Vesti
15. 05. 2016.
Major i vodnik
Kako bi izgledalo poređenje između portreta prosečnog TV gledaoca koji se crta podacima „piplmetra” i autoportreta koji bi nacrtao svako od nas, onako kako sam sebe vidi kao lice pred TV ekranom? Da li je objektivnija slika koju stvara manje od hiljadu mehaničkih merača TV gledanosti ili uverenje miliona pojedinaca da u medijskoj ponudi (ne) dobijaju ono što žele i smatraju vrednim? Ima prilika u kojima se obe strane nesumnjivo poklapaju, odnosno utvrđeni „rejting” podudara s logično očekivanom masovnom gledanošđu.
To su ovih dana teniski mečevi Novaka Đokovića i takmičenje „Pesma Evrovizije”. Ali, po prirodi stvari, pripadajući Javnom RTV servisu ovi direktni prenosi nisu dovoljni kao dokaz njegove prednosti u odnosu na domađe komercijalne televizije. Ona se utvrđuje jedino u „redovnim okolnostima”, odnosno upravo onda kad nema tako atraktivnih i vanrednih događaja. A u sklopu redovne programske šeme naših televizija sve je manje stavki za takva poređenja. Osnivanjem specijalizovanih filmskih i informativnih, komercijalne stanice siromašile su svoje osnovne kanale smanjujući na njima sopstvenu produkciju. Izuzev Prve, one kuću praktično drže na samo dva stuba - rijalitijima i pevačkim nadmetanjima (ostalo je sporadična dekoracija).
Televizijske serije, kao prestižna i kurentna TV roba, i kao lokalna robna marka, trenutno se mogu naći jedino na RTS-u i Prvoj. Kvizova ima svuda, ali su RTS-ovi najbolji. Dokumentarne emisije Javnog servisa takođe su bez premca. I izbor crtanih filmova tu je odličan - pred decom su ljupka stvorenja iz novopridošlog hita „Maša i medved”, klasici poput Kalimera, Čarlija i Snupija. Muzičke emisije su dobar pandan tuđim pevačkim revijama - pojavljuju se odlični orkestri, podijum se nudi mlađim izvođačima. Celi programski korpusi RTS-a (nauka, kultura, umetnost) uopšte ni nemaju s kim da se porede. No, kao što je to bivalo u vreme najvećih protesta i negodovanja javnosti povodom rada Radio-televizije Srbije, devedesetih godina prošlog veka, ocena o programu zasniva se prvenstveno na njegovom informativno-političkom delu. Pri tom se zanemaruju ili ne primećuju dovoljno sve one emisije naučnoobrazovnih i kulturnoumetničkih redakcija
koje se predano bave društvenim životom čiji je i politika sastavni deo. Ne uzmaju se u obzir programske jedinice u kojima se prostor daje kritičkom mišljenju kroz intelektualna razmatranja teorije i prakse, postavljaju pitanja i traže odgovori dubljeg smisla i dalekosežnijeg značenja. Broje se samo pragmatični komentari dnevnih aktuelnosti i reakcije na neposredne pojave i događaje.
A ima toliko različitih načina za TV svedočenje io sadašnjosti io prošlosti. Svež primer: podsećanje na odbranu i pad karaule Košare 1999. godine i vojnike stradale u sukobu s albanskim teroristima. Prvoje tema otvorena na RTS-u u seriji „Moj rođak sa sela” kroz herojski čin literarnogjunaka, majora Vraniđa. A onda se u uvek uzbudljivom ciklusu „Život priča” Tatjane Vojtehovski na TV Prva pojavio istinski junak tog zbivanja, vodnik Račić.
Tema zaslužujejoš koju televizijsku verziju.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.