Vesti
05. 01. 2017.
Ima li „po(r)uke“ sa medijskog skupa dijaspore i Srba u regionu?
U Beogradu je u utorak, na izmaku ove godine, održana Sedma medijska konferencija dijaspore i Srba u regionu. Sa susreta bi, bar u osnovnom informativnom smislu, trebalo da ponesemo i dobijemo nekakvu ohrabrujuću poruku, usmerenje, potkrepu za kvalitetniji i plodotvorniji rad u narednom periodu. Da li je toga bilo?
Kakav je zamišljeni koncept organizatora „u ime matice“, šta su zajedničke vrednosti, ciljevi, označeni dometi? Iako odgovore uglavnom znamo kao i nijanse ocena iz različitih uglova gledanja, u zavisnosti od „nišana“, ipak, nameće se potreba podsećanja na neke činjenice.
Napori i težnje organizatora susreta – Udruženja novinara Srbije (UNS) i Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu pod kapom Ministarstva spoljnih poslova Vlade Srbije, zaslužuju pohvalu posebno za isticanje značaja ključne teme - jačanja onlajn kapaciteta organizacija. O objektivnoj ulozi i značaju u sistemu informisanja na srpskom jeziku i sveoubuhvatnom promovisanju srpske zajednice izvan matice izvode se različite vizure. Naravno u zavisnosti iz čijeg i kojeg se ugla „nišani“ i šta je pod objektivnom lupom u analizi. U dobroj meri potvrdilo se to i na ovoj Konferenciji. U tom smislu prošlo je i ponovno različito pokrivanje ovog objektivno značajnog događaja. Izuzev „službene obaveze“ državnih medija RTS i Tanjuga, vrednosti i poruke skupa u Beogradu nisu mogle da se nametnutnu za objavljivanje u ostalim medijima u prestonici matice, naravno izuzimajući izvode iz izlaganja glavnog uvodničara.
Za nas, iz našeg ugla gledano, značaj posvećenosti na ovom skupu leži pre svega u konkretnoj pomoći za korišćenje informativne ponude portala, i, posebno dodatnog usavršavanja i osposobljavanja za rad na toj elektronskoj ponudi i podršci preko društvenih mreža. I tu su ulogu svakako opravdali predavači Škole novinarstav pri UNS-u, Pavle Zlatić i Veroljub Zmijanac.
Sa desetogodišnjim iskustvom u radu na informativnoj ponudi „Spone“, prevashodno u uslovima delovanja u i iz Makedonije, slobodan sam da konstatujem da kontruktivnog i ustaljenog praćenja, ne samo u sufinansirajućem pogledu, nego i na drugi način, iz matice nije bilo, niti ga sada ima. Jedno su verbalna i politička obećanja i uveravanja zvaničnika sa govornice Konferencije, a sasvim drugo praksa koja traje.
Bez lažne skromnosti, u uslovima potpune informativne zapuštenosti prostora Makedonije sa srpskog aspekta, „Spona“ u kontinuitetu nudi ažurne sadržaje kojih objektivno drugde – nema. U nekim oblastima bitnim za deo srpskog naroda koji živi u ovoj zemlji, čak uključujući i portale velikih medijskih kuća i agencija. Kroz stručnu analizu i sagledavanje ponude sajtova srpskih asocijacija u dijaspori i regionu, izloženu na konferenciji, to je objektivno konstatovano i potvrđeno, uz korisne sugestije i predloge za dodatna tehnička poboljšanja i pristupačnost veće čitanosti.
Ocene važe za period poslednjih nekoliko godina kada „Spona“ iz matice, po čudnim i stalno inoviranim kriterijumima raznoraznih profesionalaca i činovnika okupljenih u komisijama za odlučivanje izbora pogodnih po projektnom sufinasiranju na konkursima resornog Ministarstva kulture, ne dobija ni centa. Ukazujem na to iz pozicije realnog rasuđivanja i na osnovu činjenica. Kao pionir informisanja na srpskom jeziku u Makedoniji, od osnivanja 2005. „Spona“ sada bez ikakve podrške, nije ugasila sajt. Naprotiv, čak je dodatno podigla nivo čitanosti dosezanjem kategorije najužurnijih gotovo do stepena redakcija sa timovima profesionalnih i plaćenih novinara. Nije to samo entuzijazam. Više je neki pozitivni srpski inat, ispoljen bez ikakve finansijske podrške, upravo u godinama kada su projekti „Spone“ bagatelisani. Kao da smo eto, posle toliko iskustva i nespornog informativnog dometa, zaboravili kako se to „radi“ sa projektima.
U prinudno nametnutim uslovima, čak i bez prostorija, u „Sponi“ je okupljena velika grupa mladih visokoobrazovanih Srba koji svestranim delovanjem, uz podršku nekolicine veterana, daju svoj doprinos i u sferi informisanja. Značajna podrška u obučavanju, pored internog kružoka, stigla nam je i preko stručnih osposobljavanja naših mladih kadrova u školi UNS-a praksom u redakcijama beogradskih medija. Na značaj te škole s pravom je na skupu ukazao novi državni sekretar za informisanje u Ministarstvu kulture, doskorašnji generalni sekretar UNS-a, Nino Brajović.
Raduje njegovo obećanje da će se lično zalagati za povećanje ukupne finansijske sume namenjene za podršku medijima Srba u rasejanju. No, valjaće u tom delu više kontruktivne posvećenosti raspodeli tih sredstava. A, za to i ne treba previše stručnosti. U savremenim uslovima medijske prezentacije valjda je vidljivo i jasno šta je u službi informisanja na srpskom, a šta maskiranje surogata pod nečijim političkim, ili drugim pokriviteljstvom.
Na neveselu situaciju koja traje kada je informisanje na srpskom jeziku u Makedoniji u pitanju, pored ostaloga, opominjali smo i porukama pozvanih i nadležnih kao i reagovanjam čitalaca i „konzumenata“ informativnih proizvoda, na posebnim radionicama i tribinama u našem Centru. Ukazivali smo na posledice već hroničano zaparloženog informativnog prostora Makedonije. Od loše distribucije, sve manjeg tiraža srpskih dnevnika i časopisa u Makedoniji, preko pogašenih dopisništava redakcija iz Beograda u Skoplju, do potpunog ingnorisanja izvornog informisanja na srpskom jeziku u ovoj zemlji. Punu, ali samo verbalnu podršku tih stavova, ocena, predloga i sugestija dobijali smo i sada je imamo iz Ambasade Srbije u Skoplju. I to u kontinuitetu. No, šta je sa centralom u matici?
Portal „Spone“ je za mnoge neprijatan svedok. Uključujući i deo nekih od aktuelnih zvaničnika, među njima i glavnog uvodničara na Konferenciji i šefa resora pod kojim će izvesno je, „pun mandat“ izgurati pomenuta, a još uvek obezglavljena Uprava – Ivice Dačića. I u tim novim izlaganjima uvodničara ponovljeno je mnogo toga već više puta repriziranog. Deo tih stavova, beskompromisnih odluka, strateških opredeljenja... u novoj opremi iznet je na skupu u Beogradu. Čini se, više od značaja za one koji su o tome govorili nego za „delegate“ i predstavnike medija Srba u rasejanju, kojima su poruke i podrška valjda upućeni.
Na aktuelnoj sadržini kao i arhivskom delu informativne ponude u tekstualnim prilozima, video i foto zapisima portala „Spone“, vidljivo je šta je ko govorio, obećavao, dolazio i lično kod nas, pa nas kasnije zaobilazio, sve sa istim ili sličnim stavovima i opredeljenjima koja neminovno treba sprovesti. I, sada ponovo čujemo slično, već čuveno i viđeno, i tako u krug...
Sabrano i ozbiljnije analizirano, sve to čak i neka je izneto po diktatu političkih zadataka određenog vremena, vređa dostojanstvo. Nezavisno ko je trenutno u čijem političkom dresu iznosio obećanja, sa određenim mandatom. Osnovne poruke i stavovi o obećanjima podrške sa Konferencije valjda bi trebalo da budu konstantna obaveza i putokaz bez promene kursa u zavisnosti od toga ko drži kormilo. Ako su zaista ciljevi i težnje sa državnog nivoa vezane za ustaljen odnos i saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, i u ovom informativnom domenu kao što se ponavlja na svakom od ovih skupova, pa i na poslednjem, „iskakanja“ ne bi smelo da bude.
Srpske organizacije u rasejanju, i njihovi mediji, valjda ne bi trebalo da ispaštaju zbog političkih presvlačenja i raznih izmena i trgovine u pristupu, ako časno i profesionalno informišu, čak i u uslovima, poput važećih za „Sponu“, bez ikakve podrške ni iz matice ni iz zemlje u kojoj deluju.
Komentari (0)
ostavi komentarNema komentara.