Vesti
15. 04. 2016.
Medijski veštaci podržavaju "kopi-pejst" novinarstvo
Fotoreporter koji, na primer, ovekoveči kiflu u pekari radeći za neku redakciju, od te fotografije kasnije može da zaradi novac dovoljan da pokrije troškove ekskluzivnog letovanja. Potrebno mu je samo pet godina strpljenja. Toliko po zakonu redakcija zadržava vlasnička prava nad fotografijom. Nakon tog perioda, fotoreporter može da potraži medije koji ga nisu potpisali ili su, ne daj bože, „kropovanjem” narušili fotografskopekarsko delo.
Uz pomoć advokata, već specijalizovanih za ovakve slučajeve, obraća se sudu, čije sudije, nespecijalizovane za iste, samo razrezuju visinu kazne. Jer, imaginarna novinska fotografija kifle s početka teksta je po zakonu autorsko delo isto koliko i slika Save Šumanovića, skulptura Ivana Meštrovića, film Emira Kusturice...
Pisci Zakona o autorskim i srodnim pravima priredili su noćne more redakcijama. Činjenica što uredno plaćaju usluge foto servisa nije garant da se neće naći na sudu, pa urednici moraju da proveravaju i koliko su fotografije stare.
Zakonodavci su fotografiju stavili u povlašćen položaj u odnosu na tekst, jer nisu predvideli zaštitu za novinare kao autore ekskluzivnih intervjua, istraživačkih članaka, ratnih reportaža...
Ono što važi za fotografiju ne važi i za tekst! Zbog činjenice da je medij koji neguju analize i komentare, kojih nije baš dosta, „Politika” je na čelu onih čiji se tekstovi bez dozvole i potpisa autora nađu u sadržajima drugih redakcija. Tome je naročito doprinela poplava portala koji „žive” isključivo od krađe tuđih tekstova.
Takvi mediji su jeftini za održavanje – njihove redakcije često čini samo jedan čovek. Bez obzira na brojno stanje redakcije i činjenicu da nemaju sopstvene tekstove, mogu da učestvuju na konkursima za projektno sufinansiranje medija. Uslov je samo da postoje u registru APR-a.
Generalni sekretar Udruženja novinara Srbije (UNS) Nino Brajović upozorava da su i portali iz unutrašnjosti žrtve krađe nacionalnih medija.
– Čak i velike beogradske redakcije bez dozvole preuzimaju tekstove od portala iz Srbije. Tabloidi, uglavnom kada je reč o dešavanjima iz crne hronike, štampaju te tekstove, a da pri tom ne potpišu ni autora ni redakciju – kaže Brajović.
Štampane medije posebno muči kada njihovi tekstovi osvanu na sajtovima konkurencije pre nego što su ga pustili u svoje onlajn izdanje. U najboljem slučaju dešava se da na internetu pojave istovremeno.
Zbog toga je „Politika” poslala opomenu pred tužbu glavnom i odgovornom uredniku „Nove srpske političke misli” Đorđu Vukadinoviću, inače svom kolumnisti.
– Podrazumevao sam da sa bliskim medijima ili autorima postoji prećutna saglasnost o preuzimanju, ali se slažem da to treba formalizovati. Podržavam akciju da se zaštiti autorsko delo i intelektualna svojina. Ne bi ni za koga bilo dobro da se pretera kao u slučaju fotografija. Priznajem da sam jednim delom saučesnik u toj prašumi, ali sam i žrtva. Mnoge svoje tekstove sam nalazio u medijima za koje nisam ni znao da postoje, toliko izmenjene da sam ih jedva prepoznao. Uvođenjem reda kao autor imao bih koristi, a kao urednik ne bi bio mnogo na šteti jer NSPM ima sopstvenu produkciju – kaže Vukadinović.
Pre godinu dana naš list se obratio Savetu za štampu jer je „Blic” posetiocima sajta predstavio kao svoje tekstove čiji su autori zapravo novinari „Politike”. Zbog toga, ali i zato što ti tekstovi po formi nisu pripadali dnevnim informacijama, već su izrazito autorski i analitički, članovi Saveta glasali su da je novinarski kodeks prekršen. Međutim, ishod glasanja i rasprave na poslednjoj sednici ostavio je utisak da su članovi Saveta promenili stav o plagiranju.
„Kurir” nije kažnjen zbog preuzimanja podataka sa portala „Pištaljka” o naglom bogaćenju Dejana Matića, nekadašnjeg šofera premijera Aleksandra Vučića, a potom predsednika SO Zemun.
Iako je „Pištaljka” tekst objavili u martu 2015, „Kurir” ih je tek nedavno objavio, prećutkujući izvor. Novinari istraživači „Pištaljke” mesecima su otkrivali ekskluzivne podatke koje je ovaj tabloid lažno predstavio kao rezultate svog rada. Ne samo da nisu kažnjeni, već je novinarka „Vremena” Tamara Skroza priznala: „Nemam ja tu problem sa plagiranjem”. Isto je razmišljao i Zlatko Čobović, inače sudski veštak za autorska prava, jedini u oblasti medija.
Vukadinović: U „Politici” nikada nisam imao problema sa cenzurom
Kolumne koje Đorđe Vukdinović piše za naš list često na sajtu NSPM budu objavljene uz informaciju da je „kraća verzija objavljena u ‘Politici’. Na našu konstataciju da na taj način čitaocima šalje poruku da ga uredništvo našeg lista cenzuriše, kaže: – Vi ste u pravu, ali već sam objašnjavao da sam u „Politici” ograničen jedino prostorom i rokom. Nikada nisam imao problema sa cenzurom u „Politici”, iako su se, otkako pišem za taj list, promenila četiri glavna i odgovorna urednika.
Komentari (1)
ostavi komentar19.04.
2016.
Pravac pekara
Ostavite moju kiflu na miru. Ako vam već treba fotografija koju sam ja snimio - plati te mi ili trk u pekaru, pa snimite sami. Isto važi i za fotografije iz rata, poplava...
Odgovori