Vesti
12. 05. 2016.
Reporter po kome se prepoznaje Beogradska hronika RTS-a
Zbog besprekorne karijere, poštenog odnosa prema poslu i sagovornicima, Vladimir Palikuća, novinar RTS-a, dobitnik je Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2015. godinu. – U poslu je više od tri decenije, a reportaže je prestao da broji posle urađenih 2.000
Vladimira Palikuću, novinara RTS-a i jedno od zaštitnih lica Beogradske hronike, upoznala sam na prvom novinarskom zadatku – na požaru. U masi kolega, izdvajao se načinom rada. I pojavom. Neumorno je razgovarao sa komšijama, osluškivao razgovor vatrogasaca, obilazio obližnje radnje, javljao se direktno u program... Ostao je dok sve nije bilo gotovo. Uporan, istrajan, profesionalan.
Besprekorna karijera, pošten odnos prema poslu i sagovornicima samo su neki od razloga zašto je Vladimir jednoglasnom odlukom žirija dobitnik Nagrade grada Beograda za novinarstvo za 2015. godinu. Skromnog i na rad naviknutog Vladu nagrada je iznenadila i obradovala. Za slavlje nije bilo vremena jer su ga čekale nove rubrike i priprema za republičke i lokalne izbore.
– Svaki zadatak na terenu je i jednostavan i komplikovan. Jednostavan je jer cilj je informacija, a komplikovan zbog toga što je potreban ogroman trud da se ona donese. Koliko sam samo puta bio u situaciji da nemam neophodan odgovor nadležnih. Zbog toga često sa njima žučno raspravljam... Čuo sam da je u nekim komunalnim službama posebno obeležen moj broj telefona – kaže uz osmeh Palikuća.
Drugačiju vrstu problema za novinare na terenu, objašnjava Vlada, predstavljaju događaji poput ubistava, požara, eksplozija...
– U takvim situacijama policija zbog istrage ne želi da otkrije nijedan detalj, svedoka nema, a javnost želi da zna sve i to odmah. I onda na prvo mesto dolazi jedna moja osobina – upornost. Taj korak dalje, korak očaja, tera me da kucam na sva vrata i da ne odustajem i kada posumnjam u sebe. Tada se obično dogodi čudo i informaciju za dobru rubriku posle svih muka kao da dobijem na tanjiru – priča Vlada.
On je na terenu gotovo svakog dana i bavi se problemima koji se tiču gotovo svih. Godine takvog života crpe iz čoveka energiju, ali se to na njemu ne vidi. Svakoj rubrici prilazi sa istim elanom, kao da mu je prva. Iz dana u dan, sa teme na temu, iz sektora u sektor. Više od tri decenije bavi se novinarskim poslom. Iza njega je bezbroj priloga i reportaža, vodio je veliki broj emisija, rešio hiljade tuđih problema...
– Posle 2.000 reportaža prestao sam da ih brojim, tako da nemam tačan podatak koliko je priloga i emisija iza mene. Posebno mesto zauzima reportaža o depou Bezbednosno-informativne agencije. Imao sam zadatak da napravim priču o ovoj agenciji jer su se danima u medijima pojavljivali napisi kako su nabavili basnoslovno skup bazen za ispitivanje kretanja puščanih zrna. Najteže mi je bilo da nađem kontakt jer je u to vreme BIA bila tabu tema. Slučajno sam našao inspektora u penziji koji mi je dao broj telefona sekretarice načelnika. Pozvao sam je sa fiksnog telefona i rekao šta želim. Ona mi je sasvim mirnim tonom rekla: „Nema problema, javiću vam se za pola sata”. Javila se kada je i rekla, ali na mobilni telefon. Tada sam shvatio s kim imam posla – priseća se Palikuća i ističe da su tada u podzemne hodnike i laboratorije ove institucije prvi put ušle kamere i to RTS-a.
Vlada je završio pravni fakultet i novinarsku školu čuvenog Jovana Šćekića. Karijeru je počeo u redakciji „Vesti” RTV Beograd koju je vodio Slobodan Arežina.
– Kraj njega sam se kao novinar izbrusio, naučio da pravim vesti jer se radilo munjevito, po strogim Slobodanovim pravilima. To mi i danas mnogo znači. Vest je stepenica koju nijedan novinar u karijeri ne bi trebalo da propusti – napominje.
Palikuća je 12 godina bio urednik i voditelj „Jutarnjeg programa” RTS-a, spiker u drugom i trećem „Dnevniku” u čuvenom triju s Dušankom Kalanj, Momčilom Todorovićem i Stakom Đorđević, vodio „Nedeljno popodne”, emisije o automobilizmu i pravosuđu, celu deceniju pratio je rad Sekcije srpskih boraca koji su se u toku Drugog svetskog rata sa grčkim pokretom otpora „Elas” borili protiv fašista, pratio zbrinjavanje izbeglica iz Hrvatske, sa Kosova i Metohije...
Posle svega toga mogao je možda da bude na nekom drugom, višem mestu.
– Rad na terenu je ono što želim. To je istraživački posao, ono što me ispunjava, na taj način pomažem ljudima – ističe Palikuća.
Pod lupom i Frankfurtski aerodrom
Vlada nije kontrolisao rad samo naših institucija. Pod njegovom lupom bio je i Frankfurtski aerodrom.
– Dok smo kolega i ja čekali da dobijemo dozvolu da snimimo pripremanje staze za poletanje najvećeg aviona, snimali smo luksuz i bleštavilo koje nas okružuje na aerodromu. Odjednom sam nasred hola video plastičnu kofu. U nju je kapala voda s plafona. Kolega Zoran Škrbić snimo je taj luksuz, ali i tu kofu. Tu reportažu prenele su sve televizije u Evropi – priča Palikuća.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.