Vesti
23. 06. 2014.
Mistična beba
Priznajem, glup sam, ali ne kapiram najbolje i neka mi neko objasni kakve veze imaju smene olinjalih, dozlaboga korumpiranih generala srpske policije sa intimnom prepiskom srpskog i crnogorskog premijera, u kojoj jedan drugog slove sa „vojvodo“ i „serdare“, a onda se vraćaju u 2003. godinu, gde bi vispreniji grafolozi trebalo da prepoznaju nekakav „rukopis“, nesumnjivu paralelu sa tragičnim događajem streljanja Đinđića.
Još manje kapiram kakva je uloga u toj priči dojuče jednog od dva najvernija Vučićeva medijska biltena, koji je „zakuvao“ celu stvar pričom-fatamorganom o tome kako se Milo Đukanović tobož sprema u medijski napad na svoga srpskoga pandana, a sve zato, viđu jada(!), jerbo je ljubomoran na Vučića što mu ovaj izmiče titulu najpopularnijeg balkanskog političara dvometraša u Briselu, a sve glede nedavnoga bliskoga susreta sa dekoltiranom Angelom usred Berlina. Jes, šije mu ga Đura!
Istina, ima Milo medijske resurse u Srbiji, izvesni list zavičajnih Crnogoraca iz Lovćenca, ali nešto ne verujem kako se tim seoskim tiražom ruši predsednik Vlade s natpolovičnom većinom u parlamentu i nenadjebivom dominacijom u svekolikim srpskim novinčinama i televizijama, da ne pominjem sad promptno Telepromptere, sajt DS-a i nekolicinu tviteraša i fejsbukaša, poplavnih paničara i sl.
A tek najmanje u celom zamešateljstvu razumem prevodilačku ulogu glasovitoga novinarskog cenzora Bebe Popovića, koji je brže-bolje iz nekog medijskog čučavca provirio da nam saopšti kako je baš on taj grafolog koji će ponajbolje rastumačiti jezik nemuštih i zatajnih premijera i uvezati samo njima znani esperanto u jednu prostu proširenu rečenicu, razumljivu svakom konobaru, u kojoj se, gle čuda, ne pojavljuje ime Vojislava Koštunice. Što ne znači da ga je Beba zaboravio, jok more, nego ga pušta da se prži na žeravici.
Posle svega, u trenutku dok iščekujemo epilog ove ujdurme, što bi, slutim po skoro papagajskim naslovima današnje štampe (jučerašnje za vas koji ovo čitate) - trebalo da bude „metla“ za skoro vascelu policijsku vrhušku, opravdano se postavlja pitanje produkcije gorepomenute farse, bez pucanja i pevanja, ali sa glasnim naricanjem i ne baš prigodnim paralelama i aluzijama...
Čemu mistifikacija, gospodo?! Ako je trebalo (a trebalo je) smeniti nekolicinu generala pandurskih od kojih je jedan deo, kako se nagađa, po crnogorskoj liniji bio vezan sa tamošnjim zatajnim službama i mafijama (možda ovde treba tražiti neku vezu i smisao), čemu onda predstava sa tabloidima, Milom i Bebom?
Pa svaki prosečan Srbin iz glave zna da navede bar tri afere u kojima je učestvovao svaki od gorepomenutih generala, da ne pričam o tome da i oni ispodprosečni, ometeni u razvoju, slepi i nagluvi znaju i na svojoj koži osećaju da žive u zemlji nikad tanje linije između policije i mafije, dilera i inspektora, zakona i omerte.
OK, valja ovom prilikom podvući i to da neki od narečenih glavonja u plavom spadaju u red najvećih medijskih manipulatora još od vremena Bebe Popovića, da im tušta i tma beogradskih novinara duguju usluge, neki bogami i karijere, ali njihova nesumnjiva moć, zna se i to, bleda je spram uticaja koji na ovdašnji novinarski establišment ima aktuelni premijer, pa je stoga teško poverovati da su, prikovani uza zid, čak i u bunilu mogli pomisliti kako će kože sačuvati frontalnim napadom na Vučića i Mila, zaobilazno preko Mojkovca.
Da apsolviramo, dakle. Reforma srpske policije hleb je naš nasušni, tu se ni Đilas ne bi usudio da traži amandman. Ali mistični put kojim je ona krenula, pun šifrovanih poruka, metafora, onomatopeja i aluzija, sve je samo ne dobar.
Ovaj je narod i bez toga već dovoljno zbunjen, bolje reći izbezumljen, gladan istine i sit Papaje, Banane i Manga... Zato bi od premijera ili ministra policije u najskorije vreme trebalo, čuj trebalo - morali da čujemo, jasno i glasno, imenom i prezimenom, čime su se sve bavili i zbog čega su smenjeni generali MUP-a. Toliko ova vlast duguju građanima, da nam istorija ne bi ostala misterija i da nam se ne bi ponavljala. Aleluja!
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.