Vesti
27. 01. 2014.
Korisnički savetnik
Nazivi emisija i redakcija menjali su se tokom pet i po decenija rada, ali je ono što bi se moglo nazvati opšteobrazovnim programom ostalo trajan sadržaj RTS-a.
U širokom rasponu oblasti i tema, posebno dobrodošle bile su one koje su direktnije povezivale pojmove „obrazovanje” i „vaspitanje”. Uvek je bilo korisno težiti dodatnom civilizovanju lokalne sredine i nikad nije bilo na odmet učiti s ekrana kako da se čovek bolje (i poštenije) snalazi u svakodnevici, lepše ponaša u javnosti, pravilnije ophodi u društvu, na poslu, u porodici...
Tu ulogu savetnika ova televizija nudi i danas, a ulogu korisnika gledaoci mogu da izaberu sa liste naslova koje dobro obuhvata ime jednog od ciklusa: „Sve boje života”.
Čini se da život TV autorima nameće pomeranje ka tamnijim bojama spektra. Nekad se poručivalo „Nije teško biti fin” i taj ciklus bavio se kulturom ponašanja, bontonom, što bi se reklo, onim što egzistenciju čini finijom. A sada su se autori odlučili za savetovalište o čuvanju gole egzistencije. Novi serijal pod nazivom „Ako mi se desi” namerava da građane opremi veštinama pukog preživljavanja. Na kraju prve emisije posvećene reakcijama u slučaju pljačke banke, najavljena je sledeća – o spasavanju od napada pasa lutalica. Izbor prve priče potvrdio je činjenicu da raste broj nasrtaja naoružanih otimača novca na kioske, pošte, menjačnice, prodavnice... Druga dokazuje da kampanje protiv divljačnih četvoronožaca po gradskim ulicama nisu uspele – bar u Beogradu, posle izvesnog zatišja, čopori se ponovo motaju oko pijaca, škola, bolnica…
Veći deo publike, po svoj prilici, više od ovih neposrednih TV saveta i uputstava ipak voli one posredne. Neosporno jači utisak od tih namenskih ostavljaju drugi TV žanrovi, koji takođe utiču na modele postupanja, vrednosne sudove i formiranje stavova masovnog gledališta. U tom pogledu ništa iz celodnevne, višekanalne ponude reči i slika nije nevažno i bez značaja. Nekad je to ceo imidž, odnosno duh TV stanice, nekad stil popularnih pojedinaca, nekad izbor gostiju i sagovornika, a naročito vrsta i smisao igranog programa.
Baš tu se u poslednje vreme oprobavaju i odmeravaju domaći stvaraoci, svesni da bi autentičnost, ubedljivost i prijemčivost dramskih junaka i dramskih situacija u TV serijama mogle da predstavljaju jaču stranu medijskog delovanja i uspeha. Ne zastareva mehanizam poistovećivanja, preobražavanja i pročišćavanja gledalaca kroz umetničke medijske forme – samo se usavršavaju načini njegove upotrebe.
Svojevremeno je, recimo, obrazac klasičnog vesterna – možda stoga što ga je voleo doživotni predsednik Jugoslavije – postao matrica za novi domaći žanr ratnog filma, zvani partizanski. Šta li vole sadašnji predsednik, premijer, i naročito, prvi potpredsednik vlade Srbije? Ako su, primera radi, ozbiljno krenuli u obračun s kriminalcima, mafijom, policijskim doušnicima i „krticama”, možda bi im se dopala neka savremena TV serija, opet po američkom uzoru. „Policajac sa Petlovog brda” danas je bajka za malu decu.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.