Vesti
21. 03. 2016.
Otvoreno pismo Dragana J. Vučićevića NUNS i lažnim slobodnim novinarima: Izvinite što postojimo!
Izvinite što smo otkrili da urednik KRIK-a Stevan Dojčinović sarađuje sa narko-dilerom i francuskim špijunima, izvinite što smo objavili da se on bode kukama i kači o plafon! Izvinite što ne pristajemo da ćutimo o vašim lažima, poručuje glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević u otvorenom pismu NUNS i lažnim slobodnim novinarima koje prenosimo u celosti:
Legenda kaže da je 6. jula 1415. godine, u Konstanci, jedna bakica prišla lomači na koju je postavljen Jan Hus, i ubacila cepanicu. Hus je tada izgovorio jednu od najčuvenijih rečenica svih "jeretika": "O, sancta simplicitas", ili u prevodu: "O, sveta prostoto". Greh Jana Husa, inače, bio je to što je objavljivao ono što je mislio.
Stari je to greh, od pamtiveka, objavljivati ili govoriti ono što misliš i ono što saznaš. Primera radi, i Sokratov greh je bio to što je govorio ono što je mislio. Pa su ga nazvali "konjskom muvom Atine", optužili da je poricao bogove i osudili na smrt. Kažu da je popio otrov kukute i umro mirno.
I sada, dok ovo pišem, a pišem šta mislim i šta znam, razmišljam, ozbiljno, šta mi je činiti. Da dodam neku cepanicu na lomaču koju su mi pripremili? Da gutnem kukutu i legnem uveče pred NUNS, ne bi li se, ujutru, uverili da me nema?! I da nema više ni greha. I da bogovi slobode misli i izražavanja iz tog Hrama nisu poreknuti niti osporeni. I da niko više neće objavljivati ništa drugo nego samo što oni kažu da se objavljuje. O, sveta prostoto!
Lomača i kukuta
Zaista treba da gorim, otrovan, dok Vukašin Obradović, inkarnacija pape Pavla IV, onoga koji je još 1559. godine sačinio prvi INDEX LIBRORUM PROHIBITORUM (Spisak zabranjenih knjiga), na miru češka bradu i smišlja koga će još u svoj INDEX da smesti. Ako ništa drugo, ostaće mi za utehu to da smo Informer i ja prvi, a neće to smetati ni Obradoviću, pošto on sigurno misli da spisak nečega što se zove Index svakako treba da počne, po abecednom redu, od slova I.
No, da batalim Obradovićev genij. Ono što je važno jeste da smo lomaču i kukutu zaslužili zato što smo nešto objavili. I da u zemlji Srbiji, za to što objavljuješ, ne postoje uobičajene instance, poput recimo suda, nego vrhovna svetilišta obično sakrivena u skraćenicama - NUNS, AOM, NDNV - koja mogu da traže da zbog onoga što si objavio budeš bojkotovan, zabranjen, kukutovan i spaljen! Pogotovo ako objavljuješ nešto što dovodi u bilo kakvu sumnju njihov autoritet i njihovo pravo da odlučuju šta je ispravno, a šta ne, objavljivati.
Pa, hajde time da se pozabavimo. Hajde da pitamo novinare, udruženja i Hram, da li bi bila vest, i da li bi oni objavili, recimo, sliku Aleksandra Vučića u lateksu, sa dominantnom ženom koja ga, vezanog za sto, bičuje? Ili, da li bi vest bila, i da li bi oni objavili sliku istog tog Vučića sa Pablom Eskobarom, snimljenu osamdesetih u Kolumbiji?! Ili, da li bi za objavljivanje bila vest o njegovom susretu sa agentima GRU, negde u Rusiji, ili u Srbiji?! I da ih pitam, ako bi oni to objavili, a objavili bi sa velikim zadovoljstvom, zašto onda meni kukuta, jer sam objavio Dojčinovića, izbušenog kukama, kako visi sa plafona?! Zašto, o sveta prostoto, mene na lomaču, zbog slika istog tog Dojčinovića u šetnji sa osuđenim narko-dilerom? Zašto Informer u Index, zbog vesti o Dojčinoviću i francuskim agentima?
Jesam li nešto slagao, slike nisu bile prave, vesti su netačne? Nisam. Nego sam dirnuo u prvosveštenike i u Hram slobode misli i izražavanja. Osporio sam ih i uzeo sebi za pravo da sam, u svojim novinama, od kojih živim i za koje plaćam porez, objavio nešto što sam smatrao da je vest.
Nisam, dakle, poštovao pravilnik koji NUNS i njemu slični imaju u ovakvim situacijama, i koji je vrlo precizan: Vučić, u nepostojećim kožnim gaćama - može; Dojčinović na kukama - ne može! U stvari, može i to, ali da odmah njima odaš izvor i da priznaš da si saučesnik velike zavere protiv slobodnog novinarstva. Ma nemojte! A kada Dojčinović odbije da kaže ko mu je izvor za gomilu materijala koji, osim kod njega na sajtu, postoji još samo u policiji i tužilaštvu? Hramu tada i ne padne na pamet da je taj koji mu je to dao počinio krivično delo? Ili, kada Dojčinović slaže i objavi da neko ima 24 stana? Zašto tada Hram ne pošalje brzojav sa zahtevom da se "prekine sa hajkom"?!
Drugim rečima, gospodo koja ste uzeli za sebe pravo da budete inkvizicija slobodnog novinarstva, baš ste preterali. Dojčinović i ja smo novinari koji imaju svoja glasila i koji sami biraju šta će u tim glasilima objavljivati. Dojčinović piše o meni, ja o Dojčinoviću. On mrzi Vučića, na tome zarađuje, ja ga ne mrzim i na tome ne zarađujem. I kao i on, sam sam izabrao da to radim.
I pri svemu tome, Dojčinovića niko nije zabranio niti pozvao na bojkot, ili na one radikalnije mere, vama tako drage, u koje spadaju lomača i kukuta. Čovek piše svaki dan, piše šta hoće, radi za koga hoće, uzima za to pare, deo je neke kvazinovinarske mreže koja ni porez u Srbiji ne plaća, ne odgovara za svoje izvore i baš niko ga nije osudio zbog laži koje mu se tako često omaknu...
I? Zašto se onda vi osećate pozvanim da se umešate, da optužite i presudite, izvršite kaznu i još i sebe proglasite za jedini autoritet u svim novinarskim pitanjima?! Moraćete, gospodo, da naučite da svuda u demokratskom svetu vlasnik novina ima pravo da odluči koga će, a koga ne, njegove novine podržavati. Novinarska udruženja to pravo nemaju. I ne smeju da se mešaju u politiku. I ne mogu da arbitriraju u stvarima koje su vezane za politiku, niti da procenjuju koja opcija ima više, a koja manje nekog prava.
Ovo jeste politika
Priča između mene i Dojčinovića jeste politička. On i njegov medij su protiv Vučića, pišu protiv njega, smišljaju mu afere, optužuju ga, i žele, veoma otvoreno, da on ode sa vlasti. Ja želim da ostane. I na tome radim svojom glavom i svojim novcem, pošteno zarađenim. I želim da pišem o onima koji žele da on ode. Hoću da uđem u njihove motive, da raskrinkam njihove razloge. Hoću da dokažem da to nije nikakva priča o slobodnom novinarstvu, nego jasna politička akcija, sa jasnim ciljem.
Za razliku od vas i Dojčinovića, ja se ne krijem i ne foliram se. Ne proglašavam sebe za vrhovnog žreca profesije, niti za tvorca i jedinog poznavaoca njenih standarda i pravila. Ne kunem se, pre nego što nešto objavim, u slobodno novinarstvo. Javno sve radim i javno kažem šta radim. Sam, a ne kao predstavnik nekog famoznog udruženja koje treba da bude maska za moju političku delatnost.
Ime iz doba Broza
A vi? Zar se tako zalažete za slobodno novinarstvo? Bojkotom i zabranama? I to baš tražite za jedine novine koje otvoreno podržavaju Vučića? A ništa slično vam nije palo na pamet da tražite kada su novine koje su podržavale Tadićevu vlast pisale najcrnje gadosti o njegovim protivnicima.
Tada nije bilo vašeg Indexa, važio je samo njegov. I bili su gaženi svi koji su smeli reč o njemu da kažu. Niste se bunili? Nije bilo protesta? Nikakvu solidarnost niste pominjali sa onima koji, za razliku od Dojčinovića danas, u to vreme jesu bili ugašeni, preko noći zabranjeni i isterani na ulicu.
Pa kada je već tako, a jeste, hajde da se konačno dogovorimo.
PRVO: Pustite da o Dojčinoviću i meni odluče oni koji nas čitaju. Oni, i samo oni, treba da kažu koga će od nas bojkotovati, kome će verovati i kome će, za to što čitaju, plaćati. To je slobodno tržište i to je, dok ne slažeš, pa te ne pošalju pred pravi sud, a ne onaj vaš, slobodno novinarstvo.
DRUGO: Vi sami nemojte više da se zovete novinarima, nego vratite sebi onaj krasan i tačan naziv iz vremena Broza - društveno-politički radnici. Zato što to i jeste. Vi niste novinari i vas novinarstvo ne zanima, zanima vas samo ko će da vlada Srbijom, to jest, zanima vas da vi to određujete.
TREĆE: Samim tim, prestanite i da izigravate udruženje novinara, i postanite, i zvanično, ono što jeste - politička stranka.
ČETVRTO: Izađite onda lepo na izbore, pobedite, pa po svom Indexu uredite sve medije u Srbiji. Informer prvi. Bojkotujte ga, zabranite, nalijte kukutom i spalite.
PETO, I POSLEDNjE: Dotle, ne zanimate me. I, odsad, imam samo par reči za vas: O, sveta prostoto. Komesarska.
SIKTER, MORE!
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.