Vesti

24. 02. 2014.

Autor: Ivana Nikoletić Izvor: Danas

Mala bara mnogo krokodila

Za razliku od evropskih država, u kojima je davanje prava za emitovanje u kablovskoj TV mreži nadležnost nezavisnih regulatornih tela, u Srbiji je to stvar poslovne odluke menadžmenta kablovskih operatera. Takav status kablovskih kuća pogodno je tlo za eventualne zloupotrebe i ugrožavanje slobode medija, što je još jedan od argumenata u prilog konstataciji da je neophodna promena zakonske regulative, kojom će ta oblast detaljnije biti uređena.

 

I što je još važnije sprečila bi se monopolizacija, ali i omogućila veća samostalnost regulatornih tela. Ovo su samo neke od opaski koje su se mogle čuti na skupu „Kablovski operateri i sloboda medija“ održanom u Danas konferens centru.

Saša Mirković, pomoćnik ministra kulture i informisanja, najavio je set novih zakona o medijima, na čijoj pripremi Ministarstvo već radi.

- Inoviranje medijske regulative predviđeno je medijskom Strategijom koja je usvojena 2011. U protekla četiri meseca naš rad je bio fokusiran na tri zakona.

Pomenuću najpre Nacrt zakona o javnom informisanju, koji je završen i uskoro bi trebalo da bude upućen u Brisel, posle čega može da uđe u proceduru usvajanja.

Zakon o elektronskim medijima se u ovom trenutku usklađuje sa pristiglim mišljenjima ministarstava kojima je bio upućen u nacrtu, i očekujemo da u skorije vreme i on krene put Brisela. Zakonu o javnim medijskim servisima nedostaje još onaj deo koji je veoma bitan, a tiče se finansiranja javnih servisa. Potrebno je naći održivi model javnog servisa, i na tom poslu biće angažovana radna grupa u čijem sastavu će biti predstavnici ministarstava finansija i informisanja, RTV-a i RTS-a, ali i drugih institucija - objasnio je Mirković.

On je dodao da je prethodni medijski zakon usvojen pre 11 godina, što najbolje govori koliko je aktuelna zakonska regulativa usklađena sa tehnološkim promenama. „U tom smislu, ovi zakoni predstavljaju priključak sa svim onim što se u međuvremenu promenilo, i treba da stvore bazu za razvijanje medija i njihovo bolje funkcionisanje u budućnosti“, kazao je Mirković i podsetio da je na izradi zakona ministarstvo imalo pomoć eksperata koje je angažovala delegacija Evropske unije. 

- Svesni smo činjenice da kablovski operateri imaju pravo na samostalno donošenje odluka, ali treba znati da postoje i tehnička ograničenja. Prema tome neophodno je pronaći kompromisno rešenje koje bi bilo najprihvatljivije za sve učesnike, ali i usklađeno sa evropskim standardima - naglasio je Mirković. 

Prema oceni Zorana Antonića, direktora Pošta-Neta, osim usklađivanja pravnih okvira sa regulativom Evropske unije, bitna je i najavljena digitalizacija, pre svega zbog rasterećivanja inače oskudnih resursa. Važno je, takođe, da internet dobije status infrastrukture za prenos televizijskih programa. 

- Osim opštih regulatornih oblika koji su definisani medijskim zakonima, za koje se može reći da u potpunosti podržavaju slobodu medija, zanimljivo je pomenuti i korake definisane Strategijom razvoja javnog informisanja do 2016.

Reč je o reformisanju elektronskih glasila u svetlu digitalizacije, kao i o usklađivanju zakonskih okvira sa pravnom regulativom Evropske unije. Ali ono što je nama kao kablovskim operaterima posebno važno, jeste da se internet posmatra kao infrastruktura i način prenošenja televizijskih sadržaja. Bitno je i to da se stvore preduslovi za samostalan rad regulatornih agencija - Ratela i RRA, dok odnos države, agencija i operatera mora da počiva na čvrstoj zakonskoj regulativi. Stiče se utisak da u praksi postoji protivrečnost u samoj primeni zakona - ukazao je Antonić.

Komentarišući način odabira kanala, Antonić kaže da u Pošta-Netu postoji programski Odbor koji je nadležan za definisanje programske šeme, te ne postoji mogućnost da neko samostalno donosi odluke. „Pored analize tržišta, anketa korisnika, pokazatelja gledanosti postoji i određeni model po kome se radi, a Odbor je svojevrstan mehanizam kontrole“, objašnjava Antonić i dodaje da je potrebno da se u tehnološkom smislu obezbedi veći broj kanala kako bi se lakše doprlo da svakog gledaoca, a izbegao bi se i odabir emitera.

Suzana Todorović, direktorka Pravne službe SBB-a, najvećeg privatnog kablovskog operatera, tvrdi da na odabiru kanala koji će ući u programsku šemu rade čitavi timovi i stručne službe, kao i da važeći zakon pravi selekciju, time što nijedna televizija koja nije dobila neku licencu, bilo nacionalnu, regionalnu, lokalnu, ne može da uđe u sistem nekog kablovskog operatera.

- Nadležno regulatorno telo prolazi programsku šemu i nadgleda kanale, tako da su svi koji se nađu u ponudi prošli zakonom predviđenu proceduru. Bitno je da u našem zakonodavstvu postoji „mast keri“ regulativa koja se odnosi na kanale za koje je zakon ili regulatorno telo procenilo da postoji javni interes da budu u mrežama svih operatera. U ovom trenutku „mast keri“ kanali su svi javni servisi, ali se i svi kanali koji imaju dozvole RRA, pogotovu nacionalne, po automatizmu nalaze u ponudi. Broj tih kanala nije mali, čime je praktično sužen prostor za odabir - naglasila je Todorovićeva i istakla da bi tu oblast trebalo precizno definisati, odnosno tačno odrediti koji kanali mogu da imaju taj status, kako bi se njihov broj sveo na razumnu meru.

Prema njenoj oceni, poseban problem predstavlja i to što neke lokalne TV stanice, koje su dobile licencu za neko konkretno područje, žele da se vide na celoj teritoriji republike, a da bi tako nešto bilo moguće, potrebno je da takav kanal ima još neki vid dodatne kablovske licence. Uz opasku da pozdravlja usvajanje zakona, Todorovićeva je iznela primedbu zbog toga što su se na javnoj raspravi našle prve verzije nacrta tih zakona, a da su konačni tekstovi umnogome izmenjeni, te da niko od zainteresovanih strana zapravo ne zna kako sada izgledaju.

- Problem predstavlja i to što se u nacrtu novog zakona pominju liste kandidata za status „mast keri“ kanala, pri čemu nije jasno naveden kriterijum odabira, niti je precizno utvrđen javni interes. Izostala je i praksa koja se primenjuje u evropskom zakonodavstvu, da ti kanali budu navedeni po imenu. Kao ilustrativne pomenuću primere Danske, Finske i Velike Britanije, u kojima status „mast keri“ imaju javni servisi i gotovo po pravilu reč je o jednom, dva ili tri kanala - objasnila je Todorovićeva i sugerisala da bi u pravljenju zakona trebalo koristiti već proverena rešenja. 

Marija Ćosić, predstavnica Republičke radiodifuzne agencije (RRA), istakla je da je postojeća zakonska regulativa oskudna i da se „tek jedan član zakona o radiodifuziji bavi kablovskim i satelitskim emitovanjem“.

- Ovaj deo radiodifuzije nailazi na mnoge praktične probleme, za koje se sporo pronalaze rešenja. RRA je bila fleksibilna kada je davanje dozvola u pitanju, ali zakon predviđa da svaku našu odluku treba da odobri vlada. Moglo bi se reći da zakon nije toliko loš, ali nije dobro što se gotovo redovno dešava da izostanu podzakonska akta koja će bliže da urede neku oblast. Recimo, kriterijum po kome će Savet RRA moći da donese ispravnu odluku koji program treba da se nađe u „mast keri“ paketu - upozorila je Marija Ćosić, i objasnila da je zakonom preciziran obavezan „mast keri“ koji obuhvata samo javni servis.

S druge strane, Zakon o elektronskim komunikacijama predviđa mogućnost da taj status ponesu i neki kanali za koje se utvrdi da postoji društvena potreba da budu emitovani na određenom području. „Reč je o određenim kumulativnim uslovima koji moraju da se ispune. Jedan uslov utvrđuje Ratel, koji se više bavi tehničkom stranom, a drugi RRA koja se bavi sadržajem, i na osnovu toga se procenjuje da je baš taj program zavredeo takvu poziciju. Potrebno je da kriterijumi za odabir budu strogi, mada bi, s druge strane, trebalo voditi računa i o slobodi poslovanja koju kablovski operateri treba da imaju“, smatra predstavnica RRA.

Đorđe Krivokapić, predstavnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, ukazao je na probleme sukoba javnog interesa s jedne i slobode preduzetništva kablovskih operatera, s druge strane, čiji balans mora biti uspostavljen preciznim zakonima, uređenjem nadležnosti i transparentnošću rada svih učesnika tog tržišta.

- Tržište se reguliše ukoliko postoje oskudni resursi, što je slučaj sa radiodifuzijom s obzirom na to da nema dovoljno frekvencija, i kada ne može da bude optimalan regulator. Neki od problema karakterističnih za tržište Srbije jesu dominantan položaj, koncentracija, kartelski i drugi nedozvoljeni sporazumi. Tržište kojim se bavimo, a to je distribucija audio-vizuelnih sadržaja, ima jasne javne interese. To su sloboda govora i informisanja, razvoj medija, kvalitet sadržaja, medijski pluralizam, inovacije i dobrobit korisnika.

Ja tu vidim ozbiljan promašaj regulatora, jer imamo precizno definisano tržište radiodifuzije, koje je manje značajno i obuhvata 40 odsto tržišta, dok 60 odsto pripada onima koji su „u kablu“ i potpuno su liberalni. Tu je, dakle, napravljen disbalans - objasnio je Krivokapić.

On je, kao još neke od ključnih problema, naveo pitanja konkurencije na domaćem tržištu kablovske distribucije.

- Operater sa monopolskom pozicijom, odnosno sa značajnim tržišnim učešćem, ima veoma dobru pregovaračku poziciju u odnosu na svakog distributera. Sva snaga je na jednoj strani, i problem je ako dođe do zloupotrebe te snage. Drugo, tu je i pitanje kartelizacije, jer su različiti operateri izgradili svoju infrastrukturu, gde nema zamene, odnosno tek se sada sa pojavom internet prenosa javljaju supstituti, i to dodatno ograničava tržište i potrošače.

Poseban rizik predstavlja vertikalna koncentracija, pri čemu dolazi do spajanja operatera i emitera. U tom slučaju bi svi oni koji stvaraju sadržaj a nemaju distribuciju, praktično ispali iz igre - upozorava Krivokapić i ukazuje na druge vrste nedozvoljenih sporazuma, poput vezivanja interneta i kablovskih usluga u jedan paket.

Kako tvrdi, na tržištu dolazi do sukoba dva biznis modela: onog koji imaju operateri, i drugog koji imaju emiteri. „Kablovske mreže ubiraju novac i trebalo bi da ga vraćaju onima koji kreiraju medijske sadržaje. Da li se to u praksi dešava? Mi ne znamo kome kablovski distributeri plaćaju, ne znamo ko njima plaća i pod kojim uslovima, da bi bio emitovan, i ne znamo ko je tu besplatno. Suština je da privatne televizije ne žele da budu mast keri, jer tako ne mogu da se naplate od distributera“, precizirao je Krivokapić.

- Sa aspekta javnog interesa, kao nedostatke vidim to što nemamo mogućnost da kontrolišemo rad operatera, na njih se ne primenjuje Zakon o  slobodnom pristupu informacija od javnog značaja, i nema transparentnosti rada programskih odbora, što bi trebalo da bude uređeno zakonom. Drugo, potrebna je zabrana vertikalne koncentracije koja se mora kontrolisati, ali i da se uvede drugačiji mast keri model, jer je ovaj koji imamo neprecizan i bez jasnog okvira. Kao najbitnije, treba urediti odnos između Komisije za zaštitu konkurencije, Ratela i RRA, tako što će se utvrditi šta je čija nadležnost - zaključio je Krivokapić.

Rampa za monopol

- Mogućnost korišćenja infrastrukture drugih operatera trebalo bi urediti zakonom. Time bi se izbegao monopol koji trenutno postoji. Statistički podaci jasno govore da je 2008. registrovano oko 920.000 korisnika kablovskih mreža, odnosno 34 odsto stanovništva Srbije. Njihov broj se 2012. popeo na 1,44 miliona, ili 57 odsto stanovnika. To praktično znači da medijski prostor u velikoj meri određuju operateri. Kada govorimo o njihovom učešću na tržištu, Kompanije SBB, sa 52 odsto i Telekom sa 13 odsto, imaju dominantnu poziciju, dok je Pošta na trećem mestu sa oko sedam odsto. Ostali operateri zauzimaju tek neznatan udeo - ističe Zoran Antonić, direktor Pošta-Neta.

Saša Mirković,

pomoćnik ministra kulture i informisanja

Prethodni medijski zakon usvojen pre 11 godina, što najbolje  govori koliko je aktuelna zakonska regulativa usklađena sa tehnološkim promenama. Svesni smo činjenice da kablovski operateri imaju pravo na samostalno donošenje odluka, ali treba znati da postoje i tehnička ograničenja. Prema tome neophodno je pronaći kompromisno rešenje koje bi bilo najprihvatljivije za sve učesnike, ali i usklađeno sa evropskim standardima

Zoran Antonić,

direktor Pošta-Neta

Nama kao kablovskim operaterima posebno je važno da se internet posmatra kao infrastruktura i način prenošenja televizijskih sadržaja. Bitno je i to da se stvore preduslovi za samostalan rad regulatornih agencija - Ratela i RRA, dok odnos države, agencija i operatera mora da počiva na čvrstoj zakonskoj regulativi. Jer, stiče se utisak da u praksi postoji protivrečnost u samoj primeni zakona

Suzana Todorović,

direktor Pravne službe SBB-a

Problem predstavlja i to što se u nacrtu novog zakona pominju liste kandidata za status „mast keri“ kanala, pri čemu nije jasno naveden kriterijum odabira, niti je precizno utvrđen javni interes. Izostala je i praksa koja se primenjuje u evropskom zakonodavstvu, da ti kanali budu navedeni po imenu. Kao ilustrativne pomenuću primere Danske, Finske i Velike Britanije, u kojima status mast keri imaju javni servisi

Marija Ćosić,

predstavnica Republičke radiodifuzne agencije

Zakon o elektronskim komunikacijama predviđa da se u mast keri paketu nađu i neki kanali za koje se utvrdi da postoji društvena potreba da budu emitovani na nekom području. Reč je o određenim kumulativnim uslovima koji moraju da se ispune. Jedan uslov utvrđuje Ratel, koji se više bavi tehničkom stranom, a drugi RRA koja se bavi sadržajem. Kriterijumi za odabir treba da budu strogi, mada je važno voditi računa i o slobodi poslovanja kablovskih operatera

Đorđe Krivokapić,

predstavnik NUNS-a

Operater sa monopolskom pozicijom, odnosno sa značajnim tržišnim učešćem, ima veoma dobru pregovaračku poziciju u odnosu na svakog distributera. Drugo, tu je i pitanje kartelizacije, jer su različiti operateri izgradili svoju infrastrukturu, gde nema zamene. Poseban rizik predstavlja vertikalna koncentracija, pri čemu dolazi do spajanja operatera i emitera. U tom slučaju bi svi oni koji stvaraju sadržaj a nemaju distribuciju, praktično ispali iz igre.