Vesti
06. 07. 2016.
Bivši policajci: Ćuruviju ubili pripadnici JSO
Dvojica pripadnika resora Državne bezbednosti učestvovala su u ubistvu novinara Slavka Ćuruvije, ali to nije moglo biti dokazano, rečeno je danas u Specijalnom sudu u Beogradu u nastavku procesa za ubistvo vlasnika Dnevnog telegrafa.
Bivši načelnik Uprave kriminalističke policije Radovan Knežević i njegov saradnik Dragan Marković su kao potencijalne izvršioce označili Zorana Ristovića Priku i Luku Pejovića, koji su potom pronađeni mrtvi.
Knežević i Marković su rekli da su operativna policijska saznanja ukazivala na učešće pripadnika JSO u ubistvu Slavka Ćuruvije i istakli da to nije moglo biti dokazano.
Marković, koji je bio zadužen da po prvi put objedini predmet o ubistvu Ćuruvije, kaže da informacije koje je sakupio novoformirani tim nisu razmenjivane čak ni sa resorom Državne bezbednosti, odnosno samo sa uskim krugom ljudi nba čelu sa tadašnjim ministrom policije Dušanom Mihajlovićem.
Dušana Mihajlovića pomenuo je i drugi svedok, nekadašnji načelnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala (UBPOK) Radovan Knežević, koji je rekao da su posle saznanja da su pripadnici DB pratili Ćuruviju tražili takozvani dnevnik dežurstva, ali da nisu uspeli da lociraju taj dokument. Ispričao je da im je Stevan Nikčević, funkcionera DB-a, kasnije direktora SDPR-a, a u odlazećoj vladi državnog sekretara, tokom saslušanja rekao da je taj dnevnik dostavljen u kabinet ministra Mihajlovića, što je ministar kasnije negirao.
Knežević je ispričao da je tadašnji načelnik Resora Državne bezbednosti Zoran Mijatovioć igrao čudnu ulogu istrazi ubistva Slavka Ćuruvije, koja je pokrenuta u proleće 2001. godine.
"Mijatović je igrao čudnu igru oko tog predmeta. Mi kad tražimo neke spise, pošalje nešto drugo… Nije bio spreman da radi sa nama zajedno, držao je da više vredi i više zna, stavljao nas u drugi plan", objasnio je Knežević.
Kao primer je naveo slučaj poligrafskog testiranja ljudi iz državne bezbednosti koji su pratili Ćuruviju, jer je Mijatović poslao "neke sasvim druge ljude, koji nisu bili na spisku".
Državna bezbednost je, kako je objasnio, posle kriminalističkoj policiji dostavila iskaze tih ljudi, koje su oni sami uzeli.
Knežević je rekao da je sa radom na "slučaju Ćuruvija" bio upoznat do 31. decembra 2002. godine, kada je otišao u penziju.
O ostalim dešavanjima vezanim za istragu ubistva Ćuruvije i o saradnji sa DB izneli su kontradiktorne stavove, pa je i sudsko veće moralo da reaguje.
Komentari (1)
ostavi komentar07.07.
2016.
izvinite, ali
...ako nije dokazano onda se o tome ne sme pisati. Tuzicu vas onom Etickom odboru.
Odgovori