Vesti
06. 07. 2014.
Fulkontakt u blatu
Ko kaže da se srpski tabloidi štampaju kao jeftini kuvari za kanibale greši samo u jednoj stvari. Žuta štampa danas nema cilj da ih kupuju ljudožderi, već je motiv mnogo ambiciozniji: da Srbi, umesto svinjetine, počnu da mljackaju mahom izbezumljen svet oko sebe.
Kako inače nazvati visokoumna štiva u kojima se ljudi najpre nedeljama čereče na naslovnicama, potom se kuvaju u kipućoj vodi ili peku u rerni, na unutrašnjim stranama, za visno od ukusa - a onda se serviraju na kioscima? Taj gurmanski sadržaj vredan 20 ili 30 dinara, dakle, jeftiniji i od najjeftinijeg sladoleda (beše li to „rumenko”), stvoren je kao propagandna narodna kuhinja kojom vladaju takozvani politički, obaveštajni, tajkunski i kriminalni centri moći.
Jeftinija od smrznutog ekstrakta jagode koji se liže, dva najvažnija tabloidna lista sada su krenula u bespoštedni rat jedan protiv drugog. Vremenska koincidencija koja kaže da je sukob, u kom neće biti zarobljenika, objavljen onoga trenutka kada su krenule najave o sme nama u vrhu policije, navodi na jednostavan zaključak: njihovi takozvani anonimni i dobro obavešteni izvori dopiru do samih vrhova sukobljenih delova političke i obaveštajne bratije.
Nekada su se, u samoupravnom socijalizmu, grešni kadrovi nazivali „otuđenim centrima moći”, a kako tada nije bilo tabloida, ta fraza je predstavljala putokaz za partiju i radni i siti narod da je pomenuta otuđena persona kandidat za društveni karantin.
To je, u prevodu, značilo da se prelazi na drugu stranu trotoara, kada se dotični pojavi na korzou. Ko kome sada pripada kada je naroda sve manje, a uz to je i od onoga što nas je preostalo većina gladna, gola i bosa? Dakle, ko je Pa pajin, ko Mangov, a ko Bananin na švedskom stolu južnog voća, što već sada uz trivijalni zaplet servira i DarkoNarko Šarić?
U svom svedočenju, nekada sitni kradljivac iz Pljevalja, unapređen u regionalnog Eskobara, bavio se uticajem vitamina na zdravlje političke, obaveštajne i mafijaške elite, a ko je na čijoj strani može se odgonetnuti samo filigranskim dešifrovanjem poruka koje sada jedni drugima šalju Dragan J. Vučićević i ponovo ujedinjena familija Rodić.
Ti suptilni kodovi glase: Iš, mrš, stoko, džibe, drukaro, zvečko, đubre, govedo… Zapravo se filozofija i „Kurira” i „In formera” nije bazirala na konceptu da čita oce uvek moraš hipnotisati svojim društve nim angažmanom, verbalnim driblinzima i intelektualnim marifetlucima, a da potom sa svojom publikom letiš po nebesima, sve dok ima kerozina u rezervoaru, napunjenom za dve ili tri banke.
Takva žurnalistička avantura mora ipak imati granicu, mora sadržati onu dozu ljudskosti koju novinarska udruženja nazivaju kodeksom. Sadašnji rat tabloida, u koji je, kao u svoje prirodno stanište, gle slučaja, aterirao i Vladimir Beba Popović, predizajnirani Alister Kembel srpskog javnog prostora i to sasvim iznenada i uz mnogo buke, kao kada bi onaj malezijski avion sada sleteo na po lazni aerodrom, nabacuje još jednu zagonetku.
Da li je verbalno tabloidno prepucavanje, kao žar za razbuktavanje društvene i političke krize, uvezeno spolja, jer je Beba bio u dobrovoljnom egzilu, suviše blizu kabine ta Mila Đukanovića? Ili je rezultat ove rafalne prepiske isključivo domaća radinost kraljeva žute štampe i njihovih anonimnih izvora kockastih glava? Kome je, zaista, potreban fulkontakt u blatu u najtiražnijim novinama, koje među sobnom stenografskom razmenom biografija svojih bosova dokazuju samo da njihov interes nije i javni? Jer, zašto bi običan, nezaposle ni svet zanimalo ko od vlasnika novina pri pada stočnom fondu, a ko živini?
Najverovatnije je da se iza suptilne gradacije žuto, žuće, braon - krije ambicija pokrovitelja za preraspodelom političke moći. Iza toga se krije i sve ostalo: vladanje službama, novcem i sudbinama. Malo li je, na ovu skupoću? Međutim, ako je premijer Aleksandar Vučić svoj zipovani ekspoze, kao autorski tekst pod naslovom „Akcija odmah”, juče dao „In formeru”, dok je „Kurir” istoga dana raspalio po Rusima i „Gaspromu” uoči odlaska Vučića u Moskvu - valjda za srećan put - šta se još može naslutiti?
Možda to da osim po tvrde da je Frojd bio u pravu, što inače oba tabloida podržavaju na duplericama, prikazujući polugole silikonske pevaljke, u žurnalističkom konfliktu ima još ponečeg oz biljnijeg.
„Kurir” se, naime, u balkanskim geopolitičkim igrama svrstava na stranu Amera, dok nad „Informerom” još lebdi oreol političke neutralnosti. Ili, kako bi to slikovito rekao ravničar Čanak, oseća se prisustvo politike političkog duha Koštunice dr Vojislava.
Vučić se, naime, opire uvođenju sankcija Rusiji zbog krize u Ukrajini, iako je Vlada nedvosmisleno za put Srbije u EU, dok Amerikanci na politiku nesvrstavanja nove vlade gledaju jednako blagonaklono kao slon kome zec stavi šapu u oko. Rusi bi, opet, promenu neutralnog stava Srbije posmatrali jednako blagonaklono kao ujed ose u vrat, ali sleđa. U zemlji u kojoj se na operaciju katarakte čeka dve godine, dakle, u zemlji masovnog slepila, očito je da je rat tabloida ipak mnogo ozbiljnija stvar nego što je to merenje sujeta dva medijska žućkasta kralja.
Mada bih voleo da je drugačije i da se Vučko i Rajin sin Aca Rodić čuju svake večeri, ugovarajući među sobnu pljuvačinu za sutrašnji dan, kao što su to nekada, esemesovima činili naizgled posvađani hrvatski medijski tajkuni, Nino Pavić i pokojni Ivo Pukanić. Javno su se predstavljali kao omiljeni smrtni neprijatelji, dok su se krišom dopisivali, kao ti nejdžeri, zabavljajući se iz dva razloga: zbog krvi koju su tražili čitaoci i zbog deviznih računa koji su im rasli svakoga dana, mahom zbog onog prvog.
Kako god bilo, beogradska čaršija bruji nedeljama o tabloidnoj krizi, tiraži skaču, a ozbiljan svet se javno gadi, a tajno uživa u skarednim detaljima živopisnih novinarskih i poslovnih biografija. To mnogo više govori o nama, nego o njima.
Komentari (2)
ostavi komentar08.07.
2014.
NE GREŽITE DUŠU
Koja beda u narod zavladala.Jad i čemer,po ceo bogovetni dan.Dok jedni bleje od čamotinje nadajući se da će iskrsnuti neki poslić,drugi bezbroj puta prebrojavaju dane,kad će deseti,pa posle,opet,koliko ono,beše,ima dana do dvadesetpetog,čekajuči tu crkavicu,koju još uvek nazivaju penzijom.I šta bi bilo sad sa njima,da li o tome neko razmišlja,da nema tih nekoliko belosvetskih serija i ovih bagatelnih novina,koje neki,ne znam iz kojih razloga,nazivaju tabloidima.Pa mi bi načisto izludeli.I ovako,skoro,da od života ništa nemamo,još se nađu,s vremena na vreme,neki pametnjakovići da drvlje i kamenje bacaju na naše spasitelje.Svejedno,kakvi su vama,oni su naši-i Kurir i Informer i još poneki,šta to tamo nekog briga.
OdgovoriI lepo i pametno onaj papanorajber u nedelju reče,lako je ocrniti naše izbavitelje,isti ste kao i oni iz one druge"svere".Godinama niste u stanju da nam ponudite ma i jednu "ljudsku" alternativu na ovaj jadni i čemerni život,samo znate da nam pamet solite koještarijama.
I ne pretvarajte se,isčuđavate se,kako mogu biti toliki bedaci,rođena braća da se toliko izujedaju,doduše,po ocu su,svejedno.Kao nikad nismo čuli ni videli da se braća međusubno govedom nazivaju,da ni tele nisu u stanju da oplode kako to priliči sopstvenom carstvu i njima važećim zakonima.I da do toga dođe da mora i tatko da se umeša i kaže kako gluplju životinju i nije mogao da stvori.
Zbog svega do danas izrečenog,i tamo i ovamo,i njih i nas,a boga mi i sve druge,ne grešite dušu,ostavite nas na miru,makar da Informer i " Kurir"a imamo-kad i tako ništa drugo nemamo.
06.07.
2014.
Зашто кукате, радите!
Све док такозвана "озбиљна" штампа буде прећуткивала, бујаће таблоиди. Сва повика на таблоиде, а још не видесмо аналитички текст о неиспуњавању обавезе штампе о БЛАГОВРЕМЕНОМ информисању. Да смо чекали да се "Политика" смилује и објави оно што и врапци на грани знају, начекали бисмо се, а не би сазнали шта се дешава у "министарствима силе", шта се дешава иза паравана наводно јавне политике итд. Таблоди, упркос томе што собом носе методе који најблаже речено нису баш примерени, заслужни су што се остала, тзв. "озбиљна", "уљуђена", али до очаја препуна лењивцима који очекују да им се нешто саопшти да би написали, коначно тргла, па и конзервативна Политика, европејски Данас, па чак посрнуле некада тиражне булеварске Новости, морају да се боре за читаоце. То подразумева да се такмиче управо са таблоидима, које у овом тексту колега, чини се, колега не разуме довољно. Замислите како би изледало да, на пример, Курир, Информер, или неко друго гласило објави каква је методологија рада "озбиљних" новина, зашто прећуткују, какве су им везте са кабинетима, ко је својевремено позапопшљавао неке од уредника и новинара који су направили сјајну каријеру...Боже, то би тек било за филм, са ликовима попут Леке, Крцуна, Драже Марковића, централних комитета, извршних секретара, деценијских "позиција ДБ" у медијима...
Odgovori