Vesti
21. 01. 2016.
Mario Leone Bralić
Upravo izašla iz štampe knjiga “My shadows” (“Moje senke”), posvećena savremenicima i saputnicima poznatog fotografa.
Već na početku svog fotografskog puta, dugog preko četrdeset godina, Mario Leone Bralić, kome je Leone sastavni deo imena, a ne nadimak, doživljava slavu, koju retko ko postigne za ceo život, a koja i danas traje. Pročuo se kao modni fotograf. Bez njegovih fotografija objavljenih u najreprezentativnijim i najskupljim katalozima i modnim revijama, modni predmeti tada čuvenih kreatora, kao što su bili Mirjana Marić i Gorica Popesku i velikih modnih kuća kao što su bile Jugoeksport, Svilanit, Beti Metlika, Woolmark, Moda – Veliko Gradište, Astibo, Yumko, Mona, i druge, ne bi se tako uspešno prodavali. A u to vreme takmaci su mu bili stariji fotografi koji su već zauzeli jake pozicije, kao npr. Mića Nikolić, Belmondo, i dr.
Bilo je to vreme velikih karijera u oblasti mode, pozorišta, filma, ali i fotografije. Ko nije sanjao da fotografiše jednu Ljiljanu Ticu, Ivanku Dvojaković, Vanju Govorko, Mimu Ražnjatović, Irenu Mišović, Vesnu Ristić, Svetlanu Jovanović-Cecu, Biljanu Pelević, Aleksandru Guzinu, Aleksandru Kosanović, Jasnu Ukić, ili Anu Sofrenović, Mariju Tasovac i Olju Ivanjicki?
Fotografije koje su punile naslovne stranice štampanih medija i od njih činile zvezde, bile su u velikom delu zasluga onda mladog Marija Bralića.
I dok je njegova profesionalna karijera išla sigurnom uzlaznom putanjom, Mario je, neopterećen zadatim temama koje su diktirali posao i zahtevni poručioci, nalazio vremena da slika i za svoju dušu. Činio je to godinama, a mali deo toga sažeo je u veliku knjigu fotografija pod nazivom “Moje senke”, koju je upravo izdao na prelasku iz 2015. u 2016. godinu. U njoj su analogne fotografije koje šira publika nije imala prilike da vidi.
“Ceo moj život tragam za svetlošću. Pronalazio sam je i pokušavao da je sačuvam, ali ono što me je vodilo ka toj svetlosti su bile moje skrivene senke”, kaže autor.
Knjiga koja je pred nama ostavlja jak utisak, ne samo zbog kvalitetnih fotografija koje nam otkrivaju poseban osećaj za lepo ovog autora, već i zbog visokog nivoa štampe crnobelih fotografija, snimljenih na filmu u poslednje četiri decenije.
U njoj dominiraju ženski aktovi foto modela, manekenki i glumica, snimljenih u prirodnom okruženju ili studiju, i sa nekoliko muških figura. Drugu celinu čine portreti autorovih prijatelja pisaca, pesnika, slikara, glumica i manekenki, a treću lirski morski pejzaži i detalji cvetova. Ceo opus predstavljen u knjizi posvećen je ljubavi kao osnovnoj temi koja zaokuplja ceo život i rad ovog umetnika. Sve fotografije karakteriše snažna unutrašnja ekspresivnost. Mario Bralić ovim fotografijama prosvetljava publici svoju “senku” predstavljajući se na početku kao tučak (muško načelo), da bi se na kraju knjige pretvorio u usamljeni bor, koji simboliše samoću čina stvaralaštva i samog stvaraoca. Kišne kapi koje orošavaju latice ruže (ženski princip) sa početka knjige, fotografija kojom veliča ljubav prema životnoj saputnici istog imena, na kraju će se pretvoriti u sliku zapenušanih morskih talasa u koje sanja da preseli svoju večnost.
“Ružici. Posvećeno mojoj sudbini kojoj sam se predao i tok vremena života sledio. Sebe i svoju ljubav poklanjao pokušavajući da podelim sa njom svoje snove”, kaže Bralić.
Rođeni Zemunac, odrstao na beogradskoj kaldrmi (čiju fotografiju stavlja pored fotografije trudne žene, kao simbola materinstva), Mario Leone Bralić je poreklom Mediteranac, čovek – stena o koju se lome zraci najjačeg sunca i talasi najburnijeg mora.
Kao gledalac koji ima pred sobom knjigu punu fotografija magične privlačnosti, uživam u tumačenju njegovih “senki”. Fotografija kojom otvara knjigu prikazuje usamljenu jedrilicu koja plovi bezgraničnim morem, a iznad se nadvio crni oblak koji sakriva zalazeće sunce. Knjigu zatvara autoportretom koji krije simboliku crne Afrike kojoj je dao znatan deo svog života, a nad kojom će se, siguran sam, dok god je živ, nadvijati njegova ljudski duga i široka pokroviteljska senka.
“Ovo nije album mojih fotografija već simbola mog životnog puta. Posvećeno mojim savremenicima, saputnicima. U čast i na sećanje onima sa kojima sam razmenjivao deo životne čarolije,” reči su kojima Mario Leone Bralić završava svoju knjigu.
“Moje senke” je knjiga koja će, ubeđen sam, u svakom pogledu obogatiti biblioteku fotografima i ljubiteljima fotografije. Iako profesionalac od samih početaka svog rada, Mario Leone Bralić nikada nije pravio razliku između fotografa profesionalca i amatera, već se trudio da sa drugima nesebično razmenjuje svoje znanje i iskustvo. Poluvekovnim delovanjem, a i ovom knjigom, Mario Leone Bralić dao je veliki doprinos razvoju i prepoznatljivosti srpske fotografije.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.