Vesti
03. 02. 2014.
Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije Vlade Republike Srbije o pritiscima i kontroli medija (septembar 2011) #11
Važnost spornog ugovora
Mediji uglavnom prepisuju zvanične izveštaje preduzeća o njihovom „uspešnom radu”, pa javnost često ostaje uskraćena za podatke o zaduženosti.
Analizom ugovora utvrdili smo da je bilo najmanje 19 državnih institucija, koje su imale ugovore sa agencijama, sklopljene neposredno ispod granice za nabavku velike vrednosti od preko 2,9 miliona dinara (ili 3,44 miliona dinara sa PDV-om). Pronašli smo četrdesetak takvih ugovora.
„Telekom Srbija” svake godine na marketing potroši oko 30 miliona evra, a ovom analizom je utvrđeno da se direktno na rad medija ne potroši manje od 10 miliona evra. Verovatno je i zbog toga bilo gotovo nemoguće pronaći tekst u kojem bi kritički bio sagledan problem prodaje tog preduzeća ili prikazana analiza njegovog poslovanja. Mediji uglavnom prepisuju zvanične izveštaje preduzeća o njihovom „uspešnom radu”, pa javnost često ostaje uskraćena za podatke o zaduženosti, ekonomskim razlozima za kupovinu telekomunikacionih kompanija u Republici Srpskoj i Crnoj Gori i dr. Zapravo, javnost je tokom postupka privatizacije redovno od strane medija uskraćivana za niz informacija koje su bacale negativno svetlo na „pozitivnu” temu privatizacije „Telekoma”.
Tako mediji nisu objavljivali mišljenja uglednih i relevantnih stručnjaka, koji su negativno govorili o aspektima privatizacije, već je za najveće medije prodaja bila „završena” stvar, kao i za vladajuću elitu – toliko „završena” da su se mediji više bavili pitanjima na koje će projekte novac biti potrošen, nego analizom same prodaje. Pojedini ministri već su gradili puteve od novca dobijenog budućom prodajom, sve kako bi domaća javnost prihvatila ovu političku platformu, čiji je najverovatniji interes bio više novca u budžetu Srbije i time bolje šanse za ostanak na vlasti.
Uz obrazloženje da samo reklamira usluge mobilne telefonije, „Telekom Srbija” ima ugovore sa većinom medija u Srbiji. Druga dva operatera mobilne telefonije troše nešto manje sredstava na marketing od „Telekoma”. Najviše novca troši se na oglašavanje na RTS-u, RTV Pink i RTV B92. U 2008. godini na reklamiranje na RTS-u potrošeno je 142,66 miliona dinara, a u 2009. – 124,02 miliona dinara. Na drugom mestu je Pink, koji je od „Telekoma” 2008. ostvario prihod od 92,82 miliona dinara, 2009. 136,05 miliona dinara. Treća je TV B92 koja je 2008. godine inkasirala 75,1 miliona dinara, a 2009. godine 64,28 miliona dinara.
Foks je bila četvrta televizija na listi, dok se na petom mestu se nalazila TV Avala. Primat među pisanim medijima do 2008. godine imale su „Večernje novosti”, da bi od 2009. lidersku poziciju preuzeo „Blic” („Blic” 2008: 43,25 miliona dinara, 2009: 58,95 miliona, „Novosti” 2008: 50,55 miliona 2009: 42,85 miliona). Značajna sredstva „Telekom” je plasirao i kroz druge medije, kao što su „Kurir” (2008: 47,40 miliona dinara 2009: 9,38 miliona dinara), „Politika” (2008: 43,21 miliona; 2009: 35,94 miliona) i „Pres” (2008: 34,57 miliona; 2009: 40,92 miliona).
Koliko je za medije u Srbiji važno da imaju sponzorski ugovor sa „Telekomom” govore podaci da se udeo prihoda od „Telekoma” u godišnjim prihodima medija kreće od 1,5 do čak 17,7 odsto. Tako je, na primer, „Telekom” za emitovanje reklama na TV Avala u 2008. godini potrošio 13,09 miliona dinara, dok je Avala u toj godini, prema podacima APR-a, ostvarila poslovni prihod od 172 miliona dinara.
Ovde valja podsetiti da je Aleksandra Radujko, supruga direktora „Telekoma” Branka Radujka, u tom periodu bila glavni i odgovorni urednik te televizije. Što se samog Radujka tiče, on je pre funkcije u „Telekomu”, bio generalni sekretar predsednika Borisa Tadića.
I prihodi dnevnog lista „Danas” i RTV B92 od „Telekoma” su 2009. bili na nivou od oko pet odsto. „Telekom” je u oktobru 2008. godine sponzorisao prenos Lige šampiona 2008/09 (9,2 miliona dinara) na TV B92, zatim u decembru te godine emisiju „Operacija trijumf” (29,2 miliona dinara), pa u januaru 2009. novogodišnji specijal „Rode u magli” (14,4 miliona dinara), a krajem te godine sponzorisan je serijal „Veliki brat” (35,4 miliona dinara sa PDV-om).
Odmah iza „Telekoma” je Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, koje godišnje potroši ne manje od 1,5 miliona evra na promocije, a da pri tom nema potrebu da reklamira „svoje” proizvode. Tom Ministarstvu s pravom bi se mogao dodati sektor za medije, s obzirom na nivo izdvajanja, koja se ne prikazuju kao oglašavanje, već kao istraživanja ili pružanje specijalizovanih usluga. Ovo Ministarstvo je 2009. na oglašavanje potrošilo tek nešto više od pola miliona dinara, ali je sa drugih budžetskih pozicija utrošeno između 130 i 150 miliona dinara na promocije, čime je kupljen reklamni prostor u medijima.
Ministar Dulić je najznačajnije ugovore zaključio sa „Ringijerom” („Blic”, „Alo”) na ime pružanja usluga istraživanja iz oblasti životne sredine, godišnje vrednih blizu pola miliona evra (47,2 miliona dinara). „Ringijer” se obavezao da rezultate istraživanja objavi u dnevnim listovima „Blic” i „Alo”, kako bi rezultati istraživanja bili dostupni javnosti. Iako na sajtu „Blica” ima dosta tekstova koji se bave ovom oblašću, pretražujući taj sajt nismo uspeli da pronađemo tekstove o istraživanjima koja je „Ringijer” sproveo, a da je, pri tom, naznačeno da su plaćeni od strane Ministarstva.
Takođe je upadljivo da je „Blic” tokom 2010. godine objavio izuzetno veliki broj tekstova u kojima se pominje ministar Oliver Dulić, najčešće u pozitivnom kontekstu: „Dulić u Kraljevo vodi 200 majstora”, „Stanje životne sredine bolje nego lane”, „Sledeće godine gradnja 1633 stana”, „Političari navučeni na Fejsbuk” i dr. #Nastaviće se
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.