Vesti
21. 09. 2015.
Projektno finansiranje medija - realnost sa još mnogo pitanja
Do kraja avgusta, 84 lokalne samoupravne raspisale konkurs za projektno finansiranje medija po novim pravilima, dok 60 opština i gradova to još nije učinilo.
Država se nepovratno povlači iz vlasništva nad medijima na svim nivoima, u skladu sa Zakonom o javnom informisanju, čime prestaje i njena direktna kontrola nad uređivačkom politikom, ali u praktičnoj primeni paragrafa još ima mnogo nepoznanica, nejasnoća i nedoumica.
To je suština diskusija na savetovanju „Javni interes za građane i medije i novi način finansiranja medijskih sadržaja“ koje održano 17. septembra u Centru Sava.
Skup kojem je prisustvovalo više od 120 predstavnika opština i gradova su organizovali Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) i Misija OEBS-a, u saradnji sa Delegacijom EU, Ministarstvom kulture i informisanja, Fondacijom za otvoreno društvo i Nezavisnim udruženjem novinara Srbije.
U službi poreskih obveznika
Novi medijski model predviđa, kako je naglašeno na seminaru, da lokalne samouprave više neće izdvajati novac iz budžeta za finansiranje rada lokalnih medija i da će ubuduće svoju obavezu i odgovornost za informisanje građana ispunjavati kroz sufinansiranje medijskih projekata od javnog interesa.
A koji će to projekti biti, određivaće nezavisne komisije sastavljene od predstavnika profesionalnih novinarskih i medijskih udruženja, medijskih eksperata i predstavnika civilnog društva.
Na taj način trebalo bi da se ostvaruje obaveza lokalne samouprave da izdvaja deo novca poreskih obveznika za javno informisanje, ali bez direktnog uticaja na novinare i medijske sadržaje.
Učesnici seminara su se složili da ova godina predstavlja „nultu“ , „prelaznu“ ili „tranzicionu“ godinu u primeni novog načina finasiranja medijskih sadržaja, budući da državno finansiranje još nije potpuno okončano, a da je projektno sufinansiranje tek započelo.
U tom smislu, predstavnici lokalnih samouprava su istakli da očekuju odgovore na brojna pitanja kako bi mogli da se mnogo bolje pripreme za sledeću godinu i izbegnu neke od grešaka koje su primećene u početnoj fazi.
Novinarska i medijska udruženja u tom smislu daju svoj doprinos kroz stalni monitoring i analizu početnih iskustava.
Činjenica je da je 2015. godina u stručnoj javnosti već nazvana prelaznom ili eksperimentalnom godinom za sprovođenje novih medijskih zakona i da su se očekivali pojedini problemi i propusti, iako je novim setom zakona, pre svega o javnom informisanju, ova sfera u dobroj meri uređena, rekao je predsednik NUNS-a Vukašin Obradović.
Veliki izazov za lokalne samouprave
Prema oceni predsednika SKGO Zorana Perišića, lokalne samouprave odavno nisu bile suočene sa ovako kompleksnom temom kao što je sufinasiranje medija i razumljivo je da u ovoj fazi ima nejasnoća, pa i grešaka.
On je istakao, međutim, da je pravovremeno i kvalitetno informisanje građana obaveza novinara i medija, ali i lokalne samouprave.
Lokalne samouprave više neće finansirati medije, nego samo određene medijske sadržaje od javnog interesa, naglasio je Perišić.
Državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Saša Mirković pozdravio je napore lokalnih samouprava i novinarskih i medijskih udruženja na sprovođenju novih zakonskih rešenja.
On je istakao da su do kraja avgusta 84 lokalne samoupravne raspisale konkurs za projektno finansiranje medija po novim pravilima, dok približno 60 opština i gradova to još nije učinilo, između ostalog i zato što za 28 lokalnih i regionalnih državnih medija još nije okončan proces privatizacije.
Neke opštine, prema rečima Mirkovića, konkurse nisu raspisale zbog siromaštva ili zato što nemaju lokalne medije.
Govoreći o privatizaciji medija, Mirković je saopštio da je prvi krug privatizacije doneo nove vlasnike u 22 medijske kuće, a da je raspisan drugi krug za preostale državne medije koji treba da bude okončan do 31. oktobra.
Tokom diskusije naglašeno je da je u sprovođenju novih zakonskih odredbi neophodno uspostaviti jasne mehanizme koji će garantovati transparentnost i izbegavanje bilo kakvih zloupotreba.
To će, kako je ocenjeno, biti jedan od najvećih izazova.
Vesna Jokanović iz Ministarstva kulture i informisanja predočila je, recimo, da Zakon o javnom informisanju nije predvideo nikakve sankcije u slučaju da lokalna smaouprava ne raspiše konkurs za sufinansiranje projekat u oblasti javnog informisanja.
Za neposlušne, ipak, postoje sankcije
Odgovarajući na pitanje šta je predviđeno u slučaju da neka lokalna vlast ne ispoštuje Zakon o javnom informisanju, Jokanović je ukazala da „postoji mogućnost“ da Ministarstvo finansija, na zahtev Ministarstva kulture i informisanja, obustavi novčane transfere toj lokalnoj samoupravi, što se do danas nije dogodilo.
Šef Misije OEBS u Srbiji Peter Burkhard istakao je na skupu da sistem projektnog finansiranja medija ne sme da promoviše interese političkih, ekonomskih i bilo kojih drugih interesnih grupa koje teže da utiču na nezavisnost uređivačke politike.
Ovaj sistem treba da doprinese da se uslovi na medijskom tržištu stabilizuju, a novac građana troši u cilju javnog informisanja, naglasio je Burkhard.
Burkhard je rekao i da nezavisne institucije još upozoravaju na nastavak zabrinjavajućih trendova u društvu, kada je reč o mediima, i dodao da je neophodno trajno raditi na očuvanju medijskog pluralizma i lokalnog informisanja širom Srbije.
Ukazujući na značaj podrške lokalnim medijima, on je upozorio da je medijima na jezicima nacionalnih manjina ponekad otežan opstanak na tržištu, ali da pravo manjina da se informišu na svojim jezicima mora biti poštovano.
Predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija Zoran Sekulić posebno je ukazao da bi bilo neophodno da se za iduću godinu tačno zna sa kolikim budžetom se raspolaže za projektno finansiranje na svim nivoima vlasti.
Tu je posebno važna uloga Ministarstva državne uprave i lokalne samuprave koje bi trebalo da propiše ista ili približna pravila igre za sve lokalne samouprave u postupku projektnog finansiranja, smatra Sekulić.
Favorizovanje medija remeti konkurenciju
Predsednik IO Nezavisnog društva novinara Vojvodine Nedim Sejdinović istakao je da je na novinarskim i medijskim udruženjima velika odgovornost da na pravi način ukažu svim lokalnim samoupravama na činjenicu da novcem iz budžeta više ne može da se finansira promovisanje rada lokalnih političkih aktera.
Kad razgovarate sa predstavnicima lokalnih samouprava o javnom interesu i objasnite im da nije cilj da se oni reklamiraju i samo prenose servisne informacije, oni misle da se šalite, naveo je Sejdinović.
Savetnica Odeljenja Ministarstva finansija za kontrolu državne pomoći Irena Marković podsetila je na zakonski stav da da svako davanje sredstava iz budžeta može da naruši konkurenciju na tržištu.
Konkurencija na medijskom tržištu automatski se remeti ukoliko se favorizuje neka medijska kuća, odnosno ako se selektivno dodeljuju sredstva određenim medijskim kućama.
Isto tako, Zakon o kontroli državne pomoći ne pravi razliku između toga ko je vlasnik i kakav je način osnivanja nekog privrednog subjekta, objasnila je Marković.
Učesnici savetovanja su se saglasili da je uprkos brojnim teškoćama i greškama, uvođenjem projektnog finansiranja medija načinjen ogroman napredak u sistemu javnog finansiranja koji bi trebalo da unapredi kvalitet informisanja i eliminiše razne zloupotrebe i manipulacije u cilju promovisanja partikularnih političkih i ekonomskih interesa na uštrb javnog društvenog interesa.
Komentari (1)
ostavi komentar23.09.
2015.
još mnogo pitanja
Kao predstavnik jedne male opštine i učesnik pomenutog savetovanja, pitam, zašto nema odgovora na konkretna pitanja koja su postavili predstavnici pojedinih opština? Zašto su pojedini mediji preneli samo stavove panelista, a ne i ova pitanja. Zar nije osnovno pravilo čuti mišljenje obeju strana. Evo vam prvog dokaza kako sami novinari jednostrano obaveštavaju javnost.
OdgovoriKo će u malim opštinama, koje nemaju lokalne medije, izveštavati o svakodnevnim dogadjajima, ako se novac podeli projektnim sadržajima, odnosno aplikantima iz drugih opština i gradova, ukoliko imaju dobre projekte. U mojoj opštini, koja se držala zakonskih odredbi i poštovala stav nezavisne komisije, projekti su bili očajni. Naučite lokalne novinare i urednike da pišu projekte. Ali, gospodo to košta, a vlasnici lokalnih medija neće plaćati seminare. I još nešto, oni novac traže uglavnom da pokriju plate zaposlenih, ne vodeći računa o održivosti ponudjenog projekta. A tek članovi komisije iz vaših udruženja!!! Nisu li to na ovaj način širom otvorena vrata korupciji, upravo za vaše eksperte. Jasno je da će uvek krivica biti svaljivana na lokalne samouprave, ali malo objektivnosti i vama neće smetati. Valja bolje definisati Pravilnik, usvojiti podzakonska akta i urediti bolje oblast informisanja. U suprotnom, država izlazi iz meedija, ali ulaze interesne grupe, lokalni moćnici, predstavnici vlasti koji imaju svoje televizije, naravno pod drugim imenom i prezimenom, potplaćuju članove komisije i stvara se, umesto reda, potpuni medijski haos.