Vesti
17. 07. 2015.
Radovi sa skupa o srpskom jeziku objavljeni u "Uzdanici"
Časopis za jezik, književnost i pedagoške nauke "Uzdanica", broj za prvo polugodište 2015. posvećen radovima sa prošlogodišnjeg naučnog skupa "Identiteti srpskog jezika i kulture" predstavljen je danas u Srpskoj književnoj zadruzi.
Naučnu konferenciju je organizovao Odbor za srpski jezik SKZ sa Fakultetom pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, a urednik ovog zbornika bio je glavni urednik "Uzdanice" prof. dr Tiodor Rosić.
Razgovor je privukao izuzetno veliki broj filologa, sociologa i sve kojima je na duši odbrana srpkoj jezika, ćirilice i srpske kulture u celini potrrajao je, a vodio ga je predsednik Odbora za srpski jezik SKZ prof. dr Miloš Kovačević.
Umesto uvodnog izlaganja glumac Srba Milin pročitao je pesmu Jovana Jovanovića Zmaja, jednog od osnivača SKZ, posvećenu srpskom jeziku u kojoj je pre više od jednog veka upozoravao Srbe da ga čuvaju i neguju i da ga koriste kao i naše pismo ćirilicu ma gde živeli.
Kovačević je sa žaljenjem konstatovao da se ništa nije promenilo na bolje otkako je Odbor osnovan 2006. iako je, svih ovih godina održavao sastanke na kojima je upozoravao na ugroženost pisma i jezika.
Uprkos naučnim argumentima, od srpskog jezika su se "otcepili" hrvatski, bošnjački, crnogorski, konstatovao je on i dodao da Srpska akademija nauka i umetnosti istrajava da i dalje štampa Rečnik srpsko-hrvatskog jezika.
Srpski lektorati se po svetu ukidaju, a od Srbije se traži da uvede sudske prevodioce za bošnjački iako ne postoje još ni sertifikati za ovu vrstu tumača.
Kovačević je upozorio da se i u oblasti nacionlane filologije sluša reč političara, a ne naučnika a jezik je najači elemenat nacionalnogm identiteta i bez jezičkog jedinstva nema ni državnog.
On je pozvao ne samo stručnjake već i laike da pročitaju samo zaključke sa prošlogodišnje naučne konferencije na kojoj je učestvovalo 17 vodećih stručnjaka iz Srbije, Crne Gore i Republike Srpske.
Prema rečima Kovačevića, srpske vlasti bi trebalo da samo poštuju ono što primenjuju sve zemlje EU kada je reč o nacionalnom jeziku i da se pridržavaju povelje o jeziku koja je doneta u Strazburu 1992 godine. Taj zahterv, kazao je on dolazi u "pet do 12" jer bilo bi apsurdno da nas neki birokrata iz Brisela upozori da ne možemo postati članica EU ako ne primenjujemo propise o jaziku i pismu koji su ozvaničeni našim ustavom.
Pitanje nacionlanog identiteta je stalno prisutno kao političko pitanje, a jezik je u samom njegovom centru, upozorio je Kovačević i zamerio vlastima da jos nemamo dugoročnu srpsku kulturnu politiku.
"Dve naučne ustanove kojima je na duši položaj srpskog jezika i kulture Matica srpska i SKZ deluju kao da su na neprijateljskoj teritoriji, a ne u srcu srpske zemlje" konstatovao je on i zatražio političku podršku za zaštitu jezika i pisma.
Dr Rosić, urednik zbornika je istakao da je 15 štampanih radova sagledavala filološke i kulturološke probleme iz raznih uglova, ali sva pitanja kojima su se bavili imaju nacionalni, fundamentalni strateški značaj jer jezik je onaj stožer oko koga treba da se okupi cela srpska kultura bez obzira što Srba ima sve više izvan granica Srbije.
Svi prisutni članovi Odbora i autori objavljenih radova su potvrdili da nastavljaju da vode borbu za srpski jezik i ćirilicu i naveli su niz primera u drugim zemljama da oni koji žele da se zaposle u državnim službama moraju da dokažu znanje zvaničnog državnog jezika i pisma.
Dr Brborić je kazao da su svi problemi na polju pisma i jezika identifikovani da su stručnjaci ponudili i rešenja, ali dva resorna ministarstva, kulture i prosvete, uopšte se na bave njima.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.