Vesti
08. 09. 2015.
Slika i reč
Došlo vreme da se složim sa Ljiljom Smajlovićkom, pa čak i da joj dam podršku, valjda neće zakerati što je podrška štampana latinicom.
Šta me je navelo na tako radikalan potez? Jedna slika, eto šta! Slika naime tela utopljenog dečaka-izbeglice koje su talasi izbacili na neko tursko žalo. Glodurka, dakle, pre neki dan objavila potresnu fotografiju i to je momentalno (i predvidivo) izazvalo konsternaciju i moralnu paniku u redovima ovdašnjih tankoćutnika. Znate već kako to ide!
Ju, ju, ju! Pa zašto? Pa s kojim pravom? Pa kako? Pa je li to u redu? Porodična novina! To čitaju i deca! I pročaja...
Fotografija je vaistinu žestoko uznemirujuća. Kad je pogleda, čoveku naprosto dođe - kako je to u „Jutarnjem listu“ napisao Miljenko Jergović - da uđe u tu fotografiju i da, ako i nije u stanju da ga oživi, dečaka bar okrene na leđa i da mu bar lice izvadi iz peska u koji je zariveno.
Bez obzira na sve, takve fotografije treba objavljivati. Samo su takve fotografije u stanju da makar privremeno prodrmaju uspavane savesti. Zapadna civilizacija ovakva kakva je očigledno na umoru i ta bolest nije od juče, suptilniji duhovi - Panovićev i moj uzor Špengler, recimo dijagnostifikovali su je još na početku prošlog veka.
Dijagnostikovali su je - istina sa izvesnim zakašnjenjem - i ovdašnji teoretičari jurodivosti, pa su, neprejebivi kakvi su, došli na ideju da se ograde od „trulog zapada“.
Ko biva - mi smo pravoslavci, ex oriente lux, nemamo mi ništa sa tom truleži, mi smo gostoljubivi i imamo dušu. Stvar, međutim, ne stoji tako. Mi smo deo - umal po inerciji ne rekoh neotuđivi - te civilizacije, kao što su njen deo i narodi iz kojih pristižu reke izbeglica. Judaizam, hrišćanstvo, islam, katolicizam, pravoslavlje, protestantizam - to su, da kažemo, porodične svađe. Imam li dokaza? Imam.
Judeohrišćanski svet (sa svim pomenutim nacionalnim personama dramatis) je u stanju žestokog rasula, dočim se dalekoistočne civilizacije solidno drže. Koliko je to moguće na ovom guravom svetu. Nije takozvani Zapad bez greha u tom zamešateljstvu. Uopšte nije. Daleko od toga. Tu su se, na Zapadu, tamo negde početkom XIX veka, začele deluzije zapadne veličine, zapadne civilizovanosti i zapadne superiornosti i tu se, na zapadu, na bliskoistočne i balkanske zemlje počelo gledati kao na izvore jeftine nafte i jeftine radne snage.
Mnoga zla bliskoistočnih i balkanskih zemalja potiču od predrasuda koje je tim zemljama (i narodima) zapad nametnuo milom ili silom.
I - kao u poslovici - krčag je išao na vodu dok se nije razbio, a iz krčaga su pokuljale reke izbeglica koje hrle gde - na zapad. Ako se Zapad prene iz sebičnosti i letargije, možda se dogodi čudo, pa se svi džumle prenemo iz civilizacijske kliničke smrti. U suprotnom, zna se - flašica vode i kožne gaće.
Komentari (1)
ostavi komentar08.09.
2015.
nesko@gmail.com
Priča o fotografiji počinje da ide na živce. Potpuno je jasno da je njeno objavljivanje u medijima podobno za informativno-propagandne i druge interese "naših stranih prijatelja". Svako drugo objašnjenje je čisto bacanje prašine u oči i ono se može raditi na bezbroj načina.
Odgovori