Vesti
27. 01. 2014.
Srećan rođendan
"Ljilja Smajlovićka proslavila sto deseti rođendan!" Eto, tako se, visokopčitajemi publikume, u senzacionalističkom novinarstvu pravi udarna vest.
Takve naslove daju naše žutare, pa ispod mnogo sitnijim slogom objasne da sto deseti rođendan nije proslavila Smajlovićka nego njena "Politika". Preostaje nam da Politici i Smajlovićki čestitamo rođendan, da im poželimo bar još sto deset uspešnih godina, pa da pređemo na stvar - na ogovaranje svečanog broja.
Protivno, pretpostavljam, vašim očekivanjima, ovoga puta nemam mnogo primjedbi, naročito ne na podlistak naslovljen pomalo sladunjavo - ipak je to Politika - Naši velikani.
Već sama činjenica da je nešto u Srbiji potrajalo duže od, da kažemo, sedamdeset godina zaslužuje svaku pažnju. Malo je to kome i malo čemu pošlo za rukom, osim "najstarijem dnevnom listu na Balkanu" i mojoj blaženopočivšoj tetki.
I Politika i moja tetka su nadživele čak šest kojekakvih ovdašnjih država i svim tim državama su i Politika i moja tetka bile lojalne. Ima, dakle, izvesnih sličnosti između moje tetke i Politike. Ali ima i određenih razlika.
Za razliku od Politike, moja tetka se, tamo negde, krajem osamdesetih nije pretvorila u bilten jednog čoveka opasnih namera i njegove opskurne stranke. Politici se to, nažalost, dogodilo.
Taj, od dana osnivanja ugledni list, beše u jednom momentu postao oglasna tabla za "telegrame podrške" i poljana na kojoj odjekuju "patriotska" reagovanja.
Srozale su se u to vreme i ostale novine nad kojima je Gazda imao kontrolu, ali jedna je stvar kada se srozaju Večernje novosti - koje su u stvari uvek srozane - a sasvim druga kada to učini Politika, iz koje su se mnoge generacije u Srbiji, uključujući i moju, učile pismenosti. I još koječemu.
Dobro, oporavila se posle Politika, ali više nikada nije povratila nekadašnji ugled, mada njena cenjena uredništva misle (i uveravaju nas) da tome nije tako. Jeste tako. Meni sadašnja Politika liči na silu od čoveka koji je doživeo strašnu saobraćajnu nesreću, čudom izvukao živu glavu i ponovo se vratio na posao, ali više "nije onaj isti", nadam se da razumete šta hoću da kažem.
Svečani me je broj, kako rekoh, podsetio na Politiku kakvu pamtim iz mladosti. U to doba, ostavimo li po strani ondašnje dnevnopolitičke rubrike (koje je, uostalom, malo ko sa makar gram mozga čitao), Politika se mogla ravnopravno nositi sa belosvetskim novinčinama.
Nego da se mi vratimo na svečani broj. Ima tu sjajnih priloga. Tu su tekstovi većine "naših velikana", počev od Bore Stankovića, Nušića, Andrića, Crnjanskog i drugih, malo manje klasičnih.
Nešto mi je, međutim, upalo u oči - odsustvo Miroslava Krleže. Ne znam zasigurno, ali čisto sumnjam da hiperraspisani Krleža baš nikada nije pisao u Politici. To odsustvo je - a i još neka - razlog što sam i dalje sumnjičav prema "najstarijem dnevnom listu na Balkanu". Još se u njoj vidi cincarskoseljačka kalkulacija.
Komentari (1)
ostavi komentar30.01.
2014.
SAUČESNICI U ZAJEDNIČKOM PODUHVATU
"Verujem da je ovo jedan od najznačajnijih jubileja koji će Srbija obeležiti u ovoj godini, pre svega zato što se radi o najstarijem, najznačajnijem dnevnom listu ne samo u našoj zemlji već i na Balkanu. Reč je o listu koji je svih ovih godina simbol profesionalnog i objektivnog izveštavanja i sada je već deo naše istorije, a ne samo sadašnjosti. Bez "Politike" se ne može zamisliti sistem informisanja u Srbiji niti se može zamisliti proučavanje kulturne, političke, ekonomske i svake druge istorije Srbije."
Odgovori"Hvala Vam što postojite toliko godina. Bilo je teških godina, svetskih ratova, ružnih i tužnih devedesetih. Svega je bilo. A Vi ste i dalje sa nama. Imate verne čitaoce zato što vredite. Kvalitetniji ste od svih."
Ovo su dve čestitke od više hiljada pristiglih dnevnom listu "Politika".
"I Politika i moja tetka su nadživele čak šest kojekakvih država i u svim tim državama su moja tetka i Politika bile lojalne. Za razliku od Politike, moja tetka se tamo negde, krajem osamdesetih nije pretvarala u bilten jednog čoveka opasnih namera i njegove opskurne stranke. Politici se to nažalost dogodilo."
A ova čestitka, specifičnog sadržaja, različitog od svih drugih, jedna je od jedne jedine koja je ugledala svetlost dana(s). Koji je smisao ovog teksta koji se objavljuje pod nazivom "Srećan rođendan", i sa satiričnim insinuacijama koje se u njemu iznose.
Tekst je publikovan uz poštovanje slobode mišljenja i izražavanja, uz visok stepen tolerancije bez obzira na moguću pojavu manipulacije uz upotrebu kvazisatiričnih optužbi zasnovanih na poluistinama bez elementarnih principa civilizacijskih normi. Pri svemu ovome postavlja se pitanje, šta je u stvari veća ekskluzivnost, da li je to napisati ovaj skaradni tekst ili ga objaviti neposredno u vreme proslave, jubileja srpskog novinarstva.
Bezbroj puta, kao i u tekstu "Srećan rođendan" u javnosti se polemiše o "žutoj štampi". Međutim, stvarnost u novinarskoj profesiji nalaže da se razmotri i izražena pojava novinara "žutaća" koji se svakodnevno pojavljuju svojim tekstovima u dnevnim novinama koje nemaju taj skaradni predznak "tabloidna štampa". S druge strane urednici medija morali bi već jednom da shvate da nekad stečeno ime i popularnost, u bilo kojoj oblasti kulturne delatnosti sama za sebe nije garancija da će kvalitet teksta kao i sama sadržina biti upriličena za objavljivanje.
Koliko je meni poznato, niko iz "Politike" ne beži od svoje prošlosti, stare više od jednog veka. Poznavanje prošlosti "Politike" nije nikakva tajna, ona je delom i istorija srpskog naroda koja je nije mogla mimoići. Može da se upotrebi u korist mnoštva različitih razloga i potreba. Naravno, ako je to nekome stalo i za potrebe različitih manipulacija, propagandnog nipodaštavanja i slično. Političke greške srpskih vladara nisu mimoišle ni jedan segment društvene zajednice, naravno ni "Politiku". Na osnovu stvarnih dešavanja i stradanja srpskog naroda u ranijem periodu nije potreban neki veliki umni napor iskoristiti poluistine i laži radi ostvarenja nekih prizemnih pobuda i ciljeva. Ali se pitam, zar je to moralo da se dogodi u vreme tako značajnog jubileja srpske Kulturne baštine pa makar to bila i taj trn u oku "bodljikava" novina pod imenom "Politika".
PS: Naslov je preuzet iz teksta Milke Tadić Mijović (Politika, 19 novembar 2013) koji delimično opisuje događanja u Podgorici na konferenciji o medijima:"Riječ, slika, neprijatelj" u organizaciji crnogorske vlade.
Živojin Cvetković
Jagodina