Vesti
15. 10. 2014.
Vršiocu dužnosti glavnog urednika „Dnevnika“ zabranjeno da izveštava sa Vojne parade
Opasan po bezbednost
Kabinet predsednika Srbije uskratio je vršiocu dužnosti glavnog i odgovornog urednika lista „Dnevnik" akreditaciju za vojnu paradu, koja će sutra biti održana u Beogradu u čast 70-godišnjice oslobođenja od fašizma, jer „nije prošao bezbednosnu proveru".
Za skoro tri decenije radnog staža u srpskom novinarstvu u našim najstarijim dnevnim listovima „Politici" i „Dnevniku" ovo je prvi put da mi je zabranjeno da izveštavam sa jednog javnog događaja.
Mislio sam da su zauvek prošla vremena u kojima su zarad visokih funkcionera sumnjivi likovi upućivani na „službeni put", obično dvodnevni boravak u nekom udaljenom hotelu.
Mogao sam, juče, da zbog toga „dignem larmu" na „brifingu" za glavne urednike regionalnih i lokalnih listova na temu napretka u približavanju naše zemlje Evropskoj uniji (Progres report) sa šefom delagacije EU u Srbiji ambasadorom Majklom Devenportom, ali nisam.
U trenutku kada nam se spočitavaju razne medijske neslobode baš se „nameštalo", kao da je neko namerno želeo da proizvede novi skandal. Nisam bio rad ni da potajno denunciram sopstvenu državu iako je takođe bila prilika: posle „brifinga" bilo je organizovano neformalno druženje sa ambasadorom Devenportom.
Iskreno verujem da se ovakve stvari moraju najpre saopštiti građanima Srbije, pošto se njih najviše i tiču.
A evo šta je bilo... Prethodne sedmice, u ime redakcije, potpisao sam zahtev za akreditaciju četvoro novinara našeg lista: dvoje dopisnika iz Beograda, urednika rubrike i sebe. U ponedeljak oko 13.30 časova, generalni direktor preduzeća „Dnevnik Vojvodina pres", koje je izdavač lista, obavešten je iz Kabineta predsednika Srbije da ja (Miroljub Mijušković) nisam prošao bezbednosnu proveru. Tom prilikom mu je sugerisano da „Dnevnik" dodatno akredituje nekog drugog novinara.
Nije mi jasno zašto su iz Kabineta tražili direktora preduzeća, a ne glavnog i odgovornog urednika, makar on bio i vršilac dužnosti, a koji je ovla šćen da opredeli ko će od novinara izveštavati sa nekog događaja. Da li samo zato što mi je trebalo lično saopštiti da sam „nepodoban novinar" i suočiti se s eventualno neprijatnim pitanjima, ili je i ovde neki relikt prošlosti. Ne mislim da su bila neprimerena pitanja koja sam istog dana poslao šefici Službe za saradnju sa medijima predsednika Republike Stanislavi Pak.
Slična pitanja: zbog čega nisam prošao bezbednosnu proveru, ko je sproveo proveru i da li je ovakva praksa postojala i ranije i na osnovu čega, gospođi Pak poslalo je i Udruženje novinara Srbije.
Iz Kabineta smo juče dobili identičan odgovor da se „bezbednosna provera vrši uvek kada se akredituju novinari, fotoreporteri, snimatelji, kao i tehničke ekipe za događaje u kojima učestvuje predsednik Republike, a da je rade nadležne službe u MUPu RS".
Za sve bliže informacije upućeni smo da se obratimo policiji. U redu. Ako sam sa svojih 55 godina toliko opasan tip koji može da naudi najvišem državnom funkcioneru, gde se zagubiše bezbednosne provere kada sam na zvaničnim događajima bivao u blizini prethodnih predsednika Republike, premijera Vučića, bivšeg premijera Dačića i onih pre njih, prilikom susreta sa ministrima, brojnim stranim ambasadorima...
Jesu li kriterijumi nadležnih službi za procenu bezbednosti premijera Vučića toliko mekši od kriterijuma za procenu bezbednosti predsednika Republike Tomislava Nikolića? Ukoliko jesu, onda bi se s pravom morali zabrinuti za premijerovu bezbednost. Konačno, možda sve ovo i ne bi bilo vredno novinskog članka, da mi juče ujutro, posle odbijanja Kabineta da mi izda akreditaciju za izveštavanje sa vojne parade, nije stigla pozivnica od Ministarstva odbrane i Vojske Srbije sa VIP propusnicom broj 334. U dilemi sam, zaista, da li da propusnicu vratim, jer nije red da svojim prisustvom u VIP loži ugrožavam ostale zvanice.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.