Vesti
04. 07. 2014.
Sudijo, da li smemo da objavimo?
Poštovani čitaoci, jeste li primetili: gotovo celokupnu srpsku javnost preplavila je vest o "apatinskom mladoženji", ali apatinski mediji - ni reč!
Pogađate li zašto?!
Nećemo o tome pisati dok ne dobijemo dozvolu od onog ko u Srbiji procenjuje šta je interes javnosti da sazna, a šta ne – sudije (Apelacionog suda u Novom Sadu) Petra Jovanovića i njegovog veća.
Do te presude mislili smo da novinari i urednici određuju šta je interes javnosti, ali on nam je kao sudsko-državni cenzor pokazao ko u ovoj zemlji ocenjuje o čemu se sme, a o čemu ne sme pisati. Skupo smo platili zabludu misleći da se država ne meša u medije, da nema zabrana ni cenzura...
Zato su danas o ovom događaju svi građani Srbije informisani, sem Apatinaca putem lokalnih medija.
Kada se desi neki događaj o kome hiljade i hiljade ljudi žele da znaju istinu, da budu informisani, bio to tragičan ili tragikomičan događaj, ko procenjuje šta je interes javnosti i da li je dozvoljeno da se objavi?
Mislili smo da to određuje struka, dakle mi novinari i urednici, a ne sud. Prevarili smo se i to najskuplje u istoriji srpskih medija platili. Finansijski smo potpuno dokrajčeni!
Sada smo pred novim događajem, i šta sad?
Ne samo ovaj grad, nego i cela Srbija, pa i region bruje kako je u Apatinu, citiramo nacionalne dnevnike i medije: „Mladoženja iz Apatina pobegao sa svoje svadbe“ („Informer“, „Večernje Novosti, „Kurir“, „Telegraf“ i stotite drugih pisanih i elektronskih medija i internet portala), Dakle, „veliki mediji“ su već naveliko pisali. I strani mediji, pre svega hrvatski su bili opširni u tome.
Smeju li i apatinski?
Građani nas zovu i pitaju, a mi ućutkano ćutimo.
Zato smo to, kao svi lepo doterani u red i dotučeni, to pitanje: smemo li pisati, postavili pravoj osobi, sudiji Petru Jovanoviću i njegovom veću i čekamo njihovu dozvolu. Ako mislite da to nije „blagovremeno informisanje“, niti profesionalno, da smo se uplašili, donesite 1.800.000 dinara koliko nas je kaznio sudija Jovanović i njegovo veće i odmah ćemo objaviti...
Redakcija „Novog glasa komune“ i TV Apatin imaju tačne i proverene podatke o tom događaju, ali, ne znamo da li je to „događaj od interesa za javnost“ po sudiji Jovanoviću. Dok nam ne odgovori – ni reč.
Ako ne odgovori – znaćemo o čemu je reč!
Dakle, poslali smo mejl sudiji Apelacionog suda u Novom Sadu Petru Jovanoviću, njegovom Veću i predsedniku tog suda da nam odgovore: Da li TV Apatin i NGK smeju da objave tu vest o „Pobeglom apatinskom mladoženji“ sa istinitim i tačnim podacima, odnosno da li „postoji interes javnosti da sazna istinu o ovom događaju“?
Zašto smo baš danas tako odlučili?
Sudija Petar Jovanović je taj koji je posle oslobađajuće presude osudio TV Apatin na MILION dinara (ta cifra je sa taksama i troškovima već prešla 1.800.000), jer je ON ocenio da „nije bio interes javnosti“ da pišemo o nekom drugom događaju koji je takođe odjeknuo u javnosti (samoubistvu studentkinje u Apatinu) i o čemu su, kao i u ovom slučaju, izveštavali svi nacionalni i regionalni elektronski i pisani mediji. Stotine Apatinaca je tada očekivalo istinu, mi smo je pružili uz istinite podatke i poštovanje pijeteta, (kako i sam sud navodi), ali smo kažnjeni najvećom kaznom u istoriji srpskih medija, jer „nije bio interes javnosti da se informiše o tom događaju“, po sudiji Jovanoviću i veću.
Sada je gotovo identičan slučaj, u smislu interesa javnosti za događaj. Da li je interes javnosti ono što mi smatramo kao profesionalci ili sudija Jovanović koji nas može na osnovu lične sudijske procene brutalno još jednom unakaziti.
Ako je bio u pravu prvi put i to mu prošlo, isto važi i za ovaj slučaj, a to bi zaista značilo ne samo kraj ovog medija nego i svakog normalnog novinarstva.
Javnost je dala svoj sud o presudi Petra Jovanovića i preko hiljadu novinara je peticijom diglo svoj glas protiv nakaradne presude, ali šta to vredi?
Da li je to brutalna sudska cenzura? Ako je sudstvo jedan od stubova države, ta sudska cenzura postaje državna cenzura medija.
Pa, i da se našalimo, samo da ovo ne pročita ona Dunja Mijatović iz OEBS-a, eto bruke za Srbiju!
A, gle čuda, baš sada se u Evropi govori o medijima u Srbiji kao uslovu ulaska naše zemlje u Evropsku uniju. Šta li će im tamo pričati Tanja Miščević. Ako se spomenu apatinski mediji, ode sve gde ne treba...
Zato neka sud da svoj sud, neka se igra do kraja. I u produžetku. Sa penalima, ako treba.
Naša novinska tragedija kao državna komedija biće sve dok takve sudije kao što je Petar Jovanović i njegovo veće presuđuju medijima.
Stoga smo uputili ovaj dopis lično njemu, Jovanoviću i veću da se izjasne.
Do tada ni reč: ne zato što se bojimo, već zato što smo ogorčeni!
Zato što je naša država dopustila da sudska presuda bude poput sekire u rukama dželata. Sad, dal se to kaže sekira ili cenzura, onom na čiji se vrat spusti baš je svejedno!
Redakcija TV Apatin i „Novi glas komune“
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.