Vesti
06. 03. 2016.
Kako ućutkati Jelenu
Političari misle da je sloboda štampe naše pravo da kažemo ono što oni žele da čuju. To je profesionalni hazard s kojim se srpski novinari oduvek nose, nekad kuražno, a nekad kukavno. Ali šta kad novinari poprime najgore osobine političara? Pa istinu izjednačavaju s onim u šta oni veruju, a svaki dokaz o suprotnom proglašavaju za lični napad? Niko se u „Politici” nije iznenadio kad je, posle serije istraživačkih tekstova o DIPOS-u, NALED-u i EU finansiranju medija i nevladinih organizacija, naša odlična mlada novinarka Jelena Popadić postala meta podzemnih napada i anonimnih pretnji.
To ide u rok službe, naročito ako si dobar novinar i radiš ono od čega drugi s razlogom zaziru. Predlažući Jelenu za prvu dobitnicu nagrade „Aleksandar Tijanić” za borbenost u novinarstvu, naša kolumnistkinja Danica Popović napisala je da je srpskoj javnosti potreban „vredan i pametan novinar koji će iskopati vest i u najboljoj nameri je plasirati javnosti”.
Kakva zabluda profesorke Popović! Ni ona ni mi slutili nismo da za Jelenu tek dolazi vatreno krštenje i da će je uskoro pogoditi otrovne strelice njenih kolega iz Saveta za štampu. Kakve najbolje namere, kakvi bakrači! Od Vlade Mareša i Tamare Skroze, Ivana Cvejića i Marije Kordić, uskoro ćemo saznati da tu o najboljim namerama nema ni govora, već je to sve „perfidno”, „lukavo”, „podlo”, „jeftino”, „maliciozno”, „kvarno”, „katastrofalno zlonamerno”, strašan „pritisak”, takoreći „linč”. Reči su pod navodnicima jer su poslednjih dana sve upotrebljene u sveopštem (ne)kolegijalnom napadu na Jelenu Popadić i „Politiku”.
A šta je izazvalo tu provalu besa i pogrda? Koje je sveto pravilo profesije Jelena Popadić povredila? Koju je visoku vrednost pogazila? Nijednu. Iznela je na svetlo dana kod nas nepoznate, zbirne finansijske podatke o direktnim američkim donacijama NVO i medijima u Srbiji, koje je iskopala na američkom sajtu Fondacija centar, jedinoj bazi pouzdanih i transparentnih podataka o davanjima američkih donatora organizacijama u stranim zemljama.
Ta baza podataka nije ni besplatna ni laka za pretragu, ali novinarka „Politike” iskopala je suvo zlato međusobno uporedivih finansijskih činjenica, koje svakom čitaocu daju osnovu za utemeljeno, nezavisno i objektivno prosuđivanje o putevima američkog novca u Srbiji. Nije iznela nijednu optužbu, nijednu kvalifikaciju, nijednu diskvalifikaciju.
Kriva je što je išla tragom podataka o donacijama i što je uočila niz lako proverljivih činjenica koje bacaju zanimljivo svetlo na veze između novca i medijskog sadržaja. Pa je tako primetila da su E-novine Petra Lukovića dobile 45.000 dolara samo da bi ovaj sajt integralno preneo izveštaje koje je „Politika” objavljivala tokom ratova devedesetih godina. Ovaj lako zarađeni novac opravdan je potrebom da se građani podsete na „ratnohuškačko” novinarstvo, a naslov Jeleninog teksta („Kako zaraditi 45.000 dolara preštampavanjem starih tekstova”) učinio se posebno „zlonamernim” predvodnici juriša na Jelenu Popadić Tamari Skrozi. Ne zato što je netačan: gospođa Skroza i drugi članovi Komisije za žalbe Saveta za štampu vajkali su se da će čitaoci steći pogrešan utisak kako je lako dobiti novac od Amerikanaca.
Imali su puno razumevanja za žalbe na tekstove o američkim donacijama, pa su za dokaz kršenja novinarske etike proglasili i ovaj: „nije tačno da smo dobili 80.000 dolara, dobili smo dva puta po 40.000 dolara” iz Lokal presa.
Koleginica iz NUNS-a Tamara Skroza objasnila je da je „manje bitno” da li se podaci iz „Politike” poklapaju s podacima nevladinih organizacija koje su se žalile Savetu, jer je „suština kvarnosti tekstova što nema nikakvog objašnjenja da donacije nisu ništa nezakonito”.
Evo njenih argumenata: u tekstu je prekršen Kodeks novinara jer je to „majstorski urađen tekst s ciljem za koji je pisan, a neka svako protumači kako želi na koji cilj mislim”. Ona brine da će „prosečni čitalac” ovo da vidi kao „izdajničke pare”.
Da li se to sastalo samoregulatorno telo koje u ime profesije brine o zanatu i etici, ili ideološka komisija NUNS-a? Ima u istoriji primera kulturnih doktrina koje propisuju kakve zaključke treba da izvuče „prosečni” čitalac iz nečije pisanije, i kako osuditi „podtekst” tamo gde nema optužbi i laži. Ali te doktrine nisu dobijale ime po Volteru Lipmanu ili Tomasu Džefersonu, već po Staljinovom cenzoru Andreju Ždanovu.
Greše li onda mladi novinari „Politike” koji su uvereni da je ovo pokazna vežba za to kako će proći svi koji se usude da pišu protivno političkom ukusu ovih cenzora? Posebna vrsta podvale sadržana je u tvrdnji Komisije za žalbe da je Jelena Popadić bila dužna da konsultuje „drugu stranu”. Od kada se to javne baze podataka ne smeju koristiti bez dozvole onih o kojim se podaci prikupljaju? „Politika” je istraživala koliko su američki davaoci potrošili u Srbiji, odnosno koliko su direktnih donacija poslali u Srbiju, što se u Americi savršeno transparentno beleži.
Nije to, naravno, sav američki novac potrošen u Srbiji, budući da Fondacija centar, primera radi, ne beleži donacije koje američka ambasada u Beogradu odvaja za svoje partnere na terenu. Ne bi, naravno, bilo zgoreg da se i to zna, ali ovdašnji klijenti su, izgleda, za transparentnost samo kad je srpska država u pitanju. Uostalom, licemerje teze da se o američkom novcu ne može pisati bez dozvole srpskih korisnika ogleda se na primeru Fondacije „Rokfeler”, čiji su ljudi u Beogradu prvo tražili, a onda odbili da govore za „Politiku”.
Ovde je, zapravo, reč o pokušaju cenzure pod firmom borbe za etiku, ali takvu etiku u kojoj za nas ne važi ono što važi za druge. Članovi Komisije za žalbe iz NUNS-a, Lokal presa i Asocijacije medija kaznili su Jelenu Popadić čak i zato što je objavila odgovor na uvrede koje joj je naneo Nedim Sejdinović iz NDNV-a („Na vaše uvrede mogu da odgovorim samo brojkama”).
Baš lepo. Da ju je kaznio srpski sud, mogla bi da ide u Strazbur, posle čije bi presude ovdašnji sudija naučio razliku između stavova i činjenica. Dok nad Skrozom nema Skroze.
Glavni urednik Bete Ivan Cvejić na Televiziji Vojvodina još reče da je Jelenin tekst „loš”, a na sastanku Komisije za žalbe Saveta za štampu bilo je i onih koji su dobronamerno primetili da je „moglo i bolje”. Naravno da uvek može bolje. Ali čime objasniti da niko drugi nije ni pokušao?
Da nikom osim „Politike” nije zanimljiva tema o odnosu američkog novca i srpskih medija i NVO? Možda iz bojazni da ne prođu kao Jelena Popadić, s uvredama da su „perfidni”, „pokvareni”, „podli”, „lukavi”, „kvarni”, „maliciozni” – samo zato što su objavili američke podatke o donacijama sa jedinog relevantnog sajta na svetu.
A za to vreme u Americi sve zabrinutije prate podatke o stranim donacijama američkim institucijama, čak i iz prijateljskih zemalja, poput Norveške, članice NATO-a za koju „Njujork tajms” tvrdi da je za samo 24 miliona dolara donacija od vašingtonskih instituta napravila „moćnu ali prikrivenu ruku norveškog Ministarstva spoljnih poslova”. Kako to da u Beogradu o tome niko drugi do nas ne razmišlja? Možda to ima neke veze s novcima, ovde kao i u Americi?
U Savetu za štampu tvrde da je neetički tako razmišljati. Ima Ivan Cvejić iz Bete, naravno, svako pravo da poriče svaku vezu između izvora finansiranja i uticaja na uređivačku politiku, ali nema pravo da u samoregulatornom telu proglašava neetičkim tekstove koji prenose egzaktne podatke, bez pogrda kakve su njegove kolege uputile Jeleni Popadić. I nema pravo da traži od „Politike” da ne veruje svojim lažljivim očima i američkoj Fondaciji Centar, već žalbama za koje ni Nedim Sejdinović iz NDNV-a, ni Lokal pres, ni Južne vesti iz Niša, nisu ponudili nikakve dokaze.
Vrhunac je, konačno, to što je Komisija za žalbe izveštavanje sa sednice tog tela u „Politici” proglasila „pritiskom”. Tu vrstu netrpeljivosti pod lupom javnosti obično pokazuju političari. Malo više tolerancije prema javnoj kritici dobro bi došlo samoregulatornom telu koje je preko potrebno srpskom novinarstvu. Nisu novinari „Politike” krivi što bili svedoci vulgarnih ispada „etičara”, što su bili prisutni kada se član Komisije hvalio da je svom gazdi pisao žalbu koja je na dnevnom redu Komisije (Marija Kordić iz „Kurira” Aleksandru Rodiću).
A onda su im „Politika” i Jelena Popadić „perfidni”.
Komentari (5)
ostavi komentar08.03.
2016.
Well done
Jedinstvena g. Smajlović! Hvala Bogu da ima ovakvih urednika, ljudi koji imaju 'kod', etični...i svaka čast novinarki Jeleni!
Odgovori07.03.
2016.
Re:pogodjeno u srž
Politika je pogodila u centar. Nije nikakvo čudo što su podigli ovoliku hajku. Ko gubi ima pravo da se ljuti, ali ne i da izriče subjektivne kvalifikacije. Činjenice govore više od bilo kakvih komentara, osuda i uvreda na račun novinarke koja je profesionalno uradila svoj posao. Oni valjda misle da je istraživačko novinarstvo samo ono što oni rade, a protiv države u kojoj žive.
Odgovori07.03.
2016.
Vampiri...
"Novinari" u NUNS-u, "savetima", NVO, "komisijama"..., najglasniji su bili uoci Skupstine UNS odrzane na Tari. Jedini cilj koji nisu prikrivali bio je otimanje imovine UNS!!!
OdgovoriTada su takvi "sahranjeni" (pogledajte Zakljucke Skupstine UNS-a)... Bar smo tako svi mislili. Narocito kada su PRIHVATILI pomenute Zakljucke - cuteci, naravno, u Domu omladine u Beogradu! Ja sam, kao predsednik Komisije za zakljucke, na toj njihovoj Skupstini citao jedan po jedan zakljucak i trazio da predloze izmene, dopune, primedbe ili njihovu novu formulaciju! To je potrajalo, ali uz nekoliko pojedinacnih upadica - svi su cutali i pazljivo saslusali SVE zakljucke.
Na pitanje - kako ih nije sramota da lazu toliki skup o zakljuccima Skupstine UNS-a a da nisu bili na Tari? Cutali su. Nekoliko njih koji su nesto dobacivali, zamolio sam da ne ricu nego ako imaju sta pametno da kazu da izadju za govornicu. Na to su ucitali.
Izgleda da su se, neki od njih, posle toliko godina, povampirili?!
Ovo secanje ima za cilj da ih podseti da jos postoje zivi svedoci njihovog "nastajanja" i "razvijanja"... Cast pojedincima koji su zavedeni pa navedeni da budu u NUNS-u. Doci ce i njjima iz d.peta u glavu. Polako. A onim lezilebovicima, poltronima, ljigavcima... (ima ih malo i u UNS-u, naravno), dobro bi bilo da se, bar povremeno, suoce u ogledalu i zapitaju - kojim se zanatom bave? I neka se poklone mladoj Jeleni, neka se zahvale Politici i njenoj urednici u njihovom izdvajanja kukolja iz zita.
Zgradu UNS-a pravili su casni, veliki ljudi i stvaraoci cija imena treba stijeci da se izgovaraju! Ta imovina iskljucivo je vlasnistvo njihovih sledbenika - postenih i casnih profesinalaca a ne mesetara i ulizica tzv, donatora - ma kako se oni zvali!
Izvinite na opsirnosti - zena me pozuruje...
.
07.03.
2016.
Najzad
To je krug takozvanih medija i slicnih nazovi gradjanskih asocijacija koji je sve vreme sistematski unistavao i unistava ovu zemlju. I razumljivo, imajuci u vidu poziciju, sasvim povlascenu i nekontrolisanu, u kojoj se dugo nalaze, zaprepasceni su cinjenicom da se neko usudio da, makar i ovako u najblazoj formi, ukaze o cemu je rec.
OdgovoriSvaka cast `Politici` i autorki zbog ovakvih tekstova!
06.03.
2016.
REČ NA REČ GLAVNE UREDNICE
Da li stvarno mislite da ‚‚ istinu izjednačavaju s onim u šta oni v e r u j u,a svaki dokaz o suprotnom proglašavaju za lični napad? Rekao bih ‚‚najvno" da zaista mislim da ne znate u šta oni jedino veruju. Naravno,oboje znamo,to su dolari. Makar i nevoljno,moramo im priznati da su za taj novac,zadnjih decenija ispoljile zavidnu veštinu u aktivnostima unutar naše (i šire),a i njihove države,uz neprestanu pažnju da njihova stvarna delatnost bude što manje vidljiva.
OdgovoriPitanje je,u čemu je,danas,njihov problem.Najpre,očigledno je da se naši ljudi svakim danom sve teže mogu nasamariti.Istina je postepeno izranjala i širila se u sve širim slojevima društvene zajednice.I drugo,na nesreću njihovu,a i njihovih darodavaca i pokrovitelja,shvataju da nisu u stanju da pronađu i sprovedu neko efikasnije ‚‚oružje" radi ostvarenja i ono malo neostvarenih ciljeva.
Od prvog objavljenog teksta,svi iole upućeni u medijsku stvarnost koja godinama egzistira u Srbiji znali su ‚‚ da za Jelenu tek dolazi vatreno krštenje i da će je uskoro pogađati otrovne strelice njenih kolega iz Saveta za štampu".Ako ništa drugo,imali su na umu kako je provučena ‚‚Prepiska povodom teksta Ištvana Kaića...",a posebno novouvedena pravila o radu Komisije za zalbe.
Šta je,u suštini ‚‚krivica" novinara Politike.Pokušajmo da i to malo rasvetlimo: ‚‚Tekst je,smatra Komisija,tendenciozan i obiluje nepreciznim podacima,koji su ciljano birani ili prećutkivani.Uprkos izuzetnom značaju teme kojom se bavi,novinar se poziva na samo jedan izvor,ne proverava dodatno ni jedan podatak niti nevladinim organizacijama o kojima piše pruža mogućnost da,pre objavljivanja teksta,potvrde tačnost informacija ili ih p r o k o m e n t a r i š u".
Lako se da zaključiti šta Komisija zamera.Nedostatak ‚‚dijaloga",koji bi se neprestano svodio na odsutnost shvatanja novinara o značaju NVO i transparentnosti gde bi se,neprestano,insistiralo na ‚‚verujte nam na reč".Ne bih da budem nepristojan,ali verujte i Vi meni,ima i vulgarnijih kvalifikacija datog Obrazloženja od: ‚‚perfidno,lukavo,podlo,jeftino,maliciozno,kvarno,katastrofalno zlonamerno".Ali,pristojnosti radi, ja ih neću izgovoriti.
Nesumnjivo,glas Jelene je zadao popriličan udarac ovom savezu,ali to bi morao biti samo početni deo sveobuhvatne analize ,naravno,uključujući pojedinačno i ‚‚uvid u to za šta je tačno potročen novac dobijen od donatora,da li su realizovane aktivnosti značajne i zbog čega" .(?).
Ali to nije zadatak Politike i njenih novinara.