Vesti
15. 05. 2016.
Novinarima na novinare
Jedno poređenje srpskog i nemačkog Saveta za štampu kao tela koja brzo i besplatno rešavaju žalbe čitalaca na štampu
Čitalac „Kurirovog” portala koji je redovno komentarisao tekstove o ubijenoj pevačici „Granda” preko noći je unapređen u saradnika policije uključenog u istragu. Kao u rubrici „verovali ili ne”, mišljenje građanina G. A. našlo se na naslovnoj strani „Kurira” i poslužilo za jedan u nizu senzacionalističkih tekstova o zločinu koji je uzdrmao Srbiju. Barem tako tvrdi ovaj zbunjeni čitalac koji se požalio Savetu za štampu da je njegov komentar doživeo metamorfozu i postao članak, a on izvor blizak istrazi.
O ovom slučaju članovi Komisije za žalbe Saveta za štampu odlučivaće uskoro, jer je ispunjen prvi uslov za prihvatanje žalbe – „Kurir” je ignorisao reagovanje zaprepašćenog čitaoca. A upravo je ideja postojanja Saveta za štampu i njene komisije da čitaoci koji ne uspeju da dobiju bilo kakvu zadovoljštinu u redakciji koja im je, po njihovom mišljenju, povredila dostojanstvo, imaju nezavisno telo kome mogu da se požale.
Slično samoregulatorno telo za žalbe čitalaca u Nemačkoj, koje smo posetili početkom maja, razmatra isključivo žalbe čitalaca kojima su listovi odbili da objave odgovor ili ispravku. Ukoliko novine objave reagovanje čitaoca, nemački savet za štampu mu automatski odbija žalbu. Tamo ovo telo postoji već 60 godina, a godišnje primi oko 2.000 žalbi.
Srpski Savet za štampu ne radi na ovom principu. Da li je redakcija objavila odgovor čitaoca, Savet uopšte ne zanima jer, kako tvrdi član Komisije za žalbe Zlatko Čobović, „svako ko se bavi novinarstvom zna kakve su snaga i efekat demantija u Srbiji”.
Možda se i zbog toga ova komisija odskora bavi sama sobom, po starom običajnom pravu „kadija ti sudi – kadija te tuži”. Sve više se novinari žale novinarima na pisanje novinara. Članovi Komisije, koji su tamo dospeli kao delegati novinarskih udruženja i asocijacija, sve češće sami sebi podnose žalbe na tekstove u kojima se izveštava sa njihovih sednica. Ili se novinari tužakaju zato što ne trpe da neko o njima kritički ili podsmešljivo piše.
Članovi Saveta sve više vremena troše raspravljajući o žalbama na tekstove čiji su glavni junaci – oni sami. A kako će glasati – često zavisi od simpatija koje imaju prema nekoj redakciji ili novinarima.
Na sednici održanoj 2012. raspravljalo se o tužbi koju je podnela „Pištaljka” zbog krađe autorskih prava: portal nije naveden kao izvor podataka u tekstu koje su objavile „Večernje novosti”. Članovi Komisije tada su se jednoglasno složili da je kodeks prekršen. Novinarka „Vremena” Tamara Skroza 2012. smatrala je da je „pitanje elementarne časti da se kolegi koji je nešto otkrio oda priznanje” time što će se navesti izvor.
Ali četiri godine kasnije, kada se „Pištaljka” žalila na „kidnapovanje” podataka od strane „Kurira”, Komisija nije mogla da se dogovori da li je kodeks prekršen ili nije. Tada je Skroza glasala drugačije – da nema prekršaja i da „nema tu problema sa plagiranjem”.
Zašto većina članova Komisije gleda blagonaklono na ponašanje tabloida koji je rekorder u kršenju novinarskog kodeksa? Razlog tome se možda nalazi u činjenici da je glavni urednik „Kurira” Ratko Femić i član izvršnog odbora NUNS-a, udruženja koje u Savetu ima bitan uticaj. Pored dva predstavnika koja su delegirali (Tamara Skroza i Vlada Mareš), njihov funkcioner je i Stojan Marković, koji formalno predstavlja Lokal pres. U Komisiji je i Zlatko Čobović ( Asocijacije medija), takođe član NUNS-a.
O kršenju novinarskog kodeksa odlučuje i odgovorna urednica „Kurira” Marija Kordić, koja se jednom prilikom pohvalila da upravo ona piše žalbe u ime ove medijske kuće. Doduše, priznala je i da ih potom prepravlja Kurirov „glupi advokat”.
Otuda se katkad čini da odluke sve manje imaju veze sa kodeksom, a sve više sa ličnim afinitetima. Komisija za žalbe ne voli reflektore, što je „Politika” osetila na svojoj koži: kritičko izveštavanje o radu ovog tela dočekano je kao „obračun”, odnosno „bezočni napad državne ’Politike’ na samoregulativu”.
Nemački savet za štampu sebe, naprotiv, vidi kao posrednika za rešavanje nesporazuma između čitalaca i redakcija.
Nadzornik nemačkog odbora za žalbe Roman Portak kaže za „Politiku” da je osnovni zadatak Saveta za štampu utvrđivanje da li je jedina svrha nekog teksta da vređa, ili je iz konteksta jasno da kritika teži da ispravi greške ili nepravdu.
„Kurir” pozvao čitaoce da ne krše novinarski kodeks
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.