Vesti
29. 04. 2016.
UNS podržava memorandum
Udruženje novinara Srbije (UNS) je još početkom januara reklo da je spremno da potpiše nacrt memoranduma o zaštiti novinara, zadovoljno činjenicom da taj nacrt predviđa zajednički rad različitih organizacija i otvara put da se smisli institucionalni način za brigu o sigurnosti novinara, izjavila je FoNetu predsednica UNS Ljiljana Smajlović.
Nama se u UNS posebno sviđa što taj dokument predviđa neku sistematizaciju rada, objasnila je Smajlović, koja smatra daje potrebno, u skladu sa određenim standardima, voditi evidenciju o napadima i pretnjama na novinare.
Nama se novinari često žale, ali mi moramo da imamo dokumentaciju koju vodimo u skladu sa određenim standardima i da proverimo šta ima policija. Ono što ljudi nama prijave često nije prijavljeno policiji, ukazala je Smajlović. Strašno je važno da znamo šta je pretnja, šta je napad, a šta se može zvati pretučen i udaren i da možemo da svim tim zajedno da baratamo, a ne da se svaka organizacija poziva na neki potpuno drugi broj napada, naglasila je Smajlović.
Mi u Komisiji za istraživanje ubistava novinara imamo iskustvo u radu sa više organizacija istovremeno, rekla je Smajlović, kojoj se čini da to daje bolje rezultate, "nego kada mi zovemo policiju i tužilaštvo da pitamo da li su oni nešto čuli i kako su to zaveli".
Ona je poručila da je UNS od početka januara spremno da potpiše memorandum o zaštiti novinara koji je ponudilo Republičko tužilaštvo.
Mi smo spremni od početka januara da potpišemo dokument i meni nije jasno zašto mi se više nikada nije javio Branko Stamenković iz Tužilaštva i zašto nije predložio potpisivanje dokumenta, rekla je Smajlović. Koliko znam, bili su spremni da potpišu i ljudi iz ANEM i Asocijacije medija, podsetila je ona, ali se mesecima o tome nije govorilo.
Prema rečima Smajlović, NUNS, NDNV i Asocijacija onlajn medija su odbili da potpišu dokument, jer nisu hteli da dozvole da se u memorandumu o zaštiti novinara spomene moguća institucionalizacija i da iz te zajedničke saradnje proistekne jedan novi oblik institucionalne brige.
Govoreći u prilog institucionalizacije saradnje, Smajlović je ocenila da je Komisija za utvrđivanje činjenica u istragama ubistava novinara pokrenula stvari sa mrtve tačke, što je doprinelo podizanju optužnice za ubistvo Slavka Ćuruvije.
Mislim da su, pod pritiskom Komisije, otkriveni i fizički tragovi u slučaju Dade Vujasinović i da je, na neki način, pod pritiskom Komisije, podignuta i optužnica za ubistvo Ćuruvije. Tako da bih ja rekla da je bilo istina ono što se govorkalo da je nedostajala politička volja. Mi novinari u Komisiji nismo mogli da stvorimo političku volju, ali smo bili u stanju da podignemo stepen pritiska na ostale organe kada su nam dali uvid u dokazni materijal, objasnila je Smajlović.
Ja sam rekla Tužilaštvu da ću, kada Komisija završi rad, ako ne podignu optužnicu, javno da ih pitam zašto nisu podigli optužnicu za ubistvo Ćuruvije, napomenula je Smajlović.
Ona smatra da možda ni sada ne bi bilo optužnice u slučaju ubistva Ćuruvije da nije stvorena Komisija i da njeni članovi nisu dobili uvid u dokazni materijal.
Mislim da je važno da postoji grupa ljudi koji su u stalnom kontaktu i koji odmah alarmiraju jedni druge kada se nešto desi, dodala je Smajlović.
Kao primer, ona je podsetila na sastanak novinarskih udruženja sa tužilaštvom i policijom na kojem je pitala šta je sa slučajem Davora Pašalića, a kolege iz tužilaštva o tome nisu imali mnogo informacija. Za naredni sastanak su sve znali, što znači da je bitno da budemo u komunikaciji, istakla je Smajlović.
Ona je ocenila da evidencije o napadima i pretnjama novinarima moraju da budu sistematizovane i da čitav sistem bude istovremeno alarmiran. Nama je potreban sistem uzbunjivanja između novinarskih udruženja, tužilaštva i policije. Mislim da već imamo jako mnogo iskustva da to ne ide to baš tako da mi kažemo baš nas briga neka tužilaštvo i policija rade, a mi ćemo da se pojavljujemo pred međunarodnim organizacijama od kojih tražimo donacije i da kažemo mi imamo 200 slučajeva napada,a onda se ispostavi da ti slučajevi nisu prijavljeni, niti procesuirani, ukazala je Smajlović.
Prema njenoj oceni, to je jedan gerilski način rada koji je možda dobar za dobijanje donacija za udruženja, ali ne i za rešavanje slučajeva.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.