Vesti
16. 12. 2015.
Šarmiranje i šamaranje u kulturi
Kada je u avgustu 2013. godine Ivan Tasovac postao ministar za kulturu, osim ogromne podrške javnosti, imao je i podršku unutar Vlade.
Na sednici Odbora za kulturu Skupštine Srbije na kojoj je razmatran budžet za 2014. godinu, predstavnici Ministarstva finansija izjavili su da je ličnim šarmom Tasovac uspeo da obezbedi dodatna sredstva za kulturu.
Upravo od 2014. godine u budžetu ovog ministarstva nalaze se i pare namenjene javnim medijskim servisima (RTS i RTV), kao i drugim vidovima informisanja, što je bilo više od polovine tog budžeta.
U ovom tekstu biće reći o sredstvima namenjenim kulturi, računajući tu i troškove samog Ministarstva.
U tu 2014. ušli smo sa optimizmom koji je ulivao novi ministar i sa pristojnim parama za kulturu koje su tada iznosile preko osam milijardi dinara, odnosno nešto manje od 0,9 odsto ukupnog budžeta Republike, dakle na pragu onog sanjanog: jedan odsto za kulturu.
Optimizam, kao i podrška Tasovcu, polako su se topili i u javnosti, a izgleda i u Vladi.
Ono šarmiranje na početku mandata trajalo je do prvog rebalansa za 2014. godinu.
Po tom rebalansu ovaj resor dobio je više para, ali su se one „ulile“ u informisanje, čak se i od kulture uštinulo, pa je za kulturu ostalo oko 7,5 milijardi.
Nešto malo manje bilo je u 2015. godini.
To smanjivanje postaje ozbiljno u 2016. godini.
Tako od željenih jedan odsto kultura pada na 0,69 odsto.
U 2016. godini smanjuju se sredstva za investicije u Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, sredstva za projekte iz oblasti kulturnog nasleđa, (pobedili smo u Unesku i dovoljno), plate i još neke stavke.
Povećava se iznos za programe ustanova savremenog stvaralaštva, pretpostavljam da bi se koliko-toliko Filmskom centru nadoknadio prihod koji se za film obezbeđivao od RATEL-a i REM-a, a ukinut donošenjem medijskih zakona.
Sredstva za investicije u muzeje su sa razlogom smanjena, jer se i ne troše kako je planirano.
U ovoj godini ostalo je neiskorišćeno više od 1,4 milijarde dinara. (Od MSU 975 miliona, od Narodnog više od 450 miliona).
Zabluda je daje osnovni razlog što se ovi muzeji ne završavaju nedostatak para.
Za ove rekonstrukcije su u svim godišnjim budžetima bila planirana značajna sredstva.
Tasovac je ove godine u svom marketinškom nadahnuću postavio satove i odredio datume, časove i minute otvaranja muzeja.
Onda se desila havarija sa Muzejom savremene i javnost je bar donekle mogla da shvati da su neorganizovanost, mešetarenje, brijanje, a ne nedostatak para, glavni razlog što su muzeji i dalje zatvoreni.
Tasovac je preuzeo „komandnu odgovornost“ za MSU, ali je suštinsku prebacio na direktora Jovana Despotovića.
Despotović je smenjen, a Tasovac je pohvalio rukovodstvo Narodnog muzeja koje odgovorno i u skladu sa planovima (i satovima) radi na rekonstrukciji.
Sat na Narodnom muzeju treba da se zaustavi 10. maja 2016. godine, tj. muzej treba da bude otvoren.
A prema onome što piše u budžetu, otvaranja Narodnog muzeja neće biti. Bar ne tada.
Za Narodni muzej u 2015. bilo je planirano da se uloži preko 640 miliona dinara.
Očigledno da radovi nisu izvršeni, jer je dosad potrošeno nešto preko 150.
U budžetu za 2016. za rekonstrukciju Narodnog muzeja izdvojeno je 300 miliona, ali se zato u 2017. godini planira više od milijardu dinara.
Znači, najobimniji radovi u 2017!
Nema šanse ni da se u toj godini izvedu radovi vredni milijardu dinara.
Na veliku žalost i sramotu svih nas, mogu da se kladim da će se u sledećem budžetu pojaviti 2018. godina i pare za rekonstrukciju Narodnog muzeja.
Realističnije deluje plan za Muzej savremene umetnosti: 500 miliona dinara u 2016. i još 472 miliona u 2017. godini.
Moglo bi da se završi, ako opet ne bude nekakvog džapanja oko izbora izvođača radova.
I kad smo već kod tih nezavršenih poslova, pitanje je šta bi sa tih milijardu i četiri stotine miliona dinara koje su bile planirane za muzeje, a nisu potrošene.
Nema rebalansa, „prvi put u istoriji“. Naredio premijer!
A gde su te pare? Kud su se one bez izvršenog rebalansa denule? Diskreciono raspoređene za druge namene? Kako bez zakona?
Rekoše povodom gašenja Tanjuga i premijer i Tasovac: „Zakon je isti za sve i mora striktno da se poštuje“.
Ako Vučić ne odluči drugačije.
A odlučio je da se ne poštuju medijski zakoni i medijska strategija i ponovo se u budžet vraćaju javni servisi i to sa četiri milijarde dinara.
Da ne bi građani plaćali pretplatu. Pa čije su ovo pare u budžetu? Uštedelo se na platama i penzijama.
Kad su plate u pitanju, kulturi je udaren šamar, tek da zaboli i ponizi.
Pare su tu nebitne, tj. sitne.
U Zakonu o budžetskom sistemu predviđena su povećanja zaposlenima i u školstvu i u zdravstvu, socijalnoj zaštiti, policiji.
Samo kulture nema.
To smo već znali, jer je i ovaj zakon po principu :“ja dam, ja ne dam“ onomad izdiktirao Vučić.
Može poneka crkavica i penzionerima, nekima i jednokratna pomoć.
Za kulturu ništa!
Kad su se smanjivale plate, zaposleni u kulturi bili su „ravnopravni, tj. i njima su smanjene plate 10 odsto.
Kad se plate povećavaju, zaposleni u kulturi više nisu „ravnopravni, za njih nema povećanja, njih premijer ne zarezuje ni dva posto.
Nije ih ni pomenuo, ionako ga neki nerviraju izjavama, tvitovima i ostalim uticajima.
Mada, ti što javno pričaju uglavnom su slobodni umetnici.
Zaposleni uglavnom ćute, jer - biće novih otpuštanja. Oglasio se samo Samostalni sindikat.
Kada bi zaposleni u kulturi dobili povećanje od tri odsto, kao npr. socijalna zaštita, za republičke ustanove bilo bi potrebno oko 56 miliona dinara na godišnjem nivou. (Za lokalne to bi bio simboličan izdatak.)
I sad neka vlast kaže da nema. Kako ima četiri milijarde za televizije?
A Tasovac?
Čovek koji je kao direktor „Beogradske filharmonije" pravio performanse: „Sviramo po svadbama i sahranama da bi pristojno zaradilo uspeo je za dve godine da iznos za plate smanji za oko 400 miliona. Sada kad svi dobijaju neko sitno povećanje, samo kultura ništa, šta on radi? Ćuti! Nekad je bio pijanista. Da li sada sa zanosom u bunilu svira „Rekvijem za srpsku kulturu? Odsviraćeš ga, majstore! I - šta ćemo posle?
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.