Vesti
27. 01. 2015.
Najgledaniji Sunđer Bob i Štrumpfovi
Većina dece u Srbiji često gleda televiziju, ali ne prate isključivo dečije programe, pokazuje „Analiza televizijskih programa za decu u Srbiji“, koju su radili Udruženje novinara Srbije i Unicef.
Jedan deo dece izjavljuje da su im siromašni dečiji programi, pa da zato gledaju Animal planet, History channel, Discovery i sportske kanale.
Međutim, rezultati pokazuju i da značajan deo dece prati i sadržaje koji nisu primereni njihovom uzrastu, već su sadržaji koje gledaju ostali ukućani. Ovo se, kako se navodi u analizi, pre svega odnosi na emisije zabavnog karaktera, muzička takmičenja, kvizove i igrane serije, kako domaće tako i strane.
„Verovatno je da roditelji u većoj meri daju socijalno poželjne odgovore ili ne prate dovoljno šta njihova deca gledaju, kada je u pitanju primerenost programa koji deca prate. Roditelji, naime, navode da deca češće gledaju dečiji program, a ređe sve što gledaju ostali ukućani ili sve na televiziji, nego što to navode deca“, istaknuto je u analizi UNS i Unicefa.
S druge strane, deca iz seoskih i prigradskih sredina češće navode da na televiziji prate što i ostali ukućani, za razliku od dece koja žive u gradu.
U rezultatima istraživanja se navodi da ovde ostaje otvoreno pitanje zašto je to tako da li je to rezultat manje ponude kulturnih, zabavnih, sportskih i drugih sadržaja u tim sredinama, da li je reč o manjoj osvešćenosti roditelja o uticaju televizije na decu i njihovo poimanje sveta ili su po sredi drugi razlozi.
Omiljeni TV sadržaji deci su ipak crtani filmovi, a najpopularniji su oni koji se prikazuju na B92 kao što su Sunđer Bob Kockalone, Štrumpfovi, Pingvini sa Madagaskara, Kung Fu Panda.
Iako ih navode kao omiljeni program, deca napominju da se mnogi crtani filmovi često repriziraju i da deo njih nije u skladu sa njihovim uzrastom (“bebeći su”), pa zbog toga interesovanje preusmeravaju na serije namenjene tinejdžerima strane proizvodnje.
Prema podacima agencije Nielsen Audience Measurement, u prvih šest meseci prošle godine na nacionalnim televizijama prikazano je ukupno skoro 80.000 minuta dečijeg programa.
Na RTS1 dečiji programi su imali svega 1,37 odsto udela, na drugom kanalu RTS skoro četiri odsto, manje od jedan odsto na Prvoj, svega 0,03 odsto na Pinku, dok je na B92 udeo 6,52 odsto, a na Happy Happy Kids 17,5 odsto. Najveći procenat, 65 odsto, od ukupno emitovanog programa za decu činili su crtani filmovi.
Kao najzastupljenije teme u dečijim programima nalaze se magija, transformacija, čudovišta, zatim nasilje i borba protiv zla, a uočeno je da najmanje ima dečijeg programa koji se bavi higijenom, zdravljem, ishranom.
Kako se navodi u analiza dečijeg programa, neretko u crtanim filmovima dominira nasilje, pa se logično nameće pitanje motiva emitera da promovišu takve sadržaje.
Istraživanje UNS i Unicefa pokazuje i da javni servisi i komercijalni emiteri sa nacionalnom frekvencijom najmanje nude sadržaje za uzrast do šest godina. Najveći broj emisija prilagođen je uzrastu od sedam do 10 godina, a zatim uzrastu od 11 do 14, uz napomenu da komercijalne televizije imaju vrlo oskudan program prilagođen deci te dobi. Najveći deo programa kablovskih kanala prilagođen je uzrastima do šest i od sedam do 10 godina.
„Najveći nedostatak dečijih programa javnih servisa su brojne reprize starih emisija. Takođe, na kablovskim i komercijalnim kanalima sa nacionalnom pokrivenošću većina emisija je reprizirana. Čak i ako je reč o premijernom emitovanju na početku nedelje, emisije su tokom posmatranog perioda ponovo emitovane“, napominje se u analizi.
Kako se dodaje, u oba javna servisa urednici ne doživljavaju reprize kao nedostatak, već potrebu da se novim generacijama predstave vanvremenske vrednosti, ovdašnja tradicija i kultura. Jedan od odlučujućih momenata za repriziranje je, kažu u javnim servisima, popularnost u vreme premijere i procena da nova publika treba da upozna te sadržaje kako bi bili sačuvani od zaborava.
Nevidljivi
U celokupno posmatranom programu uočene su dve emisije od kojih je jedna prilagođena za decu sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, a druga govori o ovoj deci i ona su učesnici programa. Obe se emituju na kanalu javnog servisa RTS 2.
Učešće dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom u programu pogodnom za uzraste mlađe od ranog adolescentskog doba ne postoji. Deca iz marginalizovanih grupa nisu vidljiva u dečijem programu, pokazuje analiza UNS i Unicefa.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.