Vesti
12. 05. 2014.
Kontrarevolucija
Ono što se u Srbiji desilo maja 2012. nije bila revolucija, ali ovo što se danas dešava definitivno jeste kontrarevolucija.
To što je Miljko Radisavljević i danas, dve godine posle, specijalni tužilac za organizovani kriminal, to što niko, osim Informera, evo već dve nedelje ne sme da napiše nijedno slovo o njegovim strašnim zloupotrebama i privatizacijama zakona; to što je dotični i dalje dovoljno silan da zaštiti Olivera Dulića i ostale korumpirane skotove; to što mu se može da stopira istrage najvećih pljački ove države i ovog naroda; to što on sme da u đubre baci ceo sudski predmet a da mu zbog toga ne zafali ni dlaka s glave; to što baš niko neće ili bolje reći niko ne sme da ga pozove na odgovornost; pa šta to sve jeste ako nije dokaz da je Srbija danas i dalje u raljama postpetooktobarskih nitkova?!
To što je Nebojša Spaić - urednik koji je lično streljao NIN, kolumnista koji je Tomislava Nikolića, dva dana uoči predsedničkih izbora, proglasio za političkog samoubicu, novinar kome se „javilo“ da se SNS sprema za bratoubilački rat - to što je, dakle, taj i takav Spaić postavljen za savetnika generalnog direktora RTS; ali pre svega to što nijednim srpskim novinama osim Informeru nije čudno što je on na platnom spisku Javnog servisa (čitaj: svih nas); pa šta to jeste ako nije dokaz da su srpski mediji i dalje pod kontrolom saučesnika u strašnom dosističkom zločinu?!
Jer da nije tako, ne bi ni bilo moguće da sedam meseci posle smrti Aleksandra Tijanića još ne bude izabran njegov naslednik? Da nije tako, zar bi Veran Matić bio ispodžitni, ali najozbiljniji kandidat za novog direktora Javnog servisa Srbije?! Alo, bre, Veran Matić?!?
Mogao bih ja ovako na još tri šlajfne, ali valjda vam je već jasno: ovo što mi danas i ovde živimo jeste, nema sumnje, puzajuća kontrarevolucija. Ovde je na delu perfidno, sistemsko obesmišljavanje bilo kakve ideje promene i ubijanje bilo kakve vere u bolje sutra.
Sada, jelte, na sve načine treba dokazati da je svaki trud uzalud. Da su svi isti. Da u konačnom zbiru Vučić i njegovi nisu ništa bolji i ništa drugačiji od Tadića i njegovih ili Dačića i njegovih. A svako ko drukčije kaže, taj kleveće i laže!
Miljko
Nije li ono što on radi najbolji dokaz da se Srbija danas i dalje nalazi u raljama postpetooktobarskih nitkova?!
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.