Vesti
01. 04. 2015.
Ćuruviju ubili zbog očuvanja Slobodana Miloševića na vlasti
Bivši čelnici Državne bezbednosti Srbije i Beograda, koji su okrivljeni da su organizovali i izvršili ubistvo beogradskog novinara Slavka Ćuruvije, u optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal označeni su kao organizovana kriminalna grupa, koja je zarad očuvanja političke vlasti i moći izvršila to ubistvo, saznaje Danas.
Kako se navodi u optužnici, u koju je Danas imao uvid, osumnjičeni su kao organizovana kriminalna grupa 1999. i 2000. godine u cilju očuvanja političke vlasti i moći, i ograničenja slobode medija, po nalogu nepoznatih lica iz najviših struktura vlasti, ubili direktora, glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista „Dnevni Telegraf“ i nedeljnika "Evropljanin" Slavka Ćuruviju.
U optužnici se ističe da je Radomir Marković kao načelnik Resora državne bezbednosti, nakon što je Milorad Ulemek, komandant JSO, odbio krajem marta da ubije Ćuruviju zajedno sa „pripadnicima svoje jedinice“, za načelnika Centra Resora državne bezbednosti Beograd (CRDB), postavio Milana Radonjića i upoznao ga sa planom o ubistvu Ćuruvije.
Dodaje se da se zatim Radonjić dogovorio sa pripadnicima RDB Ratkom Romićem i Miroslavom Kurakom, obezbedio im službeno vozilo, i ujedno izdao nalog da pripadnici Trećeg, Sedmog i Devetog odeljenja CRDB Beograd prate kretanje i prikupljaju podataka o Ćuruviji.
Takođe, on je organizovao da ti podaci budu dostupni izvršiocima i naredio prekid praćenja na dan ubistva.
Kao razlog ubistva Ćuruvije navodi se da je to učinjeno „zbog njegovog javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga i političkih subjekata, radi očuvanja postojećih struktura vlasti“.
Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999. godine u Beogradu između 16.38 i 16.45 sati u Ulici Ive Lole Ribara (sada Svetogorska) u prolazu zgrade broj 35.
Kako se navodi u optužnici, Radomir Marković je kao načelnik Resora državne bezbednosti MUP RS plan o ubistvu Ćuruvije preneo Milanu Radonjić u i tako sa umišljajem podstrekao da pripremi fizičku likvidaciju oštećenog Slavka Ćuruvije, pa je Milan Radonjić postigao dogovor o neposrednom izvršenju ubistva sa pripadnicima RDB Kurakom i Romićem, iskoristio svoja službena ovlašćenja načelnika CRDB Beograd radi izvršenja planiranog krivič nog dela, tako što je protivzakonito bez odobrenja nadležnog Vrhovnog suda Srbije, bez pismenog predloga, dao usmeni nalog za primenu mere tajna kontrola telefonskih razgovora (TKTR), piše u optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal.
Istovremeno je suprotno Zakonu o unutrašnjim poslovima i Pravilu o radu Službe državne bezbednosti „izdao usmeni nalog sada pokojnom Zoranu Paviću, načelniku Devetog odeljenja CRDB Beograd, da se dana 9. i 10. 4. 1999. godine primeni mera tajnog praćenja neprekidno 24 časa i da ga izveštava o svakom kretanju oštećenog“.
Dodaje se da je 11. aprila, „zbog zakasnelog javljanja prethodnog dana, kada je oštećeni već ušao u stan, naložio da ga hitno i detaljno obaveštava o svakoj promeni kretanja i mesta gde se oštećeni nalazi, a posebno kada se uputi prema svom stanu“.
U optužnici se ističe da je Radonjić „organizovao da sa podacima o kretanju Ćuruvije budu upoznati izvršioci i tako omogućio neposredno izvršenje dela u prolazu zgrade broj 35 okrivljenima Miroslavu Kuraku i Ratku Romiću“.
U optužnici se navodi i da je nakon što je uočeno da se Ćuruvija sa nevenčanom suprugom Brankom Prpom približava zgradi u Svetogorskoj, „Milan Radonjić je izdao usmeni nalog Zoranu Paviću, načelniku Devetog odeljenja CRDB Beograd, da odmah obustavi tajno praćenje oštećenog i preuzme dalje praćenje drugog lica tzv. „veze“ i na taj način sprečio da izvršioci krivičnog dela budu uočeni od pripadnika Devetog odeljenja“.
Kada je sada pokojni Slavko Ćuruvija zajedno sa oštećenom Brankom Prpom iz Beograda ušao u prolaz zgrade broj 35, okrivljeni Miroslav Kurak i Ratko Romić neopaženo su im prišli iza leđa, pa je Kurak sa razdaljine od oko 1,5 metara iz automatskog pištolja "škorpion" kalibra 7,65 mm, ispalio rafalno pet projektila u leđa oštećenog, nanoseći mu više ustrelina i prostrelnina u predelu desne polovine leđa, grudnog koša, desne ruke i glave od kojih se oštećeni, sada pok., Slavko Ćuruvija zaneo i pao, a Ratko Romić oštećenu Branku Prpu, kada je pokušala da se okrene, udario drškom pištolja u potiljačni deo glave, od kog udarca je pala, nanevši joj laku telesnu povredu u vidu razdernonagnječne rane u desnom potiljačno slepoočnom kosmatom predelu glave“, piše u optužnici Tužilaštva za organizovani kriminal.
Objašnjava se da je zatim Kurak „iz neposredne blizine od 0,8 metara ponovo rafalno ispalio više projektila u glavu i telo Slavka Ćuruvije i naneo mu sedam ustrelina i prostrelina u predelu leve polovine glave i levog lopatičnog dela trupa“.
Optuženi
Radomir Marković je optužen za teško ubistvo i podstrekivanje, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić za saizvršilaštvo. Svi okrivljeni, osim Kuraka, nalaze su u pritvoru. Za Kuraka se pretpostavlja da je u Tanzaniji.
Komentari (2)
ostavi komentar02.04.
2015.
И данас сам љут на Данас
Како то да Данас све сазнаје, а други листови су у тами. Прво, срамота је убити било кога, а посебно Славка, кога сам познавао док је радио у МУП-у. Он и још двојица муповаца, били су одлични аналитичари. Писали смо о трагедији дипломатије у Недељном Телеграфу и Европљанину (лично сам дао вели интервју на три стране у Недељном Телеграфу, након чега ми је интерно суђено у МСП-у)). Друго, ко је убио и ко је налогодавц убиства Славка Ћурувије, никада се неће сазнати. То је моје интуитивно мишљење, што значи да ми нико није то тврдио, рекао, да немам о томе податке, чињенице, дакле ради се о чистој инуицији која, нажалост, није увијек поуздана. Уосталом, никда нисам испитивао било кога о том убиству, а и не поводим се за туђим мишљењима, поготово у овој изузетној баруштини која се зове Србија. Господо, педест (50) и више убистава у Србији и Малом Монтенегру није разјашњено. И Славка и Слободана требало би оставити да почивају у миру.
Odgovori"Као разлог убиства Ћурувије наводи се да је то учињено „због његовог јавног иступања у земљи и иностранству и критике носилаца политичке власти, могућности да утиче на јавно мњење и деловање опозиционих друштвених снага и политичких субјеката, ради очувања постојећих структура власти“. Ни краће ни глупље реченице, формулације, као правник, дипломата и новинар, нисам прочитао. Колико је људи у тим временима јавно иступало против Милошевића, колико је масмедија било против Милошевића, опаснијих и жешћих, па нису убијени, нити су медији укидани ( само подсјећања ради, од медија, СПС и ЈУЛ су имали Политику и РТС). Ако су Недељни Телеграф и Европљанин могли да сруше Милошевића онда ја тврдим да сам Марко Краљевић или Муса Кесеџија. Милошевића су једва срушили његови најближи сарадници и војни и цивилни, уз спаљивање гласачких листића, дакако уз огромну помоћ Монтгломерија, који је изјавио на два ТВ канала: "Рушење Милошевића нас је коштало 100 милиоона долара" (у депозиту једне банке у Бечу било је 400 милиона долара за рушење Милошевић). На питање новинара, коме је дат тај новац, Монтгломери се насмијао. Такође, желим да подсјетим, да је након откривања посмртних остатака Ивана Стамболића једна ТВ екипа затражила у Хагу изјаву Милошевића. Сагласио се под условом да се интегрално објави његова изјва. Међутим, није дошло до таквог споразума. Наглашавам да нисам био СПС-ЈУЛ-овац, напротив, екипа надридипломата које је у МСП довела М. Марковић ме је одмах суспендовала, односно уручено ми је Рјешење да сам на располагању и да не долазим на посао. Написао сам критички текст о ММ као реплику на један њен текст (ММ је имала редовно дневник у Дуги). Међутим, Рапајћ, главни уредник, није смио да објави мој текст, али је он дошао у руке ММ и њених агбаба. И данас бих радо објавио тај текст, али Србија има чудесно новинарство.
01.04.
2015.
citat
Umro je Marks, umro je Engels, a i meni nesto nije dobro. Ma da, Cuuvija Superman koji skida Milosevica. Dajte, nemojte nas zasmejavati.
Odgovori