Vesti
15. 01. 2015.
Radonja Leposavić, istoričar umetnosti i dobitnik nagrade „Lazar Trifunović“
Ne znam šta bih rekao Profesoru
„Moram da kažem da se osećam pomalo tužno zato što smo mnogo zapostavili ne samo našu kulturnu scenu, nego situaciju u kulturi uopšte“, kaže za Danas Radonja Leposavić, lauerat nagrade „Lazar Trifunović“ za 2014. godinu, istoričar umetnosti, urednik Radio Beograda 2 i učenik čoveka čije ime, prezime i lik stoje na plaketi koja mu je juče uručena u Galeriji Artget Kulturnog centra Beograda.
Nagradu posvećenu likovnoj kritici i kritičkom razmatranju savremene likovne i vizuelne umetnosti Leposavić je dobio za razgovor s multimedijalnim umetnikom Vladanom Radovanovićem u emisiji Klub 2, emitovanom na radioprogramu, kao i za kritičke osvrte i recenzije u emisiji U prvih pet i Kulturni krugovi, i produkciju emisije Grad tokom prošle godine, koju koncipira i realizuje u saradnji sa koleginicom Snežanom Ristić.
Rečju, nagradu je zaslužio i prema oceni njenog žirija i prema gromkom aplauzu stručnjaka i kolega juče u Kulturnom centru Beograda.
A sve to za stvaralački doprinos predstavljanju nauke istorije umetnosti i kritike. Na uobičajeno novinarsko šta mu znači priznanje budući da je bio Trifunovićev učenik, Leposavić u kratkom komentaru pojašnjava: Da je Lazar Trifunović živ, mislim da ne bi dopustio ovakvu situaciju u kulturi uopšte, te se u tom smislu osećam pomalo tužno i, nekako, nedostojnim same nagrade.
Zato što, kako se rekli, na neki način ova nagrada ukazuje na probleme?
Problemi u našoj kulturi postoje. Kada je, na primer, 1992. godine konstituisana ova nagrada, očekivalo se da će je svake godine dobijati mladi istoričari umetnosti koji su tek napravili prve korake na našoj sceni, očekivalo se da će im ona biti neka vrsta zaštite od šamara naših anahronizama i neka vrsta vetra u leđa. Međutim, već neko vreme, ona taj standard, rekao bih, trifunovićevski standard, socijalnog aktivizma ne uspeva da dosegne. Eto, to mi je prilično žao. Ono zbog čega sam radostan jeste što mislim da su elektronski mediji sada uzeti u obzir.
Da li biste proširili odgovor?
Znamo da su svi da su elektronski mediji, kao i mediji uopšte i celo naše društvo u krizi. Zato treba obratiti pažnju na ono što se u elektronskim medijima radi i držim da je ovo početak obraćanja pažnje na ono što se u njima zbiva.
Spomenuli ste da postoji još toga što možda nije važno a zbog čega vam je žao kada mislite o nagradi.
Žao mi je i zbog samog Lazara Trifunovića. Od kada sam dobio informaciju da sam ove godine dobitnik nagrade koja nosi njegovo ime, stalno mi stoji pred očima. Gleda me svojim pronicljivim pogledom, u imaginarnom smislu. I, ja prosto ne znam šta bih mu odgovorio na neka pitanja koja će mi možda i uputiti na taj način.
Recimo?
Zašto smo mi dopustili da nam se sve to dešava? Prošetajte našim gradom... Ja bih propao u zemlju kad bih s Lazarom Trifunovićem morao da prošetam Tašmajdanskim parkom ili ovim koji se odnedavno zove Devojački. Ako bi me Lazar pitao kakve su to skulpture koje ste vi posadili u našem gradu, u kojem veku vi to živite ja ne znam šta bih mu rekao. Niti znam šta bih mu kazao kad bi me pitao za Oktobarski salon. A prosto sam siguran da on sve to ne bi dopustio i mislim da bi taj aspekt aktivizma Lazara Trifunovića trebalo ubuduće da bude uzet u obzir. Da se razmatra, da se vidi na koji način je on, recimo, uspevao da kaže „ne“ kada su mu kao direktoru Narodnog muzeja u Beogradu tražili da za neke druge institucije da skulpture.
Najbolja izložba „Pit Mondrijan. Slučaj Kompozicije II“
Žiri za nagradu „Lazar Trifunović“ radio je u sastavu: Jelena Stojanović, predsednica, profesorka istorije umetnosti na Akademiji lepih umetnosti u Beogradu, i Ljiljana Ćinkul, kustoskinja Grafičkog kolektiva i kritičarka „Politike“ i Nela Tonković, istoričarka umetnosti i direktorka Moderne galerije u Subotici.
Priznanje Društva istoričara umetnosti Srbije za najbolju izložbu u 2014. prema odluci žirija u sastavu: Stevan Vuković, Gordana Dobrić i Sava Ristović, dodeljeno je Jeleni Dergenc i Simoni Ognjanović za autorsku izložbu „Pit Mondrijan. Slučaj Kompozicije II“, koja je otvorena u novembru u Narodnom muzeju u Beogradu i traje do 22. februara.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.