Vesti
26. 12. 2014.
Medijska dokumentacija Ebart predstavila projekat
Dron i Edi Rama izazvali najviše ekstremnih reakcija
Na društvenim mrežama u Srbiji, Krim je postao važniji od Kosova, a poseta Beogradu albanskog premijera Edija Rame i dron sa zastavom „Velike Albanije“ tokom fudbalskog meča dve države, izazvali su najveću lavinu tekstova sa ekstremističkim porukama pokazalo je istraživanje Medijske dokumentacije Ebart, koje je predstavljeno juče u Medija centru.
Glavni generatori ekstremističkih poruka i ideja je manji broj štampanih medija, odnosno tabloida i veb portala.
S druge strane, elektronski mediji, posebno televizije, ne učestvuju u njihovoj „proizvodnji“, osim povremenih ispada van informativnog programa.
Novi mediji, pogotovo Fejsbuk, glavni su prenosioci ekstremističkih poruka. Reč „Šiptar“ je u oktobru upotrebljena čak 45 puta, a prosek na mesečnom nivou je 11 puta. Prema rečima Velimira Ćurgusa Kazimira, osnivača Ebarta, u ekstremističkom govoru prednjači tabloid Informer.
On je podsetio na tvit glavnog i odgovornog urednika ovog tabloida povodom obeležavanja godišnjice „Oluje“, kada je, između ostalog, napisao da onaj Srbin koji kupuje u Idei „ponovo treba da bude zaklan“.
Ovaj komentar se tada pojavio i na naslovnoj strani Informera. Danilo Rakić, analitičar na projektu, istakao je da su poruke mržnje slične onim iz devedesetih, ali da nosioci nisu centralni mediji, vlast ili parlamentarna opozicija, već formalne i neformalne desničarske organizacije i grupe, koje su veoma aktivne na društvenim mrežama. On je dodao da je izražena ksenofobija i neprijateljstvo prema Evropskoj uniji, a da su na udaru oni koji zastupaju vrednosti sekularne države, građansko društvo i vladavinu prava.
Pokrovitelj „tradicionalnih vrednosti“ koje zastupaju te grupe je Putinova Rusija, naveo je Rakić.
Kako je istakao, dron sa zastavom „Velike Albanije“ izazvao je navalu tekstova sa ružnim i vulgarnim izrazima, što je dovelo do podgrevanja strasti i raspirivanja netrpeljivosti.
Novinarski naslovi zbog ubistva navijača Crvene Zvezde u Istanbulu davali su tragediji etničku dimenziju.
Bilo je i fabrikovanja vesti na osnovu komentara na društvenim mrežama. Neki od novinskih naslova sa ekstremističkim govorom su Turci najavljuju novi masakr, Haos u najavi, Turci slave ubistvo Marka Ivkovića, Preti rat pravoslavnih i muslimanskih navijača, tvrde upućeni, Preti opšta klanica naveo je Rakić.
Što se tiče dolaska Vojislava Šešelja iz Haga, odnosno Rezolucije EP protiv njegovog govora mržnje, Rakić je, između ostalog, objasnio da su neki mediji sve tumačili kao zaveru protiv Srbije.
Prema njegovim rečima, prekid gradnje Južnog toka doveo je do toga da na opskurnim portalima krene kampanja protiv EU koja ima ekstremistički oblik, kroz autorske tekstove, redakcijsku obradu i komentare čitalaca.
Ćurgus Kazimir je rekao da proizvodnja ekstremističkih poruka „tinja na nivou predrasuda i stereotipa“ i da se otrgne kontroli kada se pojavi neki događaj. Prema njegovim rečima, šerovanje na društvenim mrežama nije toliko izraženo, od 200 do 250 ekstremističkih poruka, za razliku od jednog teksta iz Politike koji je šerovan hiljadama puta.
Istraživanje je sprovedeno kroz prvi deo projekta „Znakovi na putu: ideje i poruke ekstremizma u medijima u Srbiji“, koji je realizovao Ebart medijski arhiv, uz podršku Fondacije za otvoreno društvo.
„Turci planiraju masakr“
Danica Laban, medijska analitičarka, ukazala je na kršenje Kodeksa novinara Srbije, i to kroz stavove imenovanih sagovornika, plasiranje informacija dobijenih iz nezvaničnih/anonimnih izvora, pisma čitalaca i kroz komentare čitalaca na portalima.
Ona je ukazala na problem da se Savetu za štampu jedino mogu žaliti oštećeni pojedinac ili zakonski zastupnik, odnosno nevladine organizacije.
Komentari (1)
ostavi komentar27.12.
2014.
Кад ветар дува, спустимо лопту на земљу
Драга господо, као што има, како кажете „екстремних реакција“ (ваљда сте мислили „екстремног реаговања, реакција је сасвим нешто друго, „шеровање“, та реч не постоји ни у српском ни у енглеском, постоји енглеска реч „шер“ - делити, знам да знате, али не употревљавате) поводом разних догађаја, тако су и ваши ставови помало екстремни. И ви подгрејавате нетрпељивост, посебвно разним речима које сте могли избећи, а потом све што сте мислили да искажете, исказати. Има крајности у терминологији о нечему што се десило, не спорим, ипак немате право да оштре ставове против дрона, албанског непристојног и поприлично дрског председника Владе, свирепог убиства навијача (шта би били да је ваш син убијен, господо Ракићу и Казимитре), разних изјава у вези Космета (е, да видимо где спадају ове речи: „непристојан“, „дрзак“ „свиреп“) називате екстремним. Као дугогодишњи дипломата и новинар, како да окарактеришем дрон, осим као срамни и подли акт против једне суверене државе. Зар то вече није било понижење за свеколики српски народ. Ето, мени су – гледајући шта се десило на стадиону, текле сузе, господо, сузе нас поприлично старијух становника Србије. Те сузе, не само моје, вама ништа не значе. Огуглали смо на увреде, понижења да нас сматрају теглећом марвом, да нам разни лутајући циркузанти (ето „лутајући циркузанти“ је за вас екстремизам) могу да кажу шта год им се прохте у сред престоног грда Београда. Ако кажу, а кажу нам у лице, да је „Косово држава, да ту државу Србија мора признати“, другим речима да је нормално отимање 15 посто територије Србије, да ли мислите да постоје екстремне речи као одговор на тај безобразлук. Ето, ја сам такве изјвљиваче у текстовима називао: разбојницима, окупаторима, лумпдипломатима, фашистима, освајачима, србомрсцима, тражио да им се забрани улазак у Србију (да их се прогласи непожељним особама). Нажалост, све што нас више понижавају, псују, ми им потурамо црвене тепихе под ноге, уз почасну чету. Шта су све изјављивао Мило Ђукановић и онај интелектуални бедник Кривокапић, затим Лупшић, а Србија их је дочекивала на црвеном тепиху. О Бајденима, Кацијанима и др. и да се не говори. Да, можда сте у праву, не би требало „пуцати“ по њима већ по потурачима тепиха и извињивачима. Коју терминиологију да употребим као реаговање на следеће изјаве српског пријатеља Бајдена: ''Ми се суочавамо не са верским ратом, већ са простачким гласним чином српског експанзионизма и агресије... ;Ово је фашистичко разбојништво у маршу''; Срби су неписмени, дегенерици, силоватељи, убице беба, касапини и агресори''; ''Крајности српске бестијалности... силовање Босне и махнити српски фашизам иза њега.... српски варваризми.''; ''Све Србе треба сместити у Наци-концентрационе логоре!''; „Требало би да одемо у Београд и да извршимо окупацију земље у јапанско-немачком стилу.''; „Милошевић је ратни злочинац“; ''Године кршења руку и буцања у груди око будуђег статуса Косова можда су коначно при крају“; У неколико наредних месеци, умешна дипломатија да се Косову осигура независност могла би да донесе победу муслиманске демократије и бољу будућност за југоисточну Европу и да потврди да је америчка моћ разборито коришћена“. Господо, Ракићу и Казимире, да ли сте после изјава пп САД Бајдена написали неко слово о том силнику. Научите мене, с обзиром на то да сам националиста, екстремиста, како и шта да поручим нашем пријатељу Бајдену. Не би било лепо да ви мени поручите: "Кад Бајден говори имаш да ћутиш".
Odgovori