Vesti
16. 06. 2015.
Kad penzioner nadmudri ministra
Opozicija je veoma jaka i aktivna, vlast je zbog pritiska javnosti odustala od projekta „Beograd na vodi”, a pitanje je dana kad će vlada Aleksandra Vučića biti srušena. Na ove pogrešne zaključke mogao bi da dođe neko ko se o političkoj sceni Srbije informiše preko komentara na društvenim mrežama ili na sajtovima tabloida.
Evo svežeg primera debate o političkim stavovima premijera Srbije:
„Premijer priča samo istinu, možda vam to smeta, jer ste navikli da vam demokrate pričaju bajke! Kako objašnjavate najniži deficit u poslednjih 10 godina?”
„Tako što je uzeo od penzionera koji izdržavaju decu i unuke. Znači ti podržavaš smanjenje plata penzija, a povećanje poreza, struje i grejanja?”
„Da, ja podržavam sve to, ako je ekonomski opravdano.”
Ovo, dabome, nije rasprava u Skupštini Srbije, već dijalog na internet sajtu jednog tabloida koji su vodili, između ostalih, „Sara”, „Milodarka”, „Ministar” i „Penzioner”. Reč je anonimnim mladim ljudima koje su angažovale političke partije da pišu hvalospeve o lideru vladajuće partije ili da omalovažavaju njegov rad. U javnosti su poznati kao botovi.
Za kreiranje virtuelne političke i društvene stvarnosti zaslužno je 400 ljudi koji preko svojih tviter naloga šalju veliki broj komentara, nastojeći da stvore utisak da ogroman deo javnosti podržava određeni politički kurs. Na društvenim mrežama su aktivni i „Strašno”, „Jova”, „Peja”, „Aleksandar”, „Mačak u čizmama”, „Nikola”, „Marina”, „Nena”, „Mika”, „Maja”… Njih su organizovale tri političke partije: Demokratska stranka – koja ih je uvela u društvene mreže po ugledu na predizborne aktivnosti Baraka Obame, Demokratska stranka Srbije – koja ima dobro organizovano jezgro pristalica i Srpska napredna stranka – koja je postojeći sistem ojačala i omasovila.
Aktivnosti predsednika Tomislava Nikolića za botove ili njihove savetnike u strankama nisu mnogo intrigantni jer iza tekstova posvećenih njegovom radu prosečno ima do 40 komentara. Magnet za „rat” botova je uvek premijer Aleksandar Vučić. Tako je, recimo, njegova poseta Americi na internet poratalima tabloida i jedne televizije zabeležila između 280 i 410 komentara. I uvek su u „igri” tri tabora: oni koji bezrezervno podržavaju sve što kaže lider naprednjaka, oni kojima je za sve kriv, ali i oni zagovaraju desničarske „patriotske” stavove, i oni koji ne propuštaju priliku da konstatuju „da Vučić ide stopama Tadića i da će zemlju rasprodati našim neprijateljima Kirbiju, Bleru i Merkelovoj”. Glavni cilj je da čitaoci komentara, oni koji ne pripadaju nijednoj zaraćenoj strani i ne svrstavaju se do kraja ni uz jedno od ponuđenih mišljenja, poveruju da su se svi obični građani, slični njima već opredelili.
Poznati bloger Istok Pavlović skoro je u autorskom tekstu u „Politici” konstatovao je da je „nezavisni imidž blogera odlična platforma za vrhunsku manipulaciju i spinovanje javnosti, koja je većini ljudi potpuno nevidljiva”. On je naglasio da će čitaoci najlakše poverovati u priču ukoliko je došla od nekog malog i nebitnog blogera, tobožnjeg „čoveka iz naroda”.
I Tatjana Vehovec, direktorka Centra za nove medije „Liber”, slaže se da su kod nas medijski portali i društvene mreže, a posebno tviter, izrazito politički polarizovani, poprište pravog političkog rata koji dovodi u pitanje i slobodu govora.
Ona je međutim uverena da „botovi SNS-a čine najveću organizovanu grupaciju s najčvršće definisanim zadatkom, dok je cela opozicija brojčano veća, ali je izrazito modularna, s nejasnim granicama između određenih političkih opcija” i dodaje da se „ova jasna polarizacija ogleda u tome što se kod onlajn timova SNS-a može lako primetiti koherentnost i izvršavanje određenog, konkretnog zadatka. Kod opozicije granice nisu jasne, jer je njihov generalni zadatak da oponiraju vladajućoj stranci, bez obzira na to čijoj političkoj opciji pripadaju”.
Tatjana Vehovec tvrdi da je ovo zaključila „dubinskim istraživanjem odnosa tviteraša” prema pres-konferencijama koje drži premijer Srbije. Ta onlajn situacija je lakmus za političko raspoloženje učesnika na mrežama, ali je i dobar primer za određivanje toga ko je gde u odnosu na ono što zastupa Aleksandar Vučić kao centralna figura i šta je ko spreman, ili ima zadatak, da objavi da bi svoj odnos potcrtao.
Karakteristika svih „botovskih” strana jeste da su angažovane da omalovažavaju drugu stranu i u tom se ratu ne preza od veoma ozbiljnih uvreda i govora mržnje.
„Botovske strategije se menjaju, u skladu sa spoljašnjim događajima. Ako počne da se priča da botovi SNS-a rade za sendvič, oni će odmah početi to isto da prebacuju, na primer, botovima DS-a. Ako botovi opozicije počnu da ismevaju lapsuse narodnih poslanika vladajuće partije i ministara, odmah započinje botovsko nadograđivanje lapsusa i pripisivanje opoziciji”, kaže Vehovec.
Ona upozorava da najlošija verzija u toj gradaciji nakaradnog diskursa na mrežama jeste da sada svako ko izrazi svoje mišljenje, a nekome se ne dopadne, može biti optužen da je bot. Time se pokušava potpuno obesmisliti ovaj ozbiljan problem i minimalizovati štetočinstvo službenog zastupanja nečijih interesa skrivenog iza anonimnosti koju internet dozvoljava.
Blogerka Dragana Đermanović kaže da je nazvati „botovima” sve ljude koji na internetu zagovaraju određenu temu čini sve korisnike interneta – botovima, što oni nisu. Ona, ipak, priznaje da običan čitalac teško sa strane može utvrditi ko je bot, a ko iznosi svoj stav nezavisno od bilo koje partije.
„Svako ko strastveno zagovara neki stav, kako na temu politike ili neke druge društvene teme, može biti shvaćen kao bot, zbog negativnog imidža i percepcije stvarnih botova. Tačnu informaciju ko je bot mogu da imaju samo mediji gde se ostavljaju komentari, ali mi to ne možemo da znamo. Iako nema nikakve sumnje da su političke stranke angažovale pojedince da bez obzira na svoje lično mišljenje zagovaraju određenu ideju, mislim da većinu ’zagovarača’ čine sasvim obični ljudi koji iznose svoj jasno definisan stav”, kaže Đermanovićeva.
To znači da oni politički stavovi sa kojim se ne slažemo najčešće pripisujemo botovima, dok u onima koji nam politički odgovaraju lako „prepoznajemo” nezavisne, autentične komentatore društvenih prilika.
Tviter batinaši
Centar za nove medije „Liber” otkrio je da neki tviter nalozi u Srbiji pokazuju izuzetnu aktivnost po pitanju neke teme, koja daleko prevazilazi prosečne aktivnosti tviteraša na globalnom nivou. Gotovo polovina tviter korisnika prosečno tvitne pet originalnih statusa u toku celog dana, a svega 16,5 odsto tvitne više od 10 originalnih statusa dnevno.
„Svaka aktivnost veća od tri statusa na jednu istu temu, pokazuje snažan nivo zainteresovanosti, a pet i više – otkriva uposlenog na temi. Ako sada zamislimo da se neko u roku sat vremena na istu temu javi oko 40 puta, tada sa velikom izvesnošću možemo govoriti o zadatku koji se izvršava”, ističe Vehovec.
Neki od tviteraša se ponašaju i kao „batinaši”. Njihov zadatak je da omalovažavaju i vređaju određene javne ličnosti iz grupe političkih protivnika, a posle jedne takve intenzivne kampanje uznemiravanja, neretko menjaju svoj identitet u potpunosti, tako što menjaju ime ili nadimak, profilnu fotografiju i započinju svoj novi život, za neki nov zadatak. U „Liberu” su utvrdili da oko 20 odsto anonimnih tviteraša promeni svoj identitet posle veće kampanje.
Dačić protiv botova
Koliko su botovi uopšte delotvorni u borbi za političku prevlast? Poučno je saznanje da jedino Socijalistička partija Srbije nije angažovala botove da zastupaju njene interese na društvenim mrežama. Uprkos tome što profesionalne pristalice socijalista nisu aktivne na društvenim mrežama, SPS uvek podržava stabilnih 12 do 14 procenata građana.
Mlađi kadrovi u SPS-u su nekoliko puta pitali Ivicu Dačića da li bi partija trebala da angažuje botove, kao što su to uradili SNS, DS i DSS, ali je lider socijalista to odlučno odbio, rekavši da bi to bilo samo gubljenje novca i vremena. Kako saznajemo, Dačić kaže da su komentatori ostrašćeni i da je borba da se utiče na njihove stavove obično gubljenje vremena.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.