Vesti
30. 07. 2014.
Tasovac: Nepristrasno informisanje, izlazak države iz medija
Ministar za kulturu i informisanje Ivan Tasovac izjavio je danas da se usvajanjem seta medijskih zakona, koji se donose posle 11 godina, obezbeđuje pravovremeno, istinito, potpuno i nepristrasno informisanje i izlazak države iz medija do sredine iduće godine.
Zakon o javnom informisanju i medijima je krovni zakon, rekao je Tasovac u skupštini obrazlažući tri predložena medijska zakona - o javnom informisanju, o elektronskim medijima i o javnim medijskim servisima.
Tasovac je naglasio da ti zakoni garantuju slobodu medija u skladu sa evropskim standardima i naveo njegove ciljeve.
"Ciljevi su stvaranje uslova za profesionlane medije, uspostavljenje okvira koji garantuje slobodan protok ideja i mišljenja, bez mešanja države koje bi bilo ograničavajuće i jasno je definisan javni inters, finansiranje, zaštita prava urednika, novinara i podsticanje novinarskog udruživanja, zaštita maloletnika, zabrana govora mržnje...“, rekao je ministar.
Prema njegovim rečima, zakonom je definisan izlazak države iz medija, odnosno rok za privatizaciju - 1. jul naredne godine i obaveza da pet godina taj medij zadrži istu delatnost.
"Ukoliko do 1. jula 2015. godine ne bude prodat kapital, postupak prodaje se obustavlja, akcije će biti ponuđene zaposlenima, a ukoliko zaposleni odbiju ponudu, kapital prestaje da postoji i briše se iz registra medija“, rekao je Tasovac.
Ministar je objasnio i šta je, po predloženim zakonskim rešenjima, javni interes u javnom informisanju, istakavši da je to istinito i nepristrasno, blagovremeno i potpuno informisanje svih građana, na srpskom jeziku i maternjem jeziku nacionalnih manjina i srpskom jeziku građana van teritorije Srbije, informisanje inostrane javnosti kada je to u interesu Srbije...
Razvoj medijske pismenosti, formiranje javnih servisa na republičkom i pokrajinskom nivou, takođe je javni interes, dodao je Tasovac.
Govoreći o predloženom zakonu o elektronskim medijima, ministar je istakao da je audio vizuelna politika jedna od najznačajnih politika EU, pa je neophodno da postojeći propis bude zamenjen novim koji će uhvatiti korak sa novim vremenima u okviru elektronskih medija.
On je naveo da reglatorno telo za elektronske medije - Republička radio difuzna agencija (RRA) menja naziv u regulatorno telo za elektronske medije, u svojstvu pravnog lica, regulator je odgovoran skupštini, a savet tog tela ima devet članova.
"Precizno je utvrđena procedura izbora članova saveta, detaljno opisani poslovi kojima će se baviti regulator, garantuje se sloboda prijema iz drugih država, definiše se pravilo pristupa najvažnijim događajima, propisana je zaštita medijskog pluralizma“, rekao je pored ostalog Tasovac.
On je podsetio da do 17. juna 2015. mora biti završena digitalizacija, a da je usvajanje tog zakona preduslov za digitalizaciju.
Kada je reč o zakonima o javnim medijiskim servisima, odnosno o RTS i RTV, Tasovac je istakao da odredbe Zakona o radiodifuziji iz 2002. godine moraju da se prilagode tehničkim standarima i neke obaveze moraju da se preciznije definišu u skladu sa međunarodnim propisima.
Tasovac je naveo da predloženi zakon, pored ostalog, predviđa ukidanje pretplate i prelazak na finansiranje iz taksi, koje će se uplaćivati na dva osnovna računa i koja će biti obavezna i naglasio da se sredstva iz javnih prihoda ne mogu koristiti za finansiranje osnovne delatnosti javnog medijskog servisa i za komercijalnu delatnost.
Poslanici Skupštine Srbije raspravljaju o tri medijska zakona koja kao glavnu novinu donose izlazak države iz vlasništva u medijima zaključno sa julom 2015. godine, obezbeđivanje transparentnosti vlasničke strukture, definisanje javnog interesa i zaštitu medijskog pluralizma.
Parlamentarci, po hitnoj proceduri, razmatraju Predlog zakona o javnom informisanju, Predlog zakona o elektronskim medijima i Predlog zakona o javnim medijskim servisima.
Zakon o javnom informisanju je predvideo da se u periodu od pet godina po privatizaciji moraju zadržati programske strukture i sadržaji, što će pomoći tranziciju medija ka tržišnom funkcionisanju i očuvati programske sheme, što je posebno značajno kada je reč o medijima koji izveštavaju na jezicima nacionalnih manjina.
Predlog zakona o javnim medijskim servisima predviđa postojanje dva javna servisa - RTS i RTV, garantuje njihovu institucionalnu i programsku nezavisnost, definiše javni interes i način finansiranja javnih serisa.
Taj zakon predviđa ukidanje TV pretplate, a država će do januara 2016. finansirati rad oba medija kako bi obezbedila njihovu stabilnost, nakon toga će taksa postati jedini način finansiranja javnih servisa koja neće biti veća od 500 dinara.
Predloženi zakon o elektronskim medijima precizno definiše nadležnosti Srbije nad pružaocima audiovizuelnih medijskih usluga i prelaska na digitalno emitovanje programa, a nova tehnička dostignuća podrazumevaju da sve članice EU moraju do 2015. godine. da pređu sa analognog na digitalno emitovanje programa i da se u tom prostoru pružaoci programskih sadržaja posmatraju kao pružaoci audio-vizuelnih medijskih usluga, a ne kao emiteri.
Komentari (1)
ostavi komentar31.07.
2014.
tvrdnje bez dokaza
Čime ministar dokazuje stav iz naslova da "izlazak države iz medija garantuje slobodu medija i nepristrasno informisanje"? Ta fundamentalistička fraza može samo da baci u očaj svakoga ko iole poznaje trnovit put ka "slobodnim medijima i nepristrtasnom informisanju". Zar su savremeni privatni mediji (napr. TV Pink, Informer, Kurir itd) - slobodni i nepristrasni? Ili, postoji li u Srbiji privatni medij za koji neko veruje da je slobodan i nepristrasan? Ili, gde je totalna privatizacija donela slobodno i nepristrasno informisanje. Ili, da li uopšte postoji važna veza između vlasničke strukture medija i kvaliteta njihovog rada?
OdgovoriUostalom, ako je sva sreća u proterivanju države - da li bi, na primer, rad beogradske filharmonije (gde je ministar bio direktor) postao uspešniji kada bi je prodali "nekom privatniku", odnosno ako bi država "izašla iz vlasništva" te ustanove?
Ali nije najveći problem što se iz vlade saopštavaju neobrazložene tvrdnje, već što prolaze bez reagovanja u javnosti: kao da niko ne shvata koliko su takvi stavovi banalni i koliko je takva politika štetna.