Vesti
20. 02. 2016.
Tužilaštvo: propao prvi pokušaj ubistva Ćuruvije
Beli „golf” DB-a svedok Dragan Bakšunović zapazio dan pre zločina nad novinarom. – Da li je tog dana radio-veza radila?
Suđenje optuženima za ubistvo Slavka Ćuruvije, 11. aprila 1999. godine, nastavljeno je pred Specijalnim sudom saslušavanjem dvojice svedoka, bivših pripadnika Državne bezbednosti, koji su na dan zločina bili u tajnoj pratnji novinara.
Dragan Bakšunović na dan ubistva Ćuruvije bio je u popodnevnoj smeni koja je počela u 16 časova.
– Preuzeli smo objekat „Ćuran” ispred restorana Kolarac, odakle je izašao sa ženskom osobom. Krenuli su pešice Knez Mihailovom ulicom, prešli preko Trga republike i ušli u Makedonsku. Kada su prolazili između „Politike” i Radio Beograda, nama je javljeno radio-vezom da prekinemo pratnju – naveo je svedok.
Odgovarajući na pitanja tužioca, on je rekao da je jedino neobično u praćenju Ćuruvije bilo to što je, na dan kada je jen, zahtevano da se o njegovom kretanju javlja veoma često, odnosno na minut, dva ili pet. On je potvrdio da je u Ulici Ilije Garašanina, kod raskrsnice sa Takovskom, odnosno u neposrednoj blizini mesta zločina, dan pre ubistva Ćuruvije, video beli „golf” koji je pripadao službi. Taj automobil, prema optužnici, koristili su Ratko Romić i Miroslav Kurak, optuženi kao direktni počinioci zločina. Tužilaštvo takođe navodi da je dan ranije, propao prvi pokušaj ubistva, jer nije na vreme javljeno Ćuruvijino kretanje.
– Znam da je Ljubiša Dragović zadužio taj automobil. Odmah sam ga prepoznao, jer je na njemu nedostajala lajsna na vratima ali i po neobičnim felnama. Čak sam i ja vozio taj automobil, na žalost, ne znajući šta se desilo. Posle ubistva, razgovarao sam sa kolegama i bili smo šokirani. Bili smo godinama ubeđeni da državna bezbednost nema veze sa ubistvom. Smatrao sam da je amaterizam uključiti 40 ljudi u takvu operaciju. Onda sam promenio mišljenje, jer sam ga imao i za slučajeve „Ibarska magistrala” i ubistvo Stambolića, pa se ispostavilo drugačije. Davao sam previše kredita službi – izjavio je Bakšunović.
– Da li vi znate ko je ubio Ćuruviju – pitala je Zora Dobričanin Nikodinović, branilac optuženih Romića i Milana Radonjića.
– Ne znam – odgovorio je svedok.
Bakšunović je, odgovarajući na pitanja advokata, kazao da nije video Romića na mestu ubistva, ali je dodao da ga tada nije ni poznavao.
Predsedavajuća sudija Snežana Jovanović predočila je svedoku na razlike između njegovog iskaza i onog što je ranije u postupku izjavio svedok Svetozar Mirčević, takođe pripadnik tajne pratnje. Mirčević je naveo da radio-veza nije radila na dan ubistva Ćuruvije i da su se pripadnici pratnje susreli preko puta „Politike” i ušli u automobil. Bakšunović je izjavio da je radio-veza sigurno radila i da se ne seća da je ušao u automobil onako kako je opisao Mirčević.
– U istrazi ste rekli da ste, videvši beli „golf” u Ilije Garašanina, prokomentarisali: „Vidi, naš automobil”. Kome ste to rekli – pitala je sudija svedoka.
– Ne sećam se, nekome ko je tada bio sa mnom, ali ne znam kome – odgovorio je Bakšunović.
– Da li ste taj podatak kasnije uneli u izveštaj o praćenju Ćuruvije –nastavila je sudija.
– Ne, jer to nije informacija o kretanju Ćuruvije – odgovorio je svedok.
Svedok Srđan Jovanović rekao je da je preuzeo praćenje Ćuruvije kod Kolarca, nešto pre 16 časova. Sa njim je tada bio novi kolega Saša Đurđević koga je on obučavao. Bilo im je naloženo da javljaju svaku promenu kretanja novinara. Đurđević je držao radio-stanicu a Jovanović mu je govorio šifre iz šifrarnika. Išli su pešice iza Ćuruvije i Branke Prpe.
– Duž Knez Mihailove, javljali smo prolazak pored svake poprečne ulice i svakog poznatijeg objekta. U Makedonskoj ulici, sreli smo Mirčevića i on nam je rukom dao znak da prekinemo pratnju. Ušli smo u njegov automobil i krenuli Svetogorskom. Prošli smo pored Ćuruvije i Mirčević je radio-vezom javio: „Važi 47”. To je bila šifra da je Ćuruvija ušao u stan. Njemu je tada javljeno da smo završili posao. Kasnije, oko 17.30 časova, čuo sam vest da je Ćuruvija ubijen – ispričao je svedok.
On je dodao da nije želeo da komentariše taj događaj sa kolegama i da je služba, posle objavljivanja dosijea „Ćuran” u javnosti, dostavila pripadnicima nekakav tekst u kome je pisalo da Državna bezbednost nije učestvovala u ubistvu Ćuruvije.
Komentari (1)
ostavi komentar22.02.
2016.
au brate
Ma dosta vise!!!!
Odgovori