Vesti
07. 03. 2014.
O jednoj večeri i jednom čoveku
Gospodine Dragane J. Vučićeviću, borče za pravdu, istinu i zakleti Robin Hude, kako o sebi voliš da misliš i želiš da drugi misle.
Uglavnom oni koji te ne poznaju, jer kod njih možda i mogu da prođu tvoje priče o zaverama, zaverenicima i jednoj večeri, od koje si pokušao da napraviš, u najmanju ruku, samit „đavoljih sluga“, okupljenih s namerom da unište Srbiju kakvoj ti, „pravdoljubiv“, težiš, po ko zna koji put u svojoj karijeri.
Jeste, istina je, Dragane J. Vučićeviću, bio sam na večeri sa gospodinom Miškovićem (kao i ti pre mene, toliko puta). Na „propaloj žurki“, kako je predstavljaš. Ušao sam na glavni ulaz, izašao na isti, ne krijući se ni od koga, jer za to nemam razloga. Savest mi je čista. A, tebi?
Tamo, na tvoju žalost, nisam kovao planove o tome kako da podelimo 100 miliona evra za rušenje Aleksandra Vučića. Bio sam na večeri na kojoj je tebi bilo mesto više nego bilo kome od nas... ali trebalo je imati petlju i obraza pa doći!
Otišao sam, da znaš i to, iz poštovanja prema čoveku koji je zaposlenima u dnevnom listu „Pres“, u kome sam ja bio direktor, a ti suvlasnik i glavni i odgovorni urednik, do poslednjeg dinara isplatio sve što im firma dugovala. I to iz pritvora, samo nekoliko dana posle hapšenja. Ja sam tu večeru shvatio kao moralnu obavezu, što je za mene kao čoveka značajnije od činjenice da bi me neko zbog toga mogao okačiti na stub srama. Recimo ti, Dragane J. Vučićeviću.
Nas dvojica, takođe, dobro znamo da tom čoveku, Miroslavu Miškoviću, ti duguješ mnogo više nego ja. A to što činjenicu da bi - posle svega što je učinio za tebe, trebalo da mu pališ sveću do kraja života - doživljavaš kao neprijatnu okolnost, to je već tvoj problem.
Možeš da bežiš, Dragane J. Vučićeviću, ali ne možeš da sakriješ ono što znaju svi... Da si od Miškovića, kao dugogodišnji glavni i odgovorni urednik NjEGOVIH I TVOJIH novina, dobio sve, što je, by the way, toliko da se običnom čoveku zavrti u glavi. Tom čoveku si, naposletku, i prodao „Pres“, što danas panično negiraš.
Danas tog istog Miškovića, u koga si se kleo pred nama, tvojim nezgodnim svedocima, prezireš, priželjkujući da što pre završi u zatvoru, ako je ikako moguće na neki duži rok. Sve misleći da će to sahraniti tvoje mračne tajne, koje tako unezvereno pokušavaš da sakriješ od tvojih sadašnjih vlastodavaca.
Teško će ti to uspeti, Dragane J. Vučićeviću, dok god ima dovoljno nas koji možemo iz prve ruke da posvedočimo šta si bio i u šta si se pretvorio. A kad nas ne bude, ostaće ugovori, papiri, dokumenta. A oni ne zaboravljaju tako lako...
Zato ponavljam - na famoznoj večeri tebi je prvom bilo mesto, da imaš obraza, naravno, i da ne boluješ od teške bolesti selektivnog pamćenja... Ako mene pitaš, ja sam samo ispoštovao čoveka koji je isplatio dugove radnicima firme čiji si ti bio SUVLASNIK, a ja poslednji direktor, koji je ostao da vadi kestenje iz vatre koju ste raspalili, pa ostavili. Tvoje dugove, Dragane J. Vučićeviću.
Na kraju, moram da priznam da te ipak pomalo razumem... Danas je drugo vreme, ti si drugi čovek, zaljubljen u nekog trećeg, a tu ljubav svakodnevno dokazuješ tako što mrziš i anatemišeš one kojima si se do juče divio. Šta da ti kažem..., sem da se nadam da su tvoje „vernosti“ svesni i tvoji sadašnji idoli. Prijatno.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.