Vesti
23. 06. 2015.
Medijima u EU potrebna pomoć Brisela
Evropska unija bi trebalo da pruži podršku razvoju evropskih medija, ali uspeh takvih inicijativa najviše zavisi od samih medijskih grupa, izjavio je osnivač mreže EurAktiv Kristof Leklerk (Cristoph Leclercq).
"Neki sektori poput uglja, čelika, automobila, tekstila i telekomunikacija su u prošlosti takođe transformisani zahvaljujući velikoj evropskoj pomoći. Da li bi četvrti stub demokratije, ali i veliki poslodavac, trebalo da ima manji značaj?", naveo je on u tekstu koji je preneo portal EurAktiv Srbija.
Kako je ocenio osnivač EurAktiva, moguće je nameniti sredstva iz programa Horizont 2020 za inovacije i privući medijske grupe budući da se specifikacije u pozivima za predloge revidiraju svake godine.
"Evropska štampa prolazi kroz duboke promene, što dovodi do nekih nacionalnih uspeha. Ali do sada je samo nekoliko prekograničnih projekata održivo", rekao je Leklerk.
Bilo je oko 20 pokušaja razvoja medija za EU, a većina od njih bila je neuspešna, uključujući projekte britanskog Ekonomista koji je imao dobre finansije i ugled za takav pokušaj, rekao je Leklerk, i dodao da se ni pokušaji institucija EU nisu pokazali uspešni, poput stanice Evropskog parlamenta koja se nije nametnula kao medij i mreža Prešeurop.eu koja je zavisila od pomoći EK i ugašena je.
On je ocenio da bi kreatori politika trebalo da sarađuju sa štampom u Evropi, a ne da izlaze sa sopstvenim kanalima ili da se oslanjaju na društvene medije i dodao je da je dobro što su promocija evropskih politika i medijska politika u nadležnosti različitih evropskih direktorata.
Komentari (2)
ostavi komentar23.06.
2015.
Javna radio-difuzna sluzba EU
Saglasan sa naslovom iz orginalnog teksta "Novinari i izdavači moraju da se ujedine radi stvaranja štampe evrozone" ("Journalists and publishers must unite to create a eurozone press").
OdgovoriI moja malenkost se svojevremeno zalagala i pisala o potrebi osnivanja javne radio-difuzne sluzbe EU (videti tekst dat u Prilogu). Nazalost, bez ikakvog efekta.
Sada je i domacaoj, drzavnoj (javnoj) radio-difuznoj organizaciji "Medjunarodni radio Srbija" potrebna pomoc Vlade Srbije da bi nastavi sa emitovanjem radio programa za inostranstvo.
23.06.
2015.
Javna radio-difuzna sluzba EU
Saglasan sa naslovom iz orginalnog teksta "Novinari i izdavači moraju da se ujedine radi stvaranja štampe evrozone" ("Journalists and publishers must unite to create a eurozone press").
OdgovoriI moja malenkost se svojevremeno zalagala i pisala o potrebi osnivanja javne radio-difuzne sluzbe EU (videti tekst dat u Prilogu). Nazalost, bez ikakvog efekta.
Sada je i domacem Medjunarodnom radiju Srbija potrebna pomoc Vlade Srbije da bi nastavio sa emitovanjem radio programa za inostranstvo.
P r i l o g
POLITIKA (Medju nama)
Beograd, Makedonska 29
Veza: "Bi-Bi-Si napušta Balkan" ("Politika", 27.1.2011)
Postovana redakcijo,
Slicno gore navedenom clanku, u nedeljnom izdanju "Politike" od 16. maja 2010. godine u uvodniku "Nespokojno prizemljenje" u jednom od pasusa citira se hamburski "Spigl": "EU nema ni zajednicki medij, ni jedinstveni nacin komunikacije, ni istinsku demokratiju... dok su clanice, ukljucujuci Nemacku, poslednjih godina sve angazovanije u pravcu ostvarivanja nacionalnih interesa"...Saglasan sam sa misljenjem autora clanka u "Spiglu", narocito sa njegovom konstatacijom da EU nema ni zajednicki medij. Smatram da je EU, odnosno Evropska komisija propustila sansu da, posle slucaja Francuske i Holandije u leto 2005. godine, osnuje sopstvenu terestricku (kratkotalasnu) i satelitsku radio-difuznu sluzbu sa opstim zadatkom da siri evropsku ideju - uverenje da bez obzira na istoriske, kulturne i jezicke razlike, Evropa cini jedinstvenu politicku zajednicu, kao i evropske vrednosti - postovanje ljudskog dostojanstva, demokratije, vladavine prava i postovanje ljudskih prava.
Naime, prema knjizi "Globalni mediji" koju su napisali E. Herman i R. Mekcesni 1997. godine, ova radio-difuzna sluzba imala bi ulogu da pruzi informacije o proslosti i sadasnjosti koje bi pomogle u formiranju zajednicke kulture i sistema vrednosti, tradicije i pogleda na svet, narocito iz Brisela. Ova sluzba imala bi centralnu ulogu u stvaranju javnog mnjenja i demokratskog duha, ukoliko pod demokratskim podrazumevamo da svi ili vecina ljudi moze da bira ili utice na formiranje kljucnih politickih i ekonomskih odluka koje ih se ticu. Ovakav koncept je vazan jer demokratsko drustvo zavisi od dobro informisane javnosti sposobne da napravi politicki izbor. U velikim i slozenijim drustvima ucesce javnosti u politickim procesima ograniceno je i uglavnom se svodi na povremeno izrazavanje stavova, proteste i periodicne izbore, ukljucijuci referendume. Da bi tako slaba participacija bila minimalno delotvorna, neophodno je da ona zna sta se desava i da poznaje opcije koje moze da razmatra i na osnovu kojih moze da deluje. Posto ova sluzba nije osnovana, ljudi su ostali neuki i neobavesteni, izolovani i depoitizovani, demagogija cveta, a uska elita lako preuzima i zadrzava kontrolu nad svim faktorima odlucivanja o najznacajnijim politickim pitanjima koja se odnose na EU.
U doba svetske finansijske i ekonomske krize i nastavka polemike o karakteru i buducnosti evropskog politickog eksperimenta, kampanji evroskeptika trebalo je parirati kampanjom evroentuzijasta. Radi toga su evroentuzijasti u aparatu EU trebalo da preduzmu niz mera kojima bi se evropskim narodima objasnile ideje i vrednosti koje leze u osnovi preobimnog Lisabonskog ugovora. Jedna od tih mera trebalo je da bude i osnivanje javne radio-difuzne sluzbe EU po ugledu na BBC, RFI, DW i druge slicne radio-difuzne organizacije njenih drzava clanica, koje su iz nejasnih razloga jedna za drugom napustile Srbiju i Balkan.
Iskreno,
Dejan Popovic
Beograd, 27. januar 2011.