Vesti
15. 02. 2016.
Sergej Kočetkov, prvi zamenik glavnog i odgovornog urednika agencije "Rusija Sevodnja"
Srbima i Rusima ne treba zapad kao posrednik
Svetu je potrebna medijska slika drugačija od one koju daju zapadni mediji. Traže se drugi ugao gledanja i druge informacije. Od "Sputnika" upravo to mogu da dobiju i u tome je tajna našeg velikog uspeha u celom svetu. On se potvrdio i za ovih godinu dana postojanja u Srbiji.
Ovako Sergej Kočetkov, prvi zamenik glavnog i odgovornog urednika MIA "Rusija sevodnja", komentariše za "Novosti" rad ove medijske kuće u našoj zemlji.
"Sputnjik Srbija", koji zajedno sa RIA Novostima čini medijsku korporaciju "Rusija sevodnja", proslavio je prošle nedelje prvi rođendan.
Kočetkov ne krije zadovoljstvo uspehom portala "Sputnjik" i radio-programa u Srbiji i kaže da je on prevazišao očekivanja.
Napominje da je Srbija država u kojoj su imali najmanje administrativnih komplikacija i procedura kada su počinjali da rade. Mnogo manje, dodaje, nego u zemljama koje se nepresgano hvale slobodom govora. Objašnjava, kada počnu da rade u nekoj novoj državi, odmah se oseti da li je ona u prijateljskim odnosima sa Rusijom ili ne. U Srbiji su, napominje, naišli na veoma srdačan prijem.
"Rusija sevodnja" planira da "pojača" svoje prisustvo na srpskoj medijskoj sceni, da raširi svoju mrežu i pravi više radio-programa, ali ne i da pokreće nove medije. Mada se u domaćoj javnosti intenzivno spekuliše o otvaranju ruske televizije, ruskom kapitalu u štampi, Kočetkov kaže da to sa ovom medijskom grupacijom nema nikakve veze.
- Efikasnije je raditi u elektronskim medijima i na društvenim mrežama. Imamo više od 11 miliona pratilaca u celom svetu. To je najjednostavniji način da informacija stigne do nekoga. Novine su za elitnu publiku. Zavidim ljudima koji ujutru imaju vremena da sednu i pročitaju novine - objašnjava naš sagovornik.
Na pitanje da li je "Sputnjik” u Srbiju sgigao kao odgovor na dolazak američkih medijskih kuća, Kočetkov kaže:
- Ovaj projekat osnovali smo jer ne želimo da sa drugim zemljama, pa ni sa Srbijom, komuniciramo preko posrednika i prevodilaca. Dugo su sliku o Srbiji Rusi dobijali preko stranih, zapadnih medija, često američkih, a u najboljem slučaju iz evropskih medija. Bilo je isgo io Rusima u Srbiji. Ovde ima mnogo sgranih medija. To sve šđe naJpravilnije, jer je bolje izbaciti posrednika. Mnogo se bolje razumemo kad direktno komuniciramo.
Širenje mreže "Sputnjika" ogromnom brzinom po celom svetu praćeno je i njegovom velikom popularnošću. Danas se program emituje na Z0 jezika.
- Rusija je naučila da radi na medijskom polju, ali i druge zemlje, poput Indije i Kine, posgepeno izlaze na svetsko medijsko polje - navodi Kočetkov.
- Ali nije glavni razlog uspeha što smo mi naučili da radimo, nego to što je velika potražnja za alternativnim informacijama. Ljudima je dosadilo ono na šta su već navikli, da gledaju iste vesgi na pet osnovnih međunarodnih kanala. Zato su potrebna sredstva javnog informisanja koja nude drugi pogled i drugu vrstu informacije.
Potvrdu da je publici potrebna i druga slika sveta dobili su i isgraživanjem javnog mnjenja, koje je radila britanska kompanija i u kome se pokazalo da 58 odsto stanovnika SAD i 55 procenata Evropljana smatra da ne dobija jasnu sliku iz svojih medija i sa zadovoljstvom bi slušali i čitali dodatne informacije.
Kaže, kako u medijima, tako je i u politici:
- Najbolji primer su izbori u Americi, gde pobeđuje Tramp koga ne možemo nazvati klasičnim političarem. Ljudima su dosadila lica na koja su navikli. Potrebno je da se ponudi neiggo drugo.
- Trudimo se da u Rusiji mnogo pričamo o Srbiji, kao i da srpai čitaoci dobiju što više pravih informacija o Rusiji - napominje Kočetkov.
- Bavimo se narodnom diplomatijom, a ne klasičnom sloljnom politikom.
"Rusija sevodnja" je državni projekat. Iako u Srbiji država izlazi iz medija, Kočetkov smatra da je dobro da postoje državni mediji i da takvih primera ima veoma mnogo u celom svetu:
- U Velikoj Britaniji Bi-Bi-Siju pomaže država, u Francuskoj kanal Frans 24, u Nemačkoj Dojče vele... Svaka zemlja se bori za svoje interese, ne samo na nivou diplomatije i ekonomskih odnosa, nego i na polju informisanja. Rusija se time takođe bavi, ali država nema uticaja na našu uređivačku politiku.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.