Vesti
22. 07. 2014.
Šta je siromaštvo
Najbolja definicija koju sam čuo za tajkune jeste da su to siromašni ljudi koji imaju dosta para. Možda je njihova imovina merljiva, ali njihovo siromaštvo je nemerljivo. Naravno, nisu svi bogataši siromasi duhom niti su skitnice moralni ljudi. U Srbiji je uvek život bio borba, a „Borbu” su pre nekoliko godina ukinuli.
Iako se danas čini da se sve svodi na ponudu i tražnju, svaka uspešna ekonomija zasniva se na poverenju, a srećno društvo na poštenju. Ima li u Srbiji danas igde poverenja i poštenja?
Na Fakultetu organizacionih nauka ovih dana je opsadno stanje, ne samo zbog upisa i velikog interesovanja mladih za menadžersko-direktorske nauke nego zbog zamandaljenih kabineta i barikada. Dekan i profesori su se zaključali i prave se mrtvi. Neko neodgovoran im poslao pitanje da li je bilo krađe i prevare na njihovom fakultetu, a oni odgovaraju da im ne leže ta humanistička pitanja. Kao da etika ne živi na FON-u. Izgleda da tamošnji profesori smatraju da njihovi studenti ne treba da se smaraju takvim tricama, jer to su budući menadžeri, direktori ljudskih resursa na daljinu i blizinu koji će sutra upravljati propalim i drugim firmama, u kojima moral samo usporava biznis. Sva sreća što su studenti bolji od njihovih profesora pa ne misle tako.
Sudstvo u Srbiji je bolji deo društva, to je svima jasno. Naše sudije su odavno raskrstile sa etikom: striktno su odvojile pravo od morala. Sude samo po zakonu, čak i kad im u sudnice dopadnu profesori pravnog fakulteta. Prema njima su još stroži, odmah ih osude, baš kao u aferi „Indeks”, samo što to još niko nije saznao. Sad su naše sudije presudile da nije bilo šverca cigareta devedesetih godina. To smo svi znali, ali sad je to i sud utvrdio. Nije bilo šverca, nosile su se gajbice. A pare od gajbica mogu da se investiraju svugde – u obrazovanje, naučne ustanove, medije...
A mediji, tačnije tabloidi, po nekima su danas naš najveći problem, pa ih zato treba jednostavno ugasiti i tako rešiti problem. Na njihovu žalost, Radovan Zogović je davnopočivši, a komisije za šund su rasformirane. Tabloidi su normalna pojava, kao slana ili grad, postoje i drugde, a oni koji to ne razumeju verovatno su nekada mislili da je dovoljno bilo srušiti Slobu i ugasiti ružičaste grand parade pa da nam društvo ozdravi.
U zemlji gde je svaki peti nepismen, na prvoj strani tabloida jednog dana osvanu slike iz porno-filma, drugog dana autorski tekst premijera, trećeg intervju s patrijarhom, a četvrtog poternica za političkim oponentima. E, to je već problem. To je moralna kaljuga koja sluđuje i truje javnost ove zaostale, sirote zemlje. A za to nisu krivi tabloidi, nego neko drugi.
Onda i voditelji grand parada sebe mogu zvati novinarima, starlete književnicima, tajkuni privrednicima, kriminalci slikarima, lopovi doktorima, moralni patuljci profesorima.
Eto, to je siromaštvo, ako vas neko bude pitao. A neće.
Komentari (3)
ostavi komentar23.07.
2014.
!
Одлично, колега.
OdgovoriИ хвала.
23.07.
2014.
Bili smo prava nevinašca u odnosu na današnje.....
Bravo Trkulja
Odgovori23.07.
2014.
I NEKADA JE BILO SIROTINJE
Imajmo na umu, ironija, naročito kad je sa ukusom gorčine,za većinu ljudi ove zemlje nije poželjna.Doduše,istina je,što kaže Nikola,život u Srbiji, oduvek je bio-borba.Ali, u onom,bivšem,jednoumnom,autoritarnom sistemu vladavine socijalista a ustvari bivših komunista nad narodom,bilo je,ipak i neke izuzetne specifičnosti u toj borbi, kojih se ponekad sa zgražavanjem prisećamo.
OdgovoriEto,mi,malo postariji,sećamo se koliko je,povremeno,bilo žestoke borbe oko položaja i "statusa" za što bolje mesto u strukturi ondašnje vlasti,od opštime pa sve do republike i federacije.Bilo je,naravno,borbe i među nama,neprosvečenom rajom,većinom bivših seljaka.Borili smo se i mi,da što pre uđemo u novoizgrađene fabrike i kojekakakva društvena preduzeća i odmah,zatim,po ulasku,borili se za što bolje i ugodnije radno mesto,više plaćeno a što je moguće manje radno.Neću da grešim dušu,bilo je borbe i oko raznoraznih privilegija po političkoj a i nekih drugih linija prilikom raspodele društvenih stanova,borbe za rezervaciju letovanja i zimovanja po bagatelnim cenama u banjama,planinama,na moru,borbe za dobijanje stipendije za školovanje naše dece na fakultetima koji su,doduše,bili,tada potpuno besplatni i ko zna i ko će sad,posle toliko godina da se seti oko čega smo,sve,morali da borimo.
Za bolji život nismo znali.Bila je to borba za goli komunistički život,trpeći tu i takvu komunističku diktaturu sve dok nas pojedini visokoumni intelektualci nisu počeli da ubeđuju da se moćemo izboriti i za kudikamo bolji život od ovog koji smo godinama nekako proživljavali.
Konačno su nas i ubedili.Borili smo se za taj boljitak i na kraju se i izborili.Počeli i mi da uživamo blagodeti demokratskih vrednosti po ugledu na zemlje Zapada,doduše uz određene korekcije u odnosu na ono što smo viđevali u njihovim zemljama.Govorili su nam - to če biti samo dok se vaša tranzicija u potpunosti ne obavi.A tranzicija se malo odužila.Bilo kako bilo,povratak na staro ne želimo a i ko zna ako bi iz neke gluposti kojoj smo mi Srbi skloni poželeli da se vratimo tamo gde smo bili pre ovih demokratskih promena,da li bi bilo kako i bili kada to mogli da ostvarimo.