržaja na lokalnim medijima. Oni medije ne shvataju kao deo demokratskog sistema, već kao svoju oglasnu tablu. Pri tom, ne postoje objektivni kriterijumi po kojima lokalne samouprave ispunjavaju svoju zakonsku obavezu, a ja podsećam da lokalne uprave imaju zakonsku obavezu da se staraju o informisanju građana. Ne postoji razrađen sistem za pravilnu raspodelu, već se to često čini po političkoj pripadnosti ili pripadnosti nekim interesnim grupama.
Na koji način da ne postanemo oglasna tabla, a da medij preživi?
Mislim da će Zakon o javnom informisanju, bar u delu koji se tiče finansiranja lokalnih medija stvoriti sistemske pretpostavke za drugačiju raspodelu sredstava. Podsetiću, u Nacrtu zakona o javnom informisanju sa dosadašnjeg budžetskog finansiranja se prelazi na projektno finansiranje. To podrazumeva finansiranje sadržaja, pri čemu će lokalne samouprave morati da raspisuju konkurse, a nezavisna komisija će ocenjivati projekte. Oni koji budu dobili novac za aktivnosti od, naglasiću - javnog interesa, moraće da predstave javnosti šta su uradili sa sredstvima koja su zapravo, sredstva građana. Pri tom, moram biti iskren i reći još nešto, a to je da u Srbiji danas postoji oko 1.300 registrovanih medija, što ekonomska moć Srbije ne može da proguta.
Pred nama je teško vreme u kome će mnogi mediji biti zatvoreni i za to se moramo pripremiti. Medijska koalicija želi da u nemilosrdnu utakmicu svi krenu sa istih pozicija, a ko će opstati ili nestati da ne odlučuju političari i političke opcije, već građani svojom naklonošću. Sada to nije slučaj.
Raspodela po Zakonu , ali nije ...
Ne postoje objektivni kriterijumi po kojima lokalne samouprave ispunjavaju svoju zakonsku obavezu, a ja podsećam da lokalne uprave imaju zakonsku obavezu da se staraju o informisanju građana. Ne postoji razrađen sistem za pravilnu raspodelu, već se to često čini po političkoj pripadnosti ili pripadnosti nekim interesnim grupama.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.