Vesti
23. 02. 2015.
Nužna odbrana
Kao što je poznato, u metežima, naročito geopolitičkim, mnogi ambiciozni svati, ali i drčne frajle, vidi svoju šansu, pa je sledstveno neku svoju šansu ugledao i poslovični Sulejman Ugljanin, koji je na nekom sandžačkom skupu blagoizvoleo izjaviti da je Srbija „šovinistička tvorevina“, da to tako više ne ide i da će on, Suljo, „malo pozvati NATO“ da zavede red, šta li?
Na stranu to što je NATO pomalo politički nekorektno rečeno skeptičan prema imenima kao što je Sulejman, hajde da mi vidimo, može li se to nekako izgladiti mirnim putem. Može, jašta! I to vrlo lako.
Sulji samo treba dati, kako se to kaže, portfelj „na vladi“ Srbije i Srbija će u Sulejmanovim očima momentalno postati uzorna demokratska država. Dobro, taj problem smo rešili, idemo dalje.
Pravednica među narodima, Smajlovićka Ljilja, baš se žestoko rasrdila i raspisala, sledstveno čemu je i u jučerašnjem broju Politike objavila prostran tekst naslovljen „Male, prljave tajne“.
Ko da odoli takvom naslovu, ljudi moji? Možda je neko i odoleo, ja nisam. Pa šta nam kaže Smajlovićka? Koga brani? Koga plajpiči?
Ka i vazda, Smajlovićka postojano brani pravdu, narod, narodnu vojsku, porodicu, porodične vrednosti, porodične novine i ostale društvenopolezne stvari, a rezili smutljivce koji rovare protiv svega rečenog i čak idu tako daleko da podižu glas protiv „Odbrane“, zvaničnog glasila Popečiteljstva vojenog.
E, „Odbrana“ je tema ove kolumne, a ne Smajlovićkine bljutave slatkorečivosti, jer da ne bi jučerašnje Politike, pojma ne bih imao da taj list uopšte izlazi.
Nemam ja ništa principijelno protiv militarnih novinčina, ali za rečenu „Odbranu“ do juče nikada nisam čio niti sam je ikada video „na trafici“. Stiže li uopšte „na trafike“? Da li se brzo rasproda?
Pojma nemam. Bilo kako bilo, pretpostavljam da je „Odbrana“ pravna naslednica nekadašnjeg Fronta, glasila blaženopočivše JNA. Možda će se ovo nekom učiniti čudnim, ali ja sam Front koji je uvek bio dostupan „na trafikama“ čitao maltene redovno.
Nije ti uopšte bio loš list, imao je čak i (sasvim solidnu) kulturnu rubriku. Ovo će vas možda još više začuditi: u komunističkom Frontu beše vrlo malo politike, pogotovo ne dnevne, a naročito ne seljačke. Poneki uvodnik i poneki Titov govori uoči velikih praznika. I to je bilo to. Eto kako se vremena menjaju.
U Frontu je, tvrd vam stojim, bilo manje militarizma nego u Smajlovićkinom „porodičnom listu“. Pa u tom smislu imam predlog za popečitelja vojnog koji se, kako vidim, nije podšišao, kao što se nije podšišao ni načelnik mu generalštaba.
Nemojte, gospodo, bacati pare na Odbranu, nego Odbraninu redakciju prekomandujte u Politiku, Smajlovićku unapredite u čin brigadnog generala, a novonastali vojni list nazovite Nužna odbrana. Ili još bolje Odbrana od velike nužde.
Komentari (1)
ostavi komentar24.02.
2015.
NEUZVRAĆENA LJUBAV
Malo,malo,pa me Basara strmoglavi u moju ranu mladost i prvu nesrećnu ljubav.Mnoge sam zaboravio,ali ta prva,kad god je se setim,strahovito me opeče.Dete sam bio.osmi osmoljetke.Zaljubio se u školsku drugaricu iz odelenja.Krio sam to od svih a ni njoj se nisam,bog zna koliko i kako otkrivao.Sve je,nekako,bilo u potaji.A kipteo sam.Zašto me ne primećuje.Doduše,i nisam ni bio neko i nešto.Jedan od najgorih đaka,poduži nos,kosa kao slama,džgoljav.Ni ona nije bila neka lepotica.Jedino,umela je lepo da piše.Na svakom književnom kružoku bila hvaljena,i od nas đaka a i od nastavnika.Dani su prolazili,ja kipteo od ljubavi,ona nema,ne vidi me,prosto nisam postojao za nju.
OdgovoriIznutra sam počeo da vrim,besnim,sad shvatam,moja ljubavna osećanja je počela da topi neka mržnja.Ostio sam potrebu za osvetom.I ugodilo se Na kniževnom kružoku pročitala je svoj sastav.Priču o nekom hajduku.Ne sećam se kako ga je nazvala.Ja sam prvi ustao i počeo da kudim,što se kaže,na sva usta.Rekao sam da joj sve te sastave piše otac,da priča koju je pročitala je,u stvari prepričan roman "Hajduk Stanko",i ko zna šta još izlupetao,dok me nastavnica ,posle više opomena ,nije izbacila iz te t.z."male sale".
I za čudo,nećete mi verovati,Gorica,ni reč da mi kaže.Ni tada,ni bilo kada.Kao da se ništa nije dogodilo.
Godine su prolazile i čini mi se ,kad god se toga prisetim,sramota me je,svakim danom sve više.A danas,ponajviše.
Eto i moja tajna više nije tajna.