Vesti

31. 07. 2014.

Izvor: komsijske novosti.rs

Bajram Haliti: Pravo na korišćenje maternjeg jezika u medijima je pravo na život u civilizovanom društvu

- S obzirom na to da su Romi u samo nekoliko evropskih zemalja ustavno priznati kao nacionalna manjina, Evropska unija i Evropski parlament treba da ponude inicijativu da se njihov status definiše na jedinstven način i da se, u skladu s tim, regulišu njihova kolektivna prava?

 

- Jedno od osnovnih prava jeste pravo na slobodno korišćenje maternjeg jezika i njegov razvoj. Za to je potrebno stvoriti adekvatne uslove. Pošto je jezik deo kulturnog života ljudi, čak neotuđivi deo kulturnog razvoja – kako je to definisano u UNESCO-voj konvenciji protiv diskriminacije u obrazovanju (Doc, 11 C, 144. XII 1960), neophodno je stvoriti uslove za standardizaciju romskog jezika, u smislu i na način koji je predviđen Rezolucijom IV Svetskog kongresa Roma i Sinta.

Romski jezik, koji za Rome ima neprocenjiv nacionalni, kulturni i istorijski značaj, treba da kao kulturno dobro, koje se neprestano ugrožava, uživa zaštitu UNESCO-a u meri i na način kao što je to slučaj sa kulturnim dobrima, istorijskim znamenitostima i prirodnim retkostima raznih naroda i zemalja. Pošto ovaj narod nema svoju državu, međunarodna zajednica, u ovom slučaju UUNESCO, treba da preduzima ulogu zaštitnika njegovog najznačajnijeg kulturnog dobra – jezika.

- U situaciji u kojoj je romski narod danas, ukazala se potreba za informativnim medijima, koji bi vršili ne samo obrazovnu, već pokretačku funkciju u romskom narodu?

- Elektronski i štampani mediji su danas od izuzetnog značaja za naš narod i njegovu emancipaciju. Ovo je prilika da se razmene i obogate iskustva i nađu putevi i forme za međusobnu aktivnu saradnju. Na taj način će se sadržajno obogaćivati i mediji na romskom jeziku, usavršavati kadrovi, i razvijati naš jezik.

Danas je više nego ikad neophodno da se svet upozna sa pravim karakterom i identitetom romske prošlosti i sadašnjosti, kako bi se između Roma i ostalog dela sveta uspostavilo veće razumevanje i prisnija saradnja.

Borba za potpuno ostvarivanje kulturne ravnopravnosti Roma na svim meridijanima ove planete biće samo jedna od vodilja uređivačke politike naših elektronskih i štampanih medija, ali istovremeno gradiće mostove prema stranim prijateljima u ovim burnim vremenima.

S druge strane, mi se nadamo da će na ovaj način problemi Roma doći do šireg auditorijuma, probuditi interesovanje i znatiželju, jer su neosnovane predrasude nastale usled neznanja o moralnim vrednostima našeg naroda.

Naš cilj je da se konačno stvori atmosfera simpatije, koja bi omogučila Romima da jednog velikog dana ponosno zauzmu svoje mesto u ljudskoj zajednici. Bez pisane reči, Romi ne mogu stvoriti kolektivnu, kulturnu i nacionalnu integraciju. Reč je, naime, o pravu korišćenja maternjeg jezika, osnivanju naučnih i kulturnih institucija, izdavačkoj delatnosti, medijima.

Naši štampani i elektronski mediji neće biti mediji koji će konkurisati postojećim  medijima u zemlji i svetu. Naši ciljevi su precizni i strogo određeni. Na našim elektronskim i štampanim medijima, gde će biti mnogo reči i mnogo slika, naći ćete analize i studije koje ste morali da tražite na drugim jezicima ili u medijima koje je vrlo teško pronaći.

- Samit šefova država i Vlada održan u Strazburu 1997. godine definisao je prioritetne ciljeve za Evropu dvadeset i prvog veka, dodeljujući Savetu Evrope zadatak da „gradi slobodnije, tolerantnije i pravednije evropsko društvo, zasnovano na zajedničkim vrednostima kao što su sloboda izražavanja i informisanja, kulturna raznovrsnost i jednako dostojanstvo svih ljudskih bića“. Šta Srbija treba de učini kako bi ispoštovala ove preporuke, kada je reč o romskoj zajednici?

- S tim u vezi, mislimo da bi “romski elektronski i štampani mediji” mogli da promovišu prava Roma u ostvarivanju njihovog kulturnog i verskog identiteta, kao i afirmaciju i zaštitu ljudskih, građanskih i političkih prava na Balkanu i šire. Mediji u svom radu ostvaruju obrazovnu i kulturnu funkciju, koriste maternji jezik i, ukupno gledano, potvrđuju nacionalni identitet. Osobe koje pripadaju nacionalnim manjinama imaju pravo da slobodno ispoljavaju, čuvaju i razvijaju svoj etnički, kulturni, lingvistički ili regionalni identitet i da očuvaju i razvijaju svoju kulturu u svim aspektima, oslobođeni od bilo kakvog pokušaja asimilacije protiv njihove volje. Ostaje se, dakle, u uverenju da će i pripadnici manjina, pod jednakim uslovima, ostvariti svoje RTV stanice i preko njih, eventualno, povećati obim informisanja na maternjim jezicima. Verovatno je to i najbolji put (mada ekonomski za sada i najteži) da se dođe do boljitka bez ikakvog uplitanja države. Zato treba slobodno osnivati privatne i mešovite fondacije za razvoj radio-televizijskih stanica ili programa na jezicima manjisnkih zajednica, kao i za razvoj programa i medija koji deluju u pravcu međusobnog upoznavanja i povezivanja različitih nacionalnih i etničkih zajednica. Javna RTV mreža dužna je da realizuje obavezu države da se obezbedi dostupnost do kanala, širenje i primanje informacija nacionalnim manjinama na njihovom maternjem jeziku. Od ove obaveze ona ne može odustati, bez obzira na to da li će se pojaviti još RTV stanica u svojini pripadnika manjina, ili na njihovim jezicima. Pošto ne postoje propisane kvote takvih programa, a nacionalne manjine traže više, ne vidimo drugo rešenje osim da se o tome postigne pravedan dogovor. On će se lakše postići ako se promene i politički i ekonomski uslovi u kojima se sada razgovara na relaciji država-manjine, kao i o mnogo bitnijim stvarima. Isto tako je važno da se već postojeća mreža lokalnih RTV stanica, kod kojih nije završena transformacija društvene svojine, zaduži da i nakon promene osnivača ispunjava opravdane zahteve za informisanjem na jezicima nacionalnih manjina. Čak bi se ovo moglo postavitii kao uslov za svojinsku transformaciju.

I na kraju, prilikom dodeljivanja licence i talasnih dužina. prednost treba da se da onim stanicama koje će u programu favorizovati nacionalne, kulturne ili jezičke manjinske zajednice.

- U zakonima o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina pojedinih zemalja tranzicije pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na potpuno i nepristrasno obaveštavanje na svom jeziku, uključujući pravo na izražavanje i pravo na primanje, slanje i razmenu informacija i ideja putem štampe i drugih sredstava javnog informisanja. Mislite li da bi države u tranziciji kao i članice Evropske unije trebalo da u programima radija i televizije javnog servisa obezbede informativne, kulturne i obrazovne sadržaje na jeziku nacionalne manjine, ali i da osnivaju i posebne radio i televizijske stanice koje bi emitovale programe na jezicima nacionalnih manjina? Kakve su vaše preporuke u tom smislu?

- Države članice trebalo bi da preuzimaju obavezu da za one koji koriste regionalne ili manjinske jezike na teritoriji na kojoj se ovi jezici govore, u skladu sa situacijom za svaki pojedinačni jezik, od stepena do kojeg javne vlasti, direktno ili indirektno, imaju nadležnost, moć ili igraju odgovarajuću ulogu u ovoj oblasti, i poštujući princip nezavisnosti i autonomnosti sredstava javnog informisanja:

a) u smislu u kom radio i televizija ostvaruju ulogu javne službe:

• da obezbede stvaranje makar jedne radio stanice i jednog televizijskog kanala na regionalnim ili manjinskim jezicima; ili

• da ohrabre ili olakšaju stvaranje makar jedne radio stanice ili jednog televizijskog kanala na regionalnim ili manjinskim jezicima; ili

• da omoguće odgovarajuće odredbe zahvaljujući kojim bi prikazivači programa ponudili sadržaje na regionalnim ili manjinskim jezicima;

b) da ohrabre ili olakšaju stvaranje barem jedne radio stanice na regionalnim ili manjinskim jezicima;ili

• da ohrabre ili olakšaju redovno emitovanje televizijskog programa na regionalnim ili manjinskim jezicima;

c) da ohrabre ili olakšaju stvaranje barem jednog televizijskog kanala na regionalnim ili manjinskim jezicima; ili

• da ohrabre ili olakšaju redovno emitovanje televizijskog programa na regionalnim ili manjinskim jezicima;

• da ohrabre ili olakšaju proizvodnju i distribuciju audio ili audio vizuelnih radova na regionalnim ili manjinskim jezicima;

d) da ohrabre ili olakšaju stvaranje i očuvanje makar jednih novina na regionalnim ili manjinskim jezicima;ili

• da ohrabre ili olakšaju redovno objavljivanje novinskih članaka na regionalnim ili manjinskim jezicima;

e) da pokriju dodatne troškove onih sredstava javnog informisanja koji koriste regionalne ili manjinske jezike u slučajevima kada zakon i inače omogućava finansijsku pomoć sredstvima javnog informisanja; ili

• da primene postojeće mere finansijske podrške i na audiovizuelnu produkciju na regionalnim ili manjinskim jezicima;

f) da pomognu obrazovanje novinara i ostalih zaposlenih u sredstvima javnog informisanja koja koriste regionalne ili manjinske jezike.

Države članice preuzimaju obavezu da garantuju slobodu direktnog prijema radio i televizijskog programa iz susednih zemalja na jeziku koji je isti ili sličan regionalnom ili manjinskom jeziku, kao i da se ne suprostavljaju reemitovanju radio i televizijskih programa iz susednih zemalja na ovom jeziku.

Države članice preuzimaju obavezu da obezbede da interesi korisnika regionalnih ili manjinskih jezika budu predstavljeni i uzeti u obzir tako što se mogu stvarati odgovarajuća tela koja bi bila u skladu sa zakonom i odgovornostima koje postoje kada se garantuje sloboda i pluralizam medija.

Da li će i u kojoj meri ovaj poduhvat uspeti, to zavisi prvenstveno od toga koliko se poštuju i štite prava za unapređenje jezičkog, kulturnog i opšteg razvoja nacionalnih manjina u Evropi i svetu, koja su inače definisana u mnogim dokumentima, počev od “Opšte deklaracije” o pravima čoveka UN, pa do niza drugih međunarodnih akata o sprečavanju diskriminacije i zaštiti nacionalnih manjina.

Uistinu smatram da će danas politički razum u zemljama u tranziciji pobediti, i da će se podržati pokretanje naših elektronskih i printovanih medija. Iskreno se nadam tome.

Sa svoje strane Romski intelektualci čine sve veće napore da položaj romskog maternjeg jezika poboljšaju i svojoj oralnoj kulturnoj baštini obezbede trajno mesto u sveukupnom kulturnom nasleđu balkanskih naroda i narodnosti ili naroda eks Jugoslavije.

BIOGRAFIJA

BAJRAM HALITI je rođen 1955. godine u Gnjilanu, na Kosovu. On je jedan od najcenjenijih poznavalaca Roma u Evropi i svetu. U  novinarstvo je ušao 1985. prošavši sve nivoe novinarskog razvoja od pripravnika do odgovornog urednika romskog programa. Sa velikim uspehom se iskazao i u pisanim i u govornim novinarskim žanrovima, kao i u publicistici.

Haliti je objavio veliki broj studija, članaka, komentara, i dokumentarnih emisija.

Na 12 međunarodnoj književnoj manifestaciji “Amico  Rom”,  koja  se  svake godine  održava  u  italijanskom gradu Lančano, Bajram Haliti je bio dobitnik Svetske nagrade za književnost  predsednika  Italije. Na konkurs za ovu nagradu pristiglo je 600 radova književnika Roma iz celog sveta koje je ocenjivalo 14 najeminentnijih kritičara.

Na 56. Međunarodnom sajmu knjiga koji je održan 2011. u Beogradu Srpsko-romski rečnik sa gramatikom i pravopisnim savetnikom autora Bajrama Halitija dobio je nagradu za poduhvat 2011.godine.

Na 13. Salonu knjige i grafike u Pirotu Nagrada “Loza” za najbolje pojedinačno  izdanje, koje  afirmiše  knjigu u  užem  ili širem smislu, pripala je izdavačkoj kući „Prometej“ iz Novog Sada za “Srpsko-romski rečnik  sa gramatikom  i  pravopisnim savetnikom” Bajrama Halitija. Takođe, „Srpsko-romski rečnik“ je dobitnik nagrade Tereze Fon Jakob, a Svetska organizacija dijaspora i manjina (WDMO) je ovo kapitalno delo proglasila knjigom 2011. godine.

Na 12. Međunarodnom sajmu knjiga u Podgorici Izdavačkoj kućí „Prometej“ je dodeljena nagrada za izdavački poduhvat za “Srpsko-romski rečnik sa gramatikom i pravopisnim savetnikom”. Srpsko-romski rečnik ima 50.000 odrednica sa gramatikom i pravopisnim savetnikom. Tročlani žiri u sastavu prof. Siniša Jelušič (predsjednik), prof. Slavica Perović i Marina Vešović je ocenio da je rječnik “više nego odličan lingvistički naučni rad – to je strahovit doprinos održavanju veoma stare kulture. Kulture, i ovo se mora naglasiti, kojoj nedostaje zaštita nacionalnih struktura”.  2012. godine u izdanju Beoknjige izdao je Srpsko-romsko-engleski rečnik sa gramatikom. Rečnik ima 50.000 odrednica. 2012. godine objavio je prvu dramu na srpskom jeziku o stradanjima Roma za vreme Drugog svetkog rata u logorima NDH. Naslov drame je ,,Romi u paklu Jasenovca“.

Objavljivao je pesme i tekstove u mnogim časopisima, a zastupljen je u antologiji romske poezije na indijskom, italijanskom, poljskom, bugarskom i engleskom jeziku. 8. aprila 2002. godine povodom Međunarodnog dana Roma, Haliti je dobio povelju „Slobodan Berberski“ za književnost i novinarstvo, koja je po prvi  put te godine dodeljena u Saveznoj Republici Jugoslaviji. Dobitnik je  plakete „Mira i tolerancije“ za doprinos u borbi za mir, toleranciju i razumevanje među ljudima i narodima; plakete „za naročite zasluge i doprinos na unapređenju kulturnog i prosvetnog života Roma, kao i za uspehe u razvijanju kulture Roma u Republici Srbiji“.

Bajram Haliti, je master pravnik, novinar i publicista. Novembra ove godine polagaće pravosudni ispit i stečiće zvanje advokat. Oženjen je i ima tri sina.