Vesti
01. 10. 2015.
Mediji najčešće pišu o starijima kada su tema crne hronike
Većina medija nema svest o tome da u Srbiji živi 1.220.000 stanovnika starijih od 65 godina, što je 17 odsto populacije o kojoj društvo mora da vodi posebnu brigu, smatra Nino Brajović, generalni sekretar UNS.
Kako kaže, za tabloide stariji su najčešće tema kada su žrtve nasilja, kada stradaju usled zime, nemaštine, retko bolesti, odnosno kad su tema crne hronike, a problemi starenja i starijih nedovoljno su u fokusu medija.
Tabloidi koji dominiraju u ukupnom tiražu štampanih medija najče šće nemaju profesionalan odnos prema starijima. U
elektronskim medijima se profesionalnije obrađuju teme koje se odnose na stariju populaciju, ali se i u njima retko govori o starenju stanovništva i položaju starijih osoba kao jednom od najve ćih izazova 21. veka, ukazuje on.
Brajović navodi da se ne može reći da su mediji gluvi i nemi prema ugroženosti starije populacije ali u njima po pravilu nedostaje sistematičnost i kontinuitet u obrađivanju tema o problemima starijih osoba. Bez takvog pristupa medija ne može se u društvu stvoriti povoljna atmosfera za rešavanje problema trećeg doba, podseća generalni sekretar UNS.
Kako ističe, mediji treba da rade u interesu javnosti. Često postoje dileme da li je nešto u javnom interesu ili ne.
Međutim, kada je u pitanju populaciono starenje, a samim tim i problemi starijih, Brajović smatra, da ne bi trebalo da ima dileme da mediji treba da budu aktivniji u promociji kvaliteta života i aktivnog starenja kao izazova za srpsko društvo i kulturu.
To upravo znači da mediji treba da budu mesto dijaloga o moguć nostima i načinu rešavanja problema starijih, zaključuje on.
Prema rečima novinarke i TV kritičarke, Branke Otašević, medijsko bavljenje starijim ljudima nije dovoljno, između ostalog i zbog, kako ka že, sledeće dve činjenice: „njih je sve više u ukupnoj populaciji, a istovremeno oni su i među najvernijim korisnicima tradicionalnih medija, naročito televizije".
Njihova slika u medijima prilično je jednoobrazna, stereotipna to su oni što samo iščekuju penzije, sede u čekaonicama domova zdravlja, igraju šah po parkovima... I marketinške agencije i autori reklama tako ih tretiraju: Mira (Banjac) šalje pozdrave iz banje, Bata (Živojinović) preporučuje lek za prostatu... Život starijih je i kompletniji i kompleksniji, pogotovo ako se uzme produžetak životnog veka, pa se može govoriti i o ''četvrtom'' a ne samo o ''tre ćem dobu'', navodi za Danas Otašević.
Ona ističe, da se starima mediji bave onoliko profesionalno koliko su profesionalni uopšte, shodno svom profilu, stepenu analitičnosti, sklonosti ka senzacionalizmu u celini svoje uređivačke politike.
Retko ko se odlučuje da im posveti poseban prostor, shodno njihovim potrebama i interesovanjima, a da to ne izgleda kao guranje u ''starački geto''. Uvek je potrebno malo više pažnje i obzira kad se govori o ''staricama'', ''starcima'' čim se pređe 65! Da nije pomalo uvredljivo, a ne samo netačno, primećuje naša sagovornica i dodaje da bi trebalo praviti razliku između ukazivanja na objektivnu ranjivost starijih ( u tom smislu mogu se vući neke paralele s tretiranjem dece kao ranjive društvene grupe), ali da nije dobro insistirati samo na njihovoj nemoći, usamljenosti, odbačenosti jer se time dodano jačaju predrasude i podstiču negativni stereotipi.
Mediji svakako, shodno svom uticaju, mogu i da istaknu probleme i da pomognu da se oni rešavaju. Jedan od dobrih nedavnih primera je u vezi sa kontrolom i sređivanjem stanja u domovima za stare. Uvek se, medijskim sredstvima, može vršiti pritisak na vlasti, ali bi valjalo više podsticati i podržavati inicijative i zalaganje starih kao građana, pojedinačno, recimo kao poslanika ili predstavnika nekih institucija, pa raznih saveza, udruženja, klubova. Da im se, dakle pomogne da se sami više bore za svoja prava. Nisu, naravno, na odmet ni medijske kampanje da bi se, kako se to kaže, „senzibilisala javnost". Ali ipak ne pod sloganom: „Stari nisu stvari", objašnjava Otašević.
Direktorka Gerontološkog centra Beograd Suzana Mišić takođe smatra da su stariji ljudi tema u medijima uglavnom kada se dese neki nemili događaji a da javnost ostaje uskraćena za sve one „lepe životne priče i stvaralaštva koje generacija trećeg doba ima".
Mi se sada borimo za generaciju četvrtog doba da uspostavimo jedan sistem u kome će ljudu preko 80 godina se dobro osećati u svojoj koži, da se ne stide što su dostigli te godine, jer to je za poštovanje a ne za izbegavanje. Doživotno učenje je moto pod kojima cela Evropa brine o svojim starijima i mi se trudimo da pratimo te tokove.
Zato mislim da je uloga medija jako važna u promovisanju pozitivne slike o starosti i starenju, kao i mogućnostima koje sve domovi za smeštaj starijih lica pružaju a o kojima javnost ne zna kaže za naš list direktorka najvećeg doma za starije u Srbiji.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.