Vesti
27. 03. 2015.
Kamikaza, praziluk i mi
U pravu su svi koji kažu da ne samo što nemamo opoziciju mi u Srbiji u javnom prostoru nemamo drugu stranu. Znam da je ova tvrdnja najveća jeres, jer se zapravo spinprimarijusi iz petnih žila trude da nam dokažu, na svakoj temi, pa i na onim najbolnijima, kako postoje nekolike škole mišljenja.
Ja pak ostajem privržena mišljenju običnog sveta, a lako se poznaju obični komentatori od takozvanih „botova“. Običan čovek kad komentariše na primer tekst Ljilje Smajlović „Hejteri“ u Politici, niti kudi, niti hvali autorku, njen tekst ga se gotovo i ne tiče (za razliku od botova za ili protiv).
Običan čovek piše: „Nema ni hejtera, ni antihejtera, ni Vukašina Obradovića NUNSa, ni Betine namerne ili slučajne greške, nema ništa od te svađe postoji samo jedna strana“. Citirala po sećanju.
Dakle, poginulo je sedmoro ljudi i beba. Neko je, tvrdi se, naredio da pilot uđe u maglu. Istraga mora utvrditi ko je naredio i zašto. Tačka. Za izgubljene živote ide se u zatvor, a ne može premijer Vučić da izjavi rečenicu čija mu nepodnošljiva lakoća, očito je, uopšte nije jasna: „Evo, ja ću da preuzmem odgovornost“. Pa?
Tu je čvor, od samog početka vučićizacije srpske politike, potpuno prenebregavanje svih institucija u zemlji, potpuno privatno ponašanje o svakom političkom pitanju, gde Vučić smatra da preuzimanje „odgovornosti“ znači to što će on, navodno ili bez navodnika, šta nas se tiče, „da se žrtvuje“ (u izjavama, bar) i „prihvati krivicu“ za sve. Odgovornost je po definiciji sve suprotno od toga što Vučić radi. Odgovornost je jačanje institucija, njihove slobode i nezavisnosti u odnosu na ličnost Premijera ili ma koju ličnost.
Srbiji treba odgovoran Premijer a ne Kamikaza. Što se medijske histerije tiče, to me već prevazilazi. Ali, jedno bih primetila. Ista grupa ljudi, po društvenim mrežama i raznim sajtovima, a drugih „opinionmejkera“ i nema, koji su nakon što je dan ranije oteta devojčica spasena, rekli da je policija izmislila sama i otmicu i spasavanje, da bi došli u žižu javnosti, sutradan je ispredala i nekoliko različitih, a zapravo istih scenarija oko razloga pada helikoptera (opet da bi neko došao u žižu javnosti). Pa, može li isti razlog biti u oba slučaja, ako može, mi smo onda zemlja monstruma i treba nas odvojiti od ostatka sveta. Ali kako se ne samo crna kutija helikoptera, već i medijska crna kutija, nalazi u rukama istog čoveka, nema komentara, pitajte Kamikazu za sve.
Slučaj Tasovac. Nevidljivi ministar, kritikovan s pravom što je nevidljiv. Sad zbog „Nije za svakog“ došlo doba da izgubi glavu. A sve zarad promotivne kampanje BG Filharmonije i praziluka koji viri iz notne sveske.
Nemam prostora za elaboraciju o „eliti“ „lažnoj i pravoj eliti“, „elitinoj eliti“, samo bih sve, koji se odjednom iz elitnih cokula prebaciše u opanke i proglasiše se braniteljima jadnog srpstva kojem, eto, Tasovac brani da idu u „Filharmoniju“, podsetila da su nezaboravni njihovi štosovi o seljaku Tomi iz Bajčetine koji je izjavio da sluša Vivaldija. O Palmi i Betovenu da ne pominjem. Ko je veći licemer, prosudite sami. Ne, ne branim Tasovca. O, naprotiv, i, o nikako! Ali, ovo, istine radi, procenimo.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.