Vesti

15. 10. 2014.

Izvor: Komšijske novosti (komsijskenovosti.rs)

Violeta Jovanov Peštanac: Da žene više ne budu samo broj

Novinarka i urednica jutarnjeg programa Radio Pančeva Violeta Jovanov Peštanac dobila je prvu nagradu za najbolji radijski prilog u Vojvodini, na konkursu koji su raspisali pokrajinski ombudsman i Misija OEBS-a u Srbiji. Tema nagrađenog priloga je uloga žena u ostvarivanju prava nacionalnih manjina.

 

- Nagrađeni prilog „Žene u Pančevu nedovoljno su zastupljene u političkom i javnom životu” koji je osvojio prvu nagradu na konkursu Misije OEBS-a u Srbiji i Kancelarije pokrajinskog ombudsmana govori o tome koliko su predstavnice nacionalnih zajednica zastupljene u politici i javnom životu. Zbog čega ste se opredelili za ovu temu? 

- Vidljivost žena u kreiranju i sprovođenju demokratskih javnih politika i praksi od suštinske je važnosti za promociju rodne ravnopravnosti i jednakih šansi u Republici Srbiji. Samim tim važno je da žene budu u što većem broju zastupljene u politici, pre svega da zauzimaju visoke pozicije u političkim partijama i da budu na mestima odlučivanja kako bi uopšte i bile u prilici da kasnije zauzmu visoka mesta u institucijama i organima vlasti u kojima se donose zakoni i propisi koji se tiču i samih žena, ako hoćete i posebno pripadnica nacionalnih manjina.

Moje mišljenje je da su pripadnice nacionalnih zajednica u još težem položaju nego pripadnice većinskog naroda u našoj zemlji, jer da bi bile u poziciji da budu delegirane u neke druge institucije u kojima se odlučuje o pitanjima od interesa za ostvarivanje prava nacionalnih manjina u Srbiji, morale bi da budu i članice Nacionalnih saveta. Uloga nas iz medija je tu takođe važna i značajna, jer mislim da našim radom i afirmacijom žena i svega onog što rade možemo da pomognemo da se poveća vidljivost tih žena u javnosti.

S obzirom na to da kao novinarka u Pančevu radim petnaestak godina, to je sredina koju najbolje poznajem i zato sam prvo pristupila analizi koliko je žena bilo među odbornicama i političarkama od uvođenja višestranačja, a onda to razložila i na broj pripadnica nacionalnih zajednica.

Pokazalo se da je u Pančevu skoro uvek poštovan onaj minimum od oko 30% žena u lokalnom parlamentu, ali je zanimljivo da su i u tom procentu pripadnice nacionalnih zajednica retko bile prisutne. U ovom skupštinskom sazivu u Pančevu, na primer, od 70 odbornika 24 su žene, ali svega tri su pripadnice nacionalnih zajednica. Složićete se da je to malo, ako znamo da na teritoriji Pančeva žive pripadnici svih 28 registrovanih nacionalnih zajednica u zemlji.

Posebno mi je bilo interesantno da nismo uspeli da pronađemo podatke da je među odbornicama ikada bilo Romkinja ili Rumunki,na primer, tako da je centralna tema mog nagrađenog radijskog priloga preduzetnica iz Pančeva, Romkinja, koja već duži niz godina svojim radom kroz Udruženje građana nastoji da afirmiše svoju nacionalnu zajednicu i zalaže se za obrazovanje Roma.

- Pratite i aktivnosti Nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Među kandidatima ima i žena, ali je opšti utisak da su pripadnice lepšeg pola postavljene na listama samo kako bi se ispunile zakonske obaveze. Slažete li se sa ovom konstatacijom? 

- Na žalost, moraću da se složim sa tom konstatacijom. Bez obzira da li je reč o izborima na nivou grada, pokrajine ili republike, ili kao što je reč u ovom slučaju, za članove Nacionalnih saveta, zakonom je regulisano da među kandidatima mora biti bar 30% žena. Drugo pitanje je koliki će broj njih zaista i ući u Nacionalne savete svojih nacionalnih zajednica.

Želim da verujem da nije daleko dan kada će broj naših predstavnika u institucijama biti jednak procentu pripadnika oba pola, jer bi to značilo da bi bar 50% članova tih tela bile žene. Žene imaju veliki potencijal i mislim da se nepravedno izostavljaju sa važnijih pozicija i da im se ne pruža šansa da svoj potencijal i iskažu. Moje lično mišljenje je da se u ovom društvu žene i dalje doživljavaju kao broj, umesto da se tretiraju kao ravnopravni članovi društva koji mogu dati značajan doprinos razvoju zajednice u kojoj žive u oblastima koje najbolje poznaju.

Retki su primeri onih žena koje su svojim radom uspele da se u ovakvom okruženju nametnu društvu i zauzmu važne pozicije, zato bi njihove priče i njihova promocija mogli biti podstrek i ostalim ženama da se malo više bave rešavanjem svojih problema angažovanjem u politici i na drugim javnim mestima.

- Na koji način treba motivisati pripadnice ženskog pola, naročito iz redova nacionalnih zajednica, da se više bave javnim životom? 

- Žene imaju potrebu da se organizuju, da ukazuju na svoje probleme i nalaze načine da ih na neki način reše. Na teritoriji Pančeva primećujem da su žene aktivnije kroz udruženja građana i nevladine organizacije ili kroz sekcije Kulturno-umetničkih društava u oblastima kulture i tradicije, nego u političkom i javnom životu. Ne znam zašto je to tako.

Mislim da je važno da one žene koje su se svojim radom i znanjem izborile za više pozicije u politici, privredi i u javnim institucijama, motivišu ostale žene da se malo više bave sobom, onim što žele da rade i da se podstaknu da budu malo aktivnije u rešavanju svojih problema. U Pančevu već godinama postoji Savet za rodnu ravnopravnost Grada, a u toku je i izrada lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost i unapređenje položaja žena.

U rad Saveta i u izradu lokalnog akcionog plana, kroz rad u fokus grupama koje su letos bile organizovane, bile su uključene i pripadnice nacionalnih zajednica što je prvi znak da se nešto menja na bolje i da žene zaista postaju svesnije činjenice da moraju da postanu aktivnije ukoliko žele da se neki njihovi problemi reše.

Moj savet je i preporuka svim ženama, bez obzira na nacionalnu pripadnost, da se aktivno uključe u rad nekog udruženja građana ili Saveta za rodnu ravnopravnost, da ukažu na neki svoj problem i potrebu i zajedno sa ostalim ženama nastoje da nađu način da se taj problem sistemski reši. Udruživanje i aktivizam su ključni u tome.

- Na konkurs su stigla četiri priloga, uglavnom iz manjih medija. Činjenica je da manje sredine i manji mediji ipak uspevaju da pronađu prostora za teme kojima se nacionalni mediji retko bave. U kojoj meri Radio Pančevo posvećuje prostor temama koje se bave problemnima i potrebama pripadnika nacionalnih manjina? 

- Ponosna sam na svoju medijsku kuću pre svega zato što je otvorena za sve teme i zato što ne postoje tabu teme. Na Radio Pančevu sam zaposlena sedam i po godina na mestu urednice jutarnjeg programa radija i za to vreme promenila sam četiri urednika. Svaki od njih imao je razumevanja za moju potrebu da se u programu više bavim temama vezanim za ekologiju i rodnu ravnopravnost i zahvaljujući tome bila sam autorka dva serijala od po 12 emisija vezanih za unapređenje položaja žena kojima smo ukazivali na određene propise i zakone kojima se reguliše ta oblast, a u pripremi je serijal koji će se baviti preduzetnicama u Pančevu.

Program Radio Pančeva u velikoj meri oslikava stvarni život u našem gradu i samim tim predstavnici svih nacionalnih zajednica i ono što rade su veoma zastupljeni u svim delovima našeg programa. Što se tiče nacionalnih manjina, oni su zastupljeni u programu Radio Pančeva na dva načina – kroz specijalizovane emisije na jezicima nacionalnih manjina i kroz emisije na srpskom jeziku koje govore o životu pripadnika drugih nacionalnih zajednica.

Konkretno, skoro treću godinu za redom subotom se premijerno emituje emisija na slovačkom jeziku, od oktobra ove godine počela je sredom da se emituje emisija na rumunskom jeziku, a do kraja oktobra biće završena i prva emisija na mađarskom jeziku. Na taj način pripadnici ovih nacionalnih zajednica dobili su priliku da se informišu na svom maternjem jeziku i na radiju.

S obzirom na specifičnosti radija kao medija, u okviru jutarnjeg programa, koji se emituje radnim danima od 7 do 10 sati, nekoliko puta mesečno, a nekad i češće, u zavisnosti od potrebe, slušaoci na srpskom jeziku kroz gostovanja ili radio priloge mogu da saznaju nešto više o uspesima naših sugrađana drugih nacionalnih zajednica, o manifestacijama koje organizuju, o knjigama, časopisima, muzici i na taj način dajemo doprinos unapređenju multikulturalnosti u Pančevu.

Ukoliko pripadnici nekih drugih nacionalnih zajednica žele da pokrenu emisiju na svom maternjem jeziku, uređivački kolegijum Radio Pančeva je spreman da deo programa ustupi za to. Posebno bih istakla saradnju sa Evroregionalnim centrom za razvoj društva u multietničkim sredinama „In medias res“ iz Pančeva sa kojima već nekoliko godina realizujemo emisiju istoimenog naziva, „In medias res“ u kojoj na srpskom jeziku govorimo o specifičnostima svih nacionalnih zajednica koje žive na teritoriji Pančeva.