Vesti

26. 12. 2013.

Autor: Elizabeta Jovanović, Miloš Ignjatović Izvor: Kragujevačke novine

Pobuna fotoreportera zbog novog zakona

Nerešen status u mnogim redakcijama, beskonačno dug honorarni rad na „crno" bez redovnih plata i uplaćenih doprinosa sudbina je fotoreportera, kojima se predlogom novog Zakona o autorskom pravu sada dovodi u pitanje i borba protiv neovlašćenog preuzimanja fotografija. Sudovi u Beogradu, ali sve češće i u unutrašnjosti zatrpani su tužbama fotoreportera protiv medijskih kuća i pojedinaca koji neovlašćeno preuzimaju njihove fotografije, najviše sa sajtova, bez odobrenja i potpisivanja autora, čime se krše njihova autorska prava.

Među njima je i nekoliko kragujevačkih fotoreportera koji se ovim poslom profesionalno bave.

Ponižen sam i moram da se pravdam pred sudijama kao da sam kriminalac. Mene su oštetili i moralno i materijalno, iako je sve jasno u zakonu. Pravdam se sudu kao da sam optuženi, a ne oštećeni, tužilac. Portal „Mondo" mi je neovlašćeno uzeo desetak fotografija sa sajta „Blica", a ostale ne znam odakle i kako, i postavio ih na sajt kao svoje. Studio „B" preuzeo je moju fotografiju polaska prve kompozicije novog „fiće" 500L i objavio je na svom sajtu bez potpisa, a uz to su mi iskasapili fotografiju rezignirano tvrdi Nebojša Radosavljević Raus, poznati kragujevački fotoreporter zaposlen u „Blicu"

Do sada je imao dva suđenja u Beogradu, poslednje prošle nedelje. Tvrdi da su ga oštetili i „Telekom", „B92" i ko zna ko sve još.

Poznati kragujevački fotograf Predrag Mihajlović Cile, zaposlenu Narodnom muzeju, pronašao je svoje radove na „Vikipediji" kao ilustruju za naš grad, ali bez njegove saglasnosti.

■ Odštete samo preko suda

Zapanjen sam da je moje fotografije potpisao neko drugi i predao ih na upotrebu 2007. godine u punoj veličini, do zadnjeg piksela. Ja od tada nemam poverenja u izdavače i štampare. Iz monografije Kragujevca izdate 2007. podosta fotografija se našlo na „Vikipediji" kao ilustracija, kao i „Razglednice Kragujevca", moje samostalno izdanje odštampano u Kragujevcu Ono što me čudi je da nisu fotografije preslikane, već su na internetu moji originalni fajlovi u punoj veličini pod imenom drugog čoveka, kaže Mihajlović, dodajući da ako postoji krivično delo za koje je zakon zapretio i kaznu zatvora do tri godine, normalno je da očekuje istragu državnih organa. Njegova je lična stvar da privatnom tužbom traži nadoknadu štete. Sličnog iskustva je i Zoran Petrović, medijski fotograf. On je među prvima u Srbiji presavio tabak i tužio, ni sam ne zna tačno koliko puta, one koji su neovlašćeno koristili njegove fotografije. Već je dobio par presuda u svuju korist i dobro naplatio nepoštovanje zakona i krađu intelektualne svojine, a više puta se i vansudski nagodio, a još je nekoliko tužbi u proceduri.

Petrović je prosto mamac za medije kojima nepoštovanje autorskih prava ne predstavlja problem. Prošli vikend proveo je u prestoničkoj biblioteci i iz arhive pojedinih medija izvukao svoje fotografije koje su objavljene nepotpisano ili pod tuđim imenom. Našao je u 40 do 50 medija preko 300 zloupotrebljenih svojih fotografija. Čak 98 su nezakonito preuzeli portal „Mondo", „Kurir" i „B92", a „Sportski žurnal" je otišao i korak dalje.

Objavio je sliku skinutu sa njegove fejzbuk stranice 29. januara ove godine i dao drugim medijima. Istog dana je u rubrici najnovije vesti „B92" njegovu fotografiju objavio sa potpisom „Sportskog žurnala". Odatle iste fotografije otišle su dalje na sve ostale informativne portale.

Verujem u sud kao instituciju gde ovaj problem rešavam, ali zato trpim razne pritiske u vidu verbalnih pretnji i svakojakih ucena. Ne želim da odustanem od zaštite svojih prava, kaže Zoran Petrović.

 ■ Elektronski mediji gase fotoreportere

Nerešen status u našim redakcijama, beskonačno dug honorarni rad na „crno", „robovski" rad naneodređeno vreme, bez redovnih plata i uplaćenih doprinosa samo su nas dovodili u sve teži materijalni položaj. Pored svega toga sami smo kupovali i održavali vrlo skupu foto opremu, jada se Petrović, koji je više od jedne decenije bio agencijski fotograf.

Po njemu, stvari su još više krenule nizbrdo razvojem elektronskih medija i pojavom onlajn novinarstva, kada praktično posao fotorportera dolazi u ozbiljnu krizu. Redakcije počinju, jedna za drugom, da se odriču usluga profesionalnih fotografa. Kao njihova „zamena" pojavljuje se novinar koji nosi najjeftiniji digitalni fotoaparat i fotografiše zarad ilustracije teksta koji piše.

Nekako istovremeno fotografija, iako autorski određena, počinje da se smatra „svačijom robom", te tako počinju daje koriste, razmenjuju i pozajmljuju redakcije između sebe.

 Bahati i neodgovorni vlasnici pojedinih elektronskih i štampanih medija, kao i njihoviurednici, počinju da objavljuju tuđe fotografije kao svoje i bez ikakve oznake autora, kaže Petrović, podsećajući da se svakodnevno negde objavi neka njegova fotografija bez oznake autora i bez dozvole. Dešava se da fotografije nastale u jednom vremenu, za određene potrebe, budu objavljene u sasvim drugom kontekstu koji potpuno narušava nameru autora.

Inače, sud procenjuje vrednost fotografije po cenovniku ULUPUDSA, koji predviđa upotrebu fotografije u većini postojećih medija. Ali, to se odnosi samo na imovinska autorska prava, a kada je u pitanju povreda moralnih prava sud to procenjuje od slučaja do slučaja.

■ Peticija medijskih radnika

Povodom nacrta zakona koji dovodi u pitanje autorska prava održana je prošle sedmice konferencija za novinare u kragujevačkom Medija centru, u organizaciji Centra za razvoj fotografije, predstavnika udruženja i doajena fotografske scene Srbije. Oni su naveli da predložene zakonske izmene narušavaju postignuti nivo njihovih prava, a čuveni fotograf Tomislav Peternekje izneo sumnju da se ponovo stvara situacija u kojoj se razmatra autorsko pravo na fotografiju.

Tom prilikom je rekao da ceo svet ima standarde i zna se da se autorsko pravo na fotografiju poštuje i ne može da veruje da Srbija pravi ovakav promašaj predulazaku Evropskuuniju. Onje aludirao da se za izmene aktuelnog zakona zalažu tajkuni, koji su i najčešći vlasnici medija koji neovlašćeno koriste tuđe proizvode, pa sada lobiraju da im država reši problem tako što će ukinuti autorsko pravo kako ne bi morali za krađu fotografija da plaćaju odštete.

Ilustracije radi, pokazao je francuski dnevni list „Liberasion" gde su urednici ostavili beline umesto fotografija, ukazujući koliko su one važne za štampane medije i informisanje.

Nacrt Zakona o autorskim i srodnim pravima izradili su Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i Zavod za intelektualnu svojinu Nalazi se u završnoj fazi i uskoro ide na skupštinsku proceduru Veruje se daje u sve to umešao prste jak medijski lobi koji ponajviše krši autorska prava.

 U osnovi je nedovoljan respekt prema autorstvu i kreativnosti drugih ljudi, tvrdi Ljiljana Smajlović, predsednica Udruženja novinara Srbije i glavni i odgovorni urednik „Politike".

Učesnici skupa su ocenili da Bernska konvencija koja uređuje ovu oblast izuzima samo kratke vesti i dnevne izveštaje iz zaštite autorskih prava. Ali, istovremeno se postavlja pitanje da li se pod „dnevne vesti i događaje" može podvesti veći deo novinarskih tekstova i fotografija, pa naknadu za autorsko delo nije moguće ostvariti. U tom slučaju najgore bi prošli slobodni novinari i fotoreporteri, koji doprinose medijskom pluralizmu. Darko Dozet iz Fotoasocijacije Vojvodine smatra dausvajanje tavog novog zakona može rezultirati gašenjem radnih mesta.

Fotografi su zato i pokrenuli peticiju protiv izmene zakona, jer on degradira novinarsku i fotografsku profesiju.

Pritisci na advokate

Iskustvo advokatska firme Bućković

Advokatska firma Bućković vodi trenutno 140 postupaka protiv zakinutih fotorepotrera.

Njeni predstavnici su pojasnili da su atorska dela „originalne duhovne tvorevine autora, izražene u određenoj formi, bez obzira na njihovu umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njihovu namenu, veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dostupnost javnog saopštavanja njihove sadržine". U situaciji kada je delo sastavni deo događaja o kome se izveštava javnost, suspendovana su neka prava autora i bez plaćanja autorske nadoknade, ali autor ima sva ostala prava ( da bude potpisan, da štiti integritet dela, da se suprotstavlja nedostojnom iskorišćenju). Snimak sa kamere postavljene ispred lokala ne ispunjava zakonske uslove da se može smatrati autorskim delom.

Po iskustvu ove advokatske kuće najviše zakon krše elektronski mediji, mada ne zaostaju u tome ni štampani mediji, zatim izdavačke i produkcijske kuće. Ova advokatska kuća trenugno ima u radu 140 sporova koji su u toku i najčešće je reč o povredama i imovinskih (pravo na nadoknadu za iskorišćenje dela i neovlašćeno umnožavanje) i moralnih prava (pravo na naznačenje imena).

Pojedini oblici kršenja autorskih prava predstavljaju privredne prekršaje, pa se zaprećene kazne kreću i do 300.000 dinara. To je razlog zbog čega se sve češće pribegava vansudskom rešavanju sutorskih sporova. Inače, Zakon o autorskim i srodnim pravima veoma precizno definiše prava autora i jasno posgavlja ograničenja tog prava. Postoje imovinska i moralna prava autora.

Imovinska prava autora traju za života autora i 70 godina nakon smrti, dok moralna traju i nakon isteka trajanja imovinskih. U imovinska prava spadaju pravo na umnožavanje, sgavljanje u promet, davanje u zakup. Moralna su prava na priznanja utorstva, pravo na naznačenje imena, pravo objavljivanja, pravo na zaštitu integriteta dela i pravo na suprostavljanje nedostojnom iskorišćenju dela koje vređa ugled i čast autora.