Vesti
20. 06. 2016.
Medijska pismenost ulazi u škole?
Nekad su roditelji opismenjavali decu, sada to sve više čine mediji, ocena je šefa Departmana za novinarstvo i komunikologiju Filozofskog fakulteta u Nišu profesora dr Vladete Radovića.
Srednjoškolci se, pokazalo je dalje istraživanje, najviše informišu preko interneta, čak 78 odsto njih.
Medijska pismenost kao predmet treba da postane deo formalnog obrazovanja na svim nivoima, jer je danas medijska pismenost preuzela dobar deo funkcionalne pismenosti, i bez nje se jednostavno ne može, jedan je od zaključaka najopsežnije ankete koja je sprovedena u Srbiji o medijskoj pismenosti, koju su uradipi Filozofski faluktet u Nišu i Medija i reform centar Niš.
Istraživanje je sprovedeno u 18 niških srednjih škola, sa 3.688 ispitanika. U istraživanju su učestvovali učenici, roditelji i profesori škola. Prema rečima koordinatora istraživanja, Nikole Stojanovića, istraživanje je trajalo tri meseca, a na pitanja o medijskoj pismenosti učestvovaloje 1687 maturanata, 1206 roditelja i 795 profesora.
"Rezultati istraživanja pokazuju veliku potrebu za medijskim obrazovanjem i đaka i roditelja i sa tim mora da se počne što pre. Demokratski procesi zahtevaju medijski pismene ljude", zaključio je profesor Filozofskog fakulteta, dr Zoran Aracki, i dodao:
"U globalnoj medijskoj kulturi, stanovništvo mora da poseduje tri veštine kako bi bilo angažovano u skladu sa demokratskim procesima, kako ne bi bilo samo pasivni posmatrač. To su kritičko mišljenje, samoizražavanje i učestvovanje. Medijska pismenost obezbeđuje stanovništvu ove veštine, pomaže im da bolje razumeju politiku, učestvuju u javnom diskursu i, na kraju, da na izborima donesu ispravnu odliku potpuno i kvalitetno informisani".
Preko 55 odsto maturanata niških škola smatraju da su delimično informisani o aktuelnim dešavanjima u Srbiji i svetu. Gotovo njih 10 odsto, smatra da to za njihov život nije bitno ili da nisu uopšte informisani. Četvrtina ispitanika svakodnevno se informiše o tim događajima, jedan je od rezultata istraživanja. Srednjoškolci se, pokazalo je dalje istraživanje, najviše informišu preko interneta, čak 78 odsto njih. Dnevne novine i radio su sasvim malo zastupljeni u svakodnevnom informisanju.
Zanimljivo je da ispitanici, mada je uvreženo mišljenje drugačije, ne prate rijaliti emisije i samo 1, 3 odsto njih je navelo da prati ovakav sadržaj na medijima, dok je 79 odsto njih kazalo da ovi sadržaji nisu predmet njihovog interesovanja.
Među maturantima su najpopularnije serije i filmovi. Emisije edukativnog tipa i dokumnetarni programi zastupljeni su sa 20 odsto.
"Nekad su roditelji opismenjavali decu, sada to sve više čine mediji", ocenio je šef Departmana za novinarstvo i komunikologiju Filozofskog fakulteta u Nišu profesor dr Vladeta Radović.
"Za početak, u priči o medijskoj pismenosti, mediji mogu da nas podrže u inicijativi za uvođenje medijske pismenosoti u školske programe.
Mediji daju gotovu informaciju i ako ljudi nemaju tu sposobnost da iz tih informacija stvaraju sopstvene informacije, onda one postaju disfunkcionalne. U šumi informacija ta disfunkcionalnost se samo povećava".
Kada se radi o omiljenim medijskim ličnostima, sportisti predstavljaju najveći uzor, u 32, 5 odsto slučajeva, dok književnici predstavljaju uzor malom broju niških maturanata, 5, 74 odsto.
U eri interneta, fejsbuk je društvena mreža koja je najzastupljenija među ispitanicima. Među maturantima je najpopularniji instagram, a 49, 37 odsto ispitanika smatra da je povezivanje ljudi osnovna svrha društvenih mreža.
Za razliku od njih, roditelji i profesori ih vide kao način širenja informacija.
Kada se radi o kontroli medijskih sadržaja, 47, 1 odsto srednjoškolaca smatra da država treba da kontroliše taj sadržaj kako bi se zaustavio protok negativnih informacija. Veliki broj ispitanika smatra da su urednici medija odgovorni za način izveštavanja, a da publika u sasvim maloj meri može da utiče na to.
Na profesionalnost rada medija znatno je uticala njihova privatizacija što je mišljenje čak 57, 7 odsto ispitanika, dok 25 odsto njih smatra da je privatizacija dovela do demokratizacije medija i porasta verodostojnosti njihovog izveštavanja.
Profesori veruju da vlasnici medija odlučuju o načinu izveštavanja o aktuelnim događajima u društvu, a da je privatizacija dovela do smanjenja nivoa profesionalnosti.
Zabrinjavajući je podatak da ogromna većina ispitanika u nastavi nikada nije koristila nove medijske tehnologije, niti da ih profesori podstiču da ih koriste. Samo 29 odsto ispitanika smatra da je nastava u školama osavremenjena.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.