Vesti
02. 02. 2015.
Medijski zakoni ne kroje evropsku budućnost Srbije
Predsednica Sindikata novinara Srbije (SINOS) Dragana Čabarkapa nedavno je u Briselu, tokom debate o slobodi medija nakon ubistva francuskih karikaturista, rekla da je bombardovanje RTSa tragedija uporediva sa napadom na pariski satirični list.
„Tragedija je to što se dogodilo francuskim kolegama. U Srbiji je 1999. godine NATO bacio bombu na televiziju u Beogradu. Ubijeno je 16 naših kolega. Nažalost novinarske organizacije u svetu nisu reagovale, svet je o tome ćutao. I RTS je bio Šarli ebdo", rekla je ona u intervjuu za „Privredni pregled".
Kakva je pozicija SINOS-a u Međunarodnoj federaciji novinara (IFJ)?
SENOS je član EFJ i IFJ od 2005. Učestvujemo na skupovima koje oni organizuju. U Briselu je u to vreme bio seminar o bezbednosti internet komunikacije. Među dvadesetak učesnika iz Evrope bile smo Dragana Bjelica iz UNS-a i ja iz Srbije. Pozvali su nas da učestvujemo na tribini koju su organizovali EFJ i IFJ i dva evropska udruženja emitera i izdavača. Procenila sam da je to jedinstvena prilika da podsetim da je bombardovanje RTS-a bio zločin za koji niko, od onih koji su ga naredili i počinili, nije odgovarao.
Kakva vam je pozicija među srpskim organizacijama koje bi trebalo da imaju zajednički cilj?
Mi imamo različit stav od Medijske zajednice koju čine tri medijska udruženja UNS, NUNS i NDNV i tri asocijacije poslodavaca Asocijacija medija, ANEM i Lokal pres. Tokom medijske rasprave bezuspešno smo ukazivali na katastrofalne rezultate privatizacije medija i da će povlačenje države iz medija uništiti srpsko novinarstvo. Podneli smo Ustavnom sudu inicijativu za utvrđivanje ustavnosti odredaba seta medijskih zakona koje se odnose na zabranu lokalnoj samoupravi da osniva medije. Podneli smo Ustavnom sudu zahtev za donošenje privremene mere kojom se zabranjuje primena Zakona dok se sud ne izjasni. Ali nema odgovora. Moram da ukažem na apsurd da je Nacionalnim savetima omogućeno da osnivaju svoje medije, što ukazuje na trgovinu u parlamentu. Jasno je da iza svega stoji izuzetno moćan lobi (predstavnici krupnog kapitala, političara i tzv. medijske elite), koji ne brine o javnom, već o svom interesu.
Da li stanje medijima ugrožava evropsku perspektivu Srbije?
Opozicione stranke glasale su krajem jula prošle godine u Skupštini za set medijskih zakona nazivajući ga reformskim iako se njime, osim što je protivustavan, dozvoljava "of šor" kompanijama da budu vlasnici medija, čime su legalizovani netransparentno vlasništvo i prekomerna koncentracija kapitala. Demokratska stranka glasala je zajedno sa LDP-om i uz podršku NUNS-a 2009. za izmene Zakona o javnom informisanju koji je, kasnije, osporio Ustavni sud. OEBS je u oba slučaja podržao zakone. Brisel, znamo, ima svoje prioritete. Evropsku budućnost Srbije, svakako, neće odredivati medijski zakoni.
Da li su deflnisani stavovi IFJ i EFJ u vezi sa tim?
„Svetska i Evropska federacija novinara nisu se izjašnjavali povodom usvojenih zakona. Za njih je od značaja da postoji socijalni dijalog. Ali njega nema. U privatnim medijima ne postoje sindikati i realna je mogućnost da će izlaskom države iz medija biti zatrt sindikalizam."
Kakvo je medijsko okruženje i šta znači „zdrava kritička svest"?
SINOS ima izuzetno dobru komunikaciju sa kolegama u okruženju. Svi imamo iste probleme. Svi smo dobili „reformske" zakone o radu koji od nas mogu u svakom trenutku da naprave tehnološki višak. Strah za golu egzistenciju kod mnogih je veći od želje da budu profesionalci. Za ovu agoniju u kojoj se nalazi srpsko novinarstvo odgovomi su borci za slobodu medija iz devedesetih. Oni su danas na ključnim pozicijama."
Vaš stav o izboru budućeg direktora RTS-a?
Volela bih da mogu da verujem da će generalnog direktora RTS-a odabrati nezavisno stručno telo. Ali, kao i većina kolega, mislim da će se pitati samo jedan čovek. Koga će odabrati, to samo on zna.
Sprečiti medijsku kataklizmu
Novinska agencija Tanjug je nedavno objavila (ne)tačnu listu koja pokazuje medijske slobode u Srbiji. Čabarkapa je to prokomentarisala: "U vreme kada je moja generacija ulazila u ovu profesiju, početkom osamdesetih, Tanjug je bio vrh. Nije imao pravo na grešku. Sve se promenilo. Tada nije bilo turbo novinarstva. Novinari su se školovali na fakultetima, a ne na kursevima koje finansiraju strani donatori".
Zanimao nas je i njen stav o perspektivi ovog renomiranog, ali i drugih javnih preduzeća u drugoj polovini godine, kada su obavezni da se privatizuju.
„Kada je reč o privatizaciji, poznato je da ko ima medije, ima vlast i mogućnost da menja svest gradana. Nadam da će se u poslednjem trenutku nešto desiti i sprečiti medijsku kataklizmu. Na sve ovo gledam kao na vremensku nepogodu 'crvenog intenziteta'. Treba je preživeti. Verujem da ćemo ostati na nogama", poručuje naša sagovornica.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.