Vesti
08. 06. 2016.
Otvoreno pismo javnosti zaposlenih u listu „Sport“
Novinarski „slučaj Jura“
Kako se direktor i glavni urednik „Novosti" Radomir Ratko Dmitrović bavio DSL „Sportom", koji je do 1. oktobra 2015. godine bio (13 godina) sastavni deo kompanije, najbolji primer je 15 preostalih zaposlenih, koji svakodnevno „kukaju od sreće".
Malo mu je bila nezakonita prodaja najstarijeg sportskog lista na ovim prostorima, pa još firmi „Beoton R" d.o.o. iz Bora, a u vlasništvu estradnog menadžera Saše Mirkovića, koji je „uspeo" da već od prvog meseca ne ispunjava ni minimum ugovornih obaveza,čiji je potpisnik i prvi čovek „Novosti".
U atmosferi svakodnevne bitke za osnovnu egzistenciju, na samo 500 metara od sedišta državnih organa, koji imaju deo akcionarskog paketa „Novosti", ne može da ne pogodi nedavna izjava Dmitrovića da su zaposleni „Sporta" imali opciju da odu kod novog vlasnika ili da ostanu u „Novostima". Šta reći, sem notorna neistina, koju je direktor i glavni urednik poznate medijske kompanije izgovorio 26. maja 2016. u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, u okviru spora - predmeta kolege Srđana Škora, bez da udahne.
Tako je brzo, u želji da se što pre, ne birajući način i sredstvo, oslobodi „brenda" za nepunih 82.000 evra, postao „zaboravan" da su zaposlenima podeljeni „anketni listići" tipa „ili-ili". Prihvatanje prenosa ugovora na novog poslodavca „Beoton" iz Bora, a pod (zamislite) dva - prijavljivanje za prestanak radnog odnosa na osnovu tehnološkog viška u skladu sa Kolektivnim ugovorom NID Kompanije „Novosti".
Sve sa preciznim, birokratskim brojem saopštenja i odlukom od „tog i tog" datuma. Nije postojalo ni „pola" opcije ostanka u „Novostima", osim po ličnom odabiru, u prevodu na svakodnevni život - preko veze, direktora i glavnog urednika.
Pretpostavljamo da je takav odabrani profesionalni kadar bio i te kako neophodan za funkcionisanje Kompanije „Novosti" AD sa, inače, više od 400 zaposlenih. Mi ostali smo imali mogućnost da se, voljom Dmitrovića, dobrovoljno (kakve li ironije) prijavimo, uz minimalnu otpremninu - 200 evra po godini staža, na Biro za nezaposlene.
Izjavom Ratka Dmitrovića, bavimo se u moralnom kontekstu, a konsekvence „krivog iskaza" ostavljamo organima legaliteta na kojima bi trebalo da počiva svaki ozbiljan državotvorni sistem. Međutim, ne bismo voleli ni da zamislimo njegove izjave, koje „padaju" kada daje krajnje paušalne ocene o nekakvim gubicima „Sporta", pa još izdvojenog iz kompanije „Novosti", kao krucijalnom razlogu nakaradne prodaje.
I to takve da se zaposleni u dnevnom listu „Sport", koji je pre mesec dana proslavio 71. rođendan (bez čaše vode), osećaju poput „novinarskog slučaja Jura", koji je hrabro „začeprkao" jedino „Danas".
Od početka marta list izlazi bez „impresuma", što dolazi direktno pod udar Zakona o informisanju, ali su odgovorni valjda u fazi sređivanja dioptrije. Ne postoje kolegijumi, urednici, ni dovoljan broj zaposlenih da se svaki dan prave novine.
„Sport" je bukvalno na reanimaciji, a izlazi zahvaljujući „šaci jada" zaposlenih, kojima je Ratko Dmitrović, (in)direktno pokazao put ulice, krijući se iza naših (nekada kompanijskih) ugovora, koje je preuzeo i zdušno ne poštuje novi poslodavac (Beoton).
Plate se u „Sportu", sa nekoliko meseci zakašnjenja, dobijaju samo na intervenciju Inspekcije rada, ali ni to verovatno ne može da potraje. O uslovima rada, pa novi poslodavac je okrečio dve prostorije, „jedan i po" telefonski priključak, za televizore bi trebalo platiti pretplatu, a kompjuteri, pa, uglavnom. Rade...
Zaposleni u „Sportu" se profesionalno ne bave političkim temama, iako je „dotična" oduvek prisutna, pokušavaju tek da sačuvaju pravo na rad i skromnu nadoknadu. Za direktora i glavnog urednika „Novosti" smo postali poslovni „potez godine", možda i jedna od glavnih karakteristika - devastiranje „Sporta, u nekoj budućoj radnoj biografiji, ali, realno, „tek" kolateralna šteta.
Hvala Ratku Dmitroviću za mesece i mesece nerviranja, nesanice, činjenici da nas je tako dobro udomio da već biramo ulicu, ali ga i molimo, bez obzira na silne obaveze i odgovornost, da ponekad povede računa o istini. Barem kada uzme u usta „Sport".
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.