Vesti
24. 02. 2014.
Kulturni nokaut
Priznajem da mi je poslednjih meseci ruka zadrhtala prilikom izbora opcija na računu za struju, da li platiti pretplatu za RTS ili ne. Jedan sam od sve ređih građana u Srbiji koji je i dalje plaća.
S obzirom na to da će uskoro ona biti ukinuta, postotak onih koje je plaćaju meri se u promilima. Uostalom, već duže vreme i ljudi iz mog neposrednog okruženja čude se kada čuju da plaćam finansiranje Javnog servisa Srbije. Poznato je da Srbi na mare mnogo za tužbe koje im stižu zbog neplaćanje pretplate...
Pokušavam da objasnim da plaćam pretplatu u nadi da će državna televizija, između ostalog, zahvaljujući i mom prilogu, napraviti dobar program, snimiti neku kvalitetnu seriju, dramu, emisiju za decu, film.... Da ću uživati u velikim sportskim takmičenjima, Ligi šampiona i utorkom i sredom.... A ne samo besomučno gledati reprizne reprize repriza....
Činjenica je da za finansiranje RTS-a treba mnogo para, da se uvek otvara stara dilema - ako država plaća, onda se narušavaju nezavisnost i objektivnost, ako građani plaćaju, neminovan je slab odziv zbog siromaštva, ali i našeg mentaliteta. Činjenica je i da treba svakodnevno održavati ovaj veliki sistem, pratiti trendove u tehnološkim inovacijama, izdržati trku s komercijalnim televizijama... Na osnovu svakodnevnih žalopojki dolazimo do zaključka da je novac najveći problem, da je opstanak Javnog servisa došao u pitanje i da hitno treba reagovati kako ne bi došlo do daljeg urušavanja.. Sve ovo je istina, ali...
RTS ima armiju ljudi, radi se o glomaznom, tromom i prilično uspavanom sistemu.
A šta može da se dogodi kada se, recimo, nekom dobrom idejom i osmišljenom akcijom uradi nešto što ne iziskuje megalomanska ulaganja? Kada je potrebno više ideja, kreativnosti, želje za promenom nabolje...
Upravo to se ovih dana dogodilo na državnoj televiziji. Najpre je jednog dana osvanuo novi i osvežen znak na ekranu. Potom smo odgledali novi treći dnevnik.
Konačno je dobio svoj termin u jednom posebnom izdanju i simpatičnoj formi dovoljnoj da privuče pažnju gledaoca koji je sprema za odlazak na spavanje. Na efikasan i interesantan način upakovani su dnevni događaji, baš onako koliko je potrebno da se podvuče crta i počne priprema za novi dan. Ali ni to nije kraj.
Posle ovog dnevnika, kada se već spremate da ugasite TV ili prebacite na neki drugi kanal - još jedno iznenađenje... Kulturni dnevnik! Da nije znaka RTS, pomislili bismo da se radi o nekom novom rijalitiju. Umorni od kojekakvih gluposti, decenijskog ispiranja mozga, nismo navikli da je kod nas i ovako nešto moguće. Emisija o kulturi, i to na prvom kanalu?! Eureka! Trebalo se samo setiti i ništa više. Kod nas svakodnevno ima obilje kulturnih događaja, ali su loše reklamirani, promovisani, medijski ispraćeni...
Dakle, ništa nije koštalo, ništa ne boli. Trebalo je samo zahvatiti dnevnu dozu kulture i prezentovati je građanima. Ovo je žestok kulturni nokaut za široki auditorijom. U pozitivnom smislu, naravno. Nije loše pod takvim „udarom“ jednostavno pasti u krevet i utonuti u san. Dakle, nije baš sve u lovi. Ima nešto i u kulturi.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.