Vesti
23. 01. 2014.
Interesi skrivenih vlasnika
Savet za borbu protiv korupcije, čija je predsednica bila Verica Barać, sačinio je u septembru 2011. godine „Izveštaj o pritiscima i kontroli medija u Srbiji”. Skoro dve i po godine kasnije, prilike u domaćim medijima nisu bitno bolje. Prvi potpredsednik vlade Srbije Aleksandar Vučić, na konferenciji za novinare održanoj krajem minule godine, izjavio je da, za razliku od slučajeva spornih privatizacija, predmet koji se odnosi na medije – nije završen.
U iščekivanju završetka rada na ovom slučaju, „Politika” objavljuje izveštaj o čijim detaljima nije bilo mnogo reči – upravo u medijima.
Savet za borbu protiv korupcije prikupio je podatke na osnovu kojih se može zaključiti da se nad medijima u Srbiji vrši snažan politički pritisak, zbog čega je nad njima uspostavljena potpuna kontrola. Više ne postoji medij iz kojeg građani mogu da dobiju potpune i objektivne informacije, jer pod snažnim pritiskom koji stiže iz političkih krugova, mediji prećutkuju događaje ili o njima izveštavaju selektivno i nepotpuno.
Kako je sloboda medija u Srbiji dovedena u pitanje, a pošto bez slobodnih medija nema ni borbe protiv korupcije, Savet za borbu protiv korupcije je tokom prethodnih meseci, od 50 najvažnijih državnih organa u Srbiji zatražio dokumentaciju o svim oblicima saradnje sa medijima, agencijama za odnose sa javnošću, marketinškim agencijama, produkcijskim kućama i drugim medijskim subjektima u periodu od januara do kraja juna 2010. godine, kako bi se utvrdili načini na koje državni organi ostvaruju svoj uticaj na medije. Analizom su bila obuhvaćena sva ministarstva Vlade Republike Srbije, pojedina republička javna preduzeća, neka gradska komunalna preduzeća, agencije i druga državna tela. Savet je, takođe, analizirao zvaničnu vlasničku strukturu najvećih medija u Srbiji.
Na osnovu obimne dokumentacije, Savet je u ovom izveštaju detaljno analizirao probleme medija u Srbiji i predložio mere za njihovo prevazilaženje. Namera nam je bila da u javnost izađemo sa što većim brojem podataka, preciznim i relevantnim zaključcima, pa smo nacrt ovog Izveštaja tokom rada na njemu, prosledili institucijama, organizacijama i udruženjima, čija je delatnost vezana za medije. Tako smo nacrt Izveštaja, između ostalog, dostavili
Kancelariji za medije Misije Oebsa u Srbiji, predsedniku Upravnog odbora RTS-a, Slobodanu Markoviću, dr Snježani Milivojević, profesorki Fakulteta političkih nauka u Beogradu. Savet je uvažio sve relevantne primedbe koje koje su bile upućene na nacrt Izveštaja i uvrstio ispravke u konačan tekst ovog dokumenta.
Jasno definisanje problema korupcije u javnosti, jedan je od najvažnijih zadataka u borbi protiv korupcije i zato bez medija nema ni prave borbe protiv korupcije. Korupcija u samim medijima obesmišljava objektivno informisanje i onemogućava javni nadzor nad društvenim delatnostima. Kada je kontrola nad medijima od strane državnih institucija jača od funkcije kontrole koju treba da imaju mediji, kada se interesi skrivenih vlasnika medija ne poklapaju sa interesima građana, kada se interesi pojedinaca odvijaju na štetu javnog interesa, koji treba da štiti država, onda dolazi i do relativizacije problema korupcije u društvu.
Savet za borbu protiv korupcije prima veliki broj žalbi građana i organizacija na rad medija u Srbiji, njihovu zatvorenost prema problemima korupcije i preveliku povezanost sa vladajućim političkim i ekonomskim elitama. Takođe, i sam Savet za borbu protiv korupcije je u dosadašnjim obraćanjima javnosti, nailazio na velike probleme u predstavljanju primera značajnih povreda zakona od strane državnih organa i izabranih funkcionera, kao i na moguće izvore krupne (sistemske) korupcije.
Velike probleme sa kojima se suočavaju mediji u Srbiji primetile su i međunarodne institucije. Tako je Rezolucijom Evropskog parlamenta o procesu evropskih integracija Srbije V7-0021/2011 usvojenom 19. januara ove (2011) godine, izražena zabrinutost zbog pokušaja vlasti da kontrolišu rad medija i skrenuta pažnja na koncentraciju vlasništva i manjak transparentnosti u vlasničkoj strukturi medija. I učesnici godišnje Skupštine Evropske federacije novinara, koja je održana u junu ove (2011) godine u Beogradu, konstatovali su da većina zaposlenih u medijima ima veoma male plate i da su izloženi pritiscima iz različitih formalnih i neformalnih centara moći. „Kako novinar može da bude slobodan, ako ne sme da pita kolika mu je plata? Novinari u Srbiji su osiromašeni, poniženi, ućutkani i uplašeni”, jedna je od ocena koje su se mogle čuti sa Skupštine Evropske federacije novinara.
Ovako opisan položaj u kojem se nalaze novinari u Srbiji, dobro ilustruje nedavni primer kada je jedna grupa novinara, čije izveštavanje nije bilo meri aktuelnog uređivačkog koncepta, raspoređena na poslove pomoćnika novinara i pomoćnika fotoreportera, za upola manju platu. Ko tu ponudu nije prihvatio, ostao je bez posla. Ono što ovde posebno zabrinjava jeste činjenica da niko od novinara nije napisao predstavku pod svojim imenom, niti je bilo ko pokrenuo postupak za zaštitu svojih prava. Nastaviće se.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.