Vesti
12. 01. 2016.
Kako sprečiti da se ponovi bacanje arhive Studija B
Šta se dešava i šta će se dešavati s arhivskom građom više od 30 medija koji su tokom prošle godine iz državnih prešli u privatne ruke?
Set medijskih zakona to pitanje nije definisao, niti ga definišu zakoni drugih zemalja u tranziciji. No, razlika je u tome što se u drugim zemljama nije događalo da deo medijske arhive završi na deponiji.
Od 73 medija koliko ih ušlo u proces privatizaicje, 34 dobila su nove vlasnike. Nisu svi ti mediji imali veliku arhivu, neki je nisu ni imali, ali među njima ima i onih čija se arhiva s pravom tretira kao kulturno blago. Blago ili ne - tek zaštita toga nije predviđena medijskim zakonima.
Možda je napravljen propust, kaže profesor Fakulteta političkih nauka Rade Veljanovski koji je bio član prve radne grupe za izradu medijskih zakona, ali ni druga grupa, koja je sastavila konačne tekstove zakona, se nije bavila tom tematikom.
Ako neko postaje vlasnik medija koji su nekada bili u državnim rukama to znači da on kupuje sve što u tom mediju postoji i da mora da bude svestan vrednosti onoga što kupuje. Zato to i nije zakonski tretirano, zato što je van pameti da će neko upropastiti, baciti nešto što ima svoju vrednost, jer svaka arhiva ima svoju vrednost“, kaže Veljanovski
Pošli su, ispostavlja se, od pogrešne pretpostavke pa su vinil-ploče Studija B završile na deponiji.
Taj slučaj pokrenuo je pitanje sudbine arhivske građe medija koji su privatizovani. Da li se za nju ikada interesovalo resorno ministarstvo. „Naravno“, odgovara ministar, „što smo i pokazali prilikom kompletnog obezbeđivanja arhivske građe Tanjuga, kao što je obezbeđena arhivska građa i u svim drugim institucijama kulture“, kaže Ivan Tasovac.
No, Tanjug je samo jedan od medija i to onaj zbog kog je donet poseban zakon. Sudbina ostalih zapečaćena je Zakonom o javnom informisanju i Zakonom o elektronskim medijima.
„Može to sada da nas pouči da možda ipak zakonski treba predvideti šta s time da se radi, ali nažalost, za ovaj krug vlasničke transformacije, izgleda da je malo kasno“, dodaje Veljanovski.
Za neki drugi krug možda bi, smatra Veljanovski, trebalo razmisliti o nekim izmenama i dopunama, da postojeći Zakon ne bi još nečiju arhivu oterao na smetlište.
Komentari (1)
ostavi komentar14.01.
2016.
Вељановски комуниста
Вељновски опет лупа као отворен прозор. Какви нови кругови, па ваљда је завршена његова приватизација. Упропастио је медије вечити експерт. Комунистички секретар, извештач са комунистичких партијских скупова је сада водећи представник капитализма. О ЈАДНА СРБИЈО СА ОВАКВИМ ЕКСПЕРТИМА ... Магистрирао у шестој деценији а сада глуми неког стручњака ...
Odgovori